Основни позив овог празника:за лепоту и знање
У уторак, 15. априла у многим земљама света обележава се Међународни дан културе у знак сећања на 15. април 1935. г. кад је у Вашингтону потписан споразум „О очувању уметничких и научних творевина и историсјких споменика“,који ће у међународној правној пракси бити познат као Рерихов пакт.
Иницијативу да се дан потписивања Рериховог пакта обележава као Међунродни дан културе коју је покренула 1988.г. друштвена организација Међунродна лига заштите културе, почео је да реалзује 1996. г. Међународни центар „Рерих“.
Од тада се у многим градовима целог света 15. април свечано прославља као Дан културе са подигнутом Заставом света.
У децембру 2008.г. на иницијативу друштвених организација Русије,Италије,Шпаније,Аргентине,Мексика, Кубе,Литваније,Летоније, основан је покрет чији је циљ да се 15. април обележава као Светски дан културе под Заставом света.
Светски дан културе се слави по Рериховом предлогу
Предлог да се установи Светски дан културе изнео је 1931. г. сликар Николај Рерих у бегијском граду Брижу на конференцији посвећеној постизању међународног споразума о очувању културних добара.
Рерих је сматрао да је култура глвана покретачка снага на путу усавршавања људског друштва, видео је у њој основу за заједништво људи разних националности и вероисповести.Тада је и постављен основни задатак Дана културе :широки позив лепоти и знању.
Николај Рерих је писао:
„Одредићемо и Светски Дан Културе , када ће у свим храмовима,у свим школама и образовним друштвима и асоцијацијама на просвећен начин бити скренута пажња на истинске ризнице човечанства , на творце херојског ентузијазма , на усваршавање и пролепшавање живота. „
Први међународни правни акт о чувању и заштити уметничких и научних добара и историсјких споменика такође је предложио Рерих.
На идеју о стварању организације за заштиту и чување културних вредности Рерих је дошао на самом почетку века док је проучавао споменике своје отџбине, Русије.Међутим, Руско-јапански рат 1904. г. нагнао је сликара да се озбиљно замисли над опасношћу за споменике културе која се скривала у техничком усавршавању војних средстава за рзарање. Године 1914. Николај Рерих се обратио влади Русије и владама других земаља са предлогом да се обезбеди заштита културних вредности путем закључивања одговарајућег међународног споразума. На жалост, његово обраћање је тада остало без одговора.
Пројекат споразума на различитим светским језицима
Године 1929. Рерих је припремио и објавио на различитим светским језицима пројекат споразума о заштити културних вредности и послао га владама и народима звих земаља света.
Пројект Споразума добио је огроман публицитет и наишао на широк одјек у светској јавности.
Подршку Рериховом пројекту су дали светски великани као што су Алберт Ајнштајн, Ромен Ролан, Бернар Шо, Рабиндрант Тагоре, Херберт Велс,Томас Ман,Морис Метрелинк и други. У многим земљама су формирани комитети за подршку Пакту Рериха.
Поптисивање Пакта Рериха
И на дан 15.априла 1935.г. у Вашнгтону су руководиоци 21 државе америчког континента прихватиле међународни спортазум „ О чувњу и заштити уметничких и научних објеката и споменика културе“, познат као Пакт Рериха.
У оквиру тог споразума прихваћен је заштитни знак који је сам Рерих предложио који је требало да носе заштићени објекти културе.Тај знак је била застава свата на којој су биле нацртана три круга која се додирују и симболизују прошла, садашња и будућа достугнућа човечанства окружена точком Вечности.
У Пакту су садржани општи принципи о значају заштите културних добара и поштовање које им треба указивати. Уредба о заштити културних објеката има у Пакту Рериха обавезујући карактер и не може бити ослабљена разлозима о војној неопходности која снижава ефикасност очувања културних добара у условима ратних сукоба.
Пакт Реруха је био искоришћен као основ многих докумената о савременој међународној сарадњи у области очувања и заштите култирног наслеђа .Међу њима су и акти УНЕСКА : “ Конвенција о заштити култуних добара у случају оружаног конфликта „, усвојена у Хагу 14. маја 1954., „Конвенција о мерама усмереним ка забрани и предупређењу незаконитог увоза, извоза или преношења права својине на културним добрима „ донета у Паризу 14. новембр 1970.г. , затим „Конвенција о очувању светског културног и природног наслеђа“ , донета у Паризу 6. новембра 1972.г.
Касније су идеје Пакта преузете у „Општој декларацији о културној разнообразности ( 2001), „Декларцији о спречавању намерног рушења културног наслеђа „ коју је (2003) усвојио УНЕСКО,“Конвенцији о очувању и подстицању разноврсних форми културног самоизражавања „ ОУН ( 20059) и многа друга међународна документа.
Николај Рерих је рођен 9.октобра 1874. У Санкт –Петербургу, а умро 13. децембра 1947. г. (Кулу , Химачал, Прадеш, Индија ) .
Био је сликар, философ, писац друштвени радник.Створио је ок 7000 слика од које се многе налазе у познатим галеријама и музејима широм света, написао око 30 књижевних радова, више пута је номинован за Нобелву награду.
Носилац је више светских одликовања и признања међу којима и Југословенског оредена светог Саве , а витез је руског ордена светог Светислава, свете Ане и светог Владимира, витез Фрацуксе Легије части, витез шведског крањевског ордена Поларне звезде).
