Трајанова табла: Римљани је поставили, Аранђеловчани преместили
Како су радници "Венчаца" пре пет деценија извели подвиг и изместили Трајанову таблу крај Дунава: Стену тешку 300 тона, у једном комаду, селили од септембра 1967. до маја 1969. године
Оно што су римски градитељи, уметници и робови почетком 2. века нове ере подвигом уклесали у стене изнад Дунава, верујући да ће запис о Трајановом походу и градитељском подухвату остати вечно на истом месту, мајстори из Аранђеловца су средином 20. века "попели" на коту вишу чак двадесет један и по метар!
Током великог градитељског подухвата седамдесетих, изградње хидроелектране "Ђердап", помало у сенци остао је велики подвиг који су извели стручњаци и мајстори аранђеловачке фирме. Успели су да светски важан историјски споменик, чувену Трајанову таблу, спасу од потапања и изместе изнад новог нивоа Дунава, односно Ђердапског језера.
Вођа тима стручњака и мајстора из Аранђеловца Драгомир Павловић (88), и данас, после готово пет деценија, каже да је поносан на екипу која је урадила велики посао. По многима, то би и сада, уз велики напредак и савремену технологију, био подвиг вредан дивљења.
А аранђеловачки мајстори су огромну стену са уклесаном Трајановом таблом, тешку око три стотине тона, у једном комаду и неоштећену, такорећи уз помоћ штапа и канапа, подигли на безбедно место.
- Веровали смо у успех и нисмо се плашили посла. Били смо млади и полетни, али и свесни одговорности. Слушали смо разне савете и предлоге, али смо ипак све урадили онако како смо ми замислили. Срећом, испало је све како ваља - присећа се Павловић.
Драгомир Павловић
Уз пројекат о очувању Трајанове табле, стали су тада и политички врх државе, стручна и свеколика јавност. Само је било питање како то извести.
Трајанова табла, која је ту постављена почетком 2. века, на метар и по изнад римског пута поред Дунава, морала је бити измештена због подизања нивоа реке, односно изградње Хидроелектране "Ђердап".
Један од предлога био је и да се табла исече на комаде и премести на нову висину, где неће бити потопљена. Било је и замисли да се измести негде изван Ђердапске клисуре. За обављање тог посла није било фирме која је имала неко озбиљније искуство. Посао је пао на "Венчац", који се бавио експлоатацијом и обрадом камена.
- Ми смо зацртали да је пренесемо у једном комаду, да остане баш ту, на Трајановом путу, само двадесетак метара изнад - прича Павловић, данас пензионер. - Имао сам екипу врсних клесара, бравара, монтера... Знали смо шта је камен, преко руку смо претурили тоне венчачког камена. Ипак, није то исто, није било ни лако када смо видели терен, реку, клисуру...
Договарали су се и са стручњацима Завода за заштиту споменика културе, са искусним стручњацима "Мостоградње"... Имали су људску и стручну подршку, али све је опет висило о концу и од њих зависило.
Најпре су, каже, на безбедној висини направили простор где ће бити смештена Трајанова табла. Припремили су оно што су имали - сајле, траке, балване, предвиђене за котрљање гломазне стене.
Исекли су стену на којој је била табла. Реч је о громади од седам и по метара висине, исто толико ширине и метар и по дебљине.
- Тако данас причам, мада је то био мукотрпан, прецизан и одговоран посао. Није смело бити омашке, нити повреде неког од радника - каже Павловић.
Завршили су посао без иједне грешке. Тракама и сајлама, уз помоћ малих хидрауличних дизалица које су конструисали стручњаци "Мостоградње", подигли су таблу на предвиђено место. Радове су почели у септембру 1967, а завршили их маја 1969. године.
"ВЕЛИ ЈОЖЕ" ОДУСТАО
Један од предлога био је да се Трајанова табла, у деловима, или "како било", премести уз помоћ тада најсавременијег брода-дизалице "Вели Јоже", који је због тог посла требало да стигне из Ријеке.
Међутим, никада није стигао до Ђердапа. Поједини радници су били уверени да је "Вели Јоже" одустао јер није било сигурне потврде да ће посао успешно обавити.
Тако су мајстори "Венчаца" остали без те подршке. Наводно, објашњено је да је то прескупо, јер би брод морао да од Ријеке путује Јадранским морем, па кроз Дарданеле, и затим Црним морем, да би дошао до Дунава.
ДО ТАБЛЕ САМО СА ВОДЕ
Као део операција у борби против Дачана (територија данашње Румуније), римски цар Трајан саградио је пут од Београда (тадашњег Сингидунума), кроз Ђердапску клисуру, па све до места где је подигао мост на Дунаву (Трајанов мост). Градњу пута је завршио 103. године, а цео посао је овековечио плочом с натписом.
На табли је уклесан текст на латинском, који у преводу гласи: "ИМПЕРАТОР ЦЕЗАР, БОЖАНСКОГ НЕРВЕ СИН, НЕРВА, ТРАЈАН АВГУСТ ГЕРМАНИК, ВРХОВНИ СВЕШТЕНИК, ЗАСТУПНИК НАРОДА ПО ЧЕТВРТИ ПУТ, САВЛАДАВШИ ПЛАНИНСКО И ДУНАВСКО СТЕЊЕ, САГРАДИ ОВАЈ ПУТ".
Трајанова табла првобитно је била постављена на метар и по изнад римског пута поред Дунава. Натпис на табли био је уклесан у шест редова, али се данас јасно очитавају само три. Од њене богате рељефне декорације очуван је једино фриз са представом орла, као и фигуре крилатих генија. Испод натписа је фигура која клечи, вероватно Данубиус, а изнад је надстрешница с касетираном таваницом. До табле се може стићи једино са воде.
