Налазите се на страници > Почетна
> Магазин > Култура > БРАЋА: Док се ми Срби молимо за Русе, дотле се Руси моле за све нас
БРАЋА: Док се ми Срби молимо за Русе, дотле се Руси моле за све нас
Храм руске цркве Свете Тројице у Београду био је мали да прими благочестиви народ који се сабрао да са свештенством узнесе молитве Господу, посебно у ове дане када се читав руски народ и Руска Православна Црква непрестано моле да се обуставе немири у Украјини, а православни припадници руског народа осећају достојно као људи и верници, без страха шта ће донети нови дан.
Чинило се да Света Литургија траје дуже него иначе. У ваздуху се осећала посебна молитва; иста је као што смо је толико пута чули, знамо је напамет, а чини нам се да је данас нешто посебна.
Србски народ је прошао тешко страдање на Косову и Метохију. 17. марта се навршило се десет година од страшног погрома и уништавања србских светиња и убиства људи; међутим, на томе се није стало. Отварају се нова поља из Пандорине кутије. Данас руски народ на Криму, делу територије који је кроз историју припадао Русији, доживљава сличну судбину…
Три су се путира за Свето Причешће у свештеничким рукама налазила пред олтаром. Причестили су се готово сви који су присуствовали литургијском сабрању. Деца, у неколико редова, мушкарци за њима и жене – промицало се у реду и поретку, у тишини, уз молитвене песме хора ове цркве.
И ових дана се много говори о два братска народа, две сестринске Цркве, Руској и Србској, а молитве се узајамно преплићу и уздижу пут божанског трона.
По благослову старешине руске цркве протојереја Виталија Тарасјева, духовну беседу о јеванђељском догађају и потреби за појачаном молитвом казивао је архимандрит манастира Јовање (Епархија ваљевска) игуман Михаило:
“…Из данашње јеванђељске приче о четворици пријатеља која помажу духовно одузетом човеку јасно је шта се дешава! Пријатељи поред нас, када више ништа не можемо да учинимо, одвуку нас до Господа. Не престају и не посустају пред препрекама, и ако не могу редовним путем, наћи ће споредни пут: склониће цреп са крова, приближиће нас Господу. Благодарећи вери ових пријатеља, четворици пријатеља, Господ се удивио њиховој вери и делу … Ова четири пријатеља која помажу одузетом, могу бити и четири врлине … Највеће три врлине су: Вера, Нада и Љубав и мати им Софија – Премудурост. Ово су четири врлине директно воде до Господа, и ако има препрека, са овим врлинама се препреке заобилазе…
У овом контексту помињемо данашњег светитеља кога прослављамо, Григорија Паламу, који се борио и изборио за обновљење подвига Исусове молитве. И пре и после светог Григорија Паламе писали су свети Оци о потреби ове молитве: овом молитвом бруји Света Гора, бруји Света Земља … тако данас Света Русија одише молитвом Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога!”
Обраћање игумана Михаила је измамило сузе, јер где год је православни хришћанин и православна душа, срце његово препознаће истинску веру и снагу молитве. Зато је игуман Михаило и позвао све вернике да се усрдно моле да руски народ не страда у Украјини.
Да подсетимо: поводом храмовне славе (Духовски понедељак, 24. јун 2013) руске цркве Свете Тројице, руски монаси са Свете Горе послали су икону Достојно јест да буде Србима заштитница у невољи.
Док се ми Срби молимо у својим манастирима, дотле се Руси моле за све нас. Тако то чини и архимандрит Сретењског манастира у Москви Тихон (Шевкунов), који се у јануару ове године обратио својим парохијанима за помоћ Србима (извор Православље.ру):
“По благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, хтео бих да вам се обратим посебним словом. Сви ви знате да се, ево, већ две деценије на србској земљи дешава трагедија. Православне житеље Косова и Метохије протерали су са њихове рођене земље. Многи су убијени, да не говоримо о имовини. Храмови су разрушени, многи манастири попаљени. Све се то дешава не само уз допуштање, него и уз хушкање многих страних лидера. То безакоње се наставља и данас…
У неколико манастира и храмова на Косову и Метохији и даље се служи. Монаси који живе у тим древним манастирима, не могу чак изаћи ван зидова своје обитељи. Прети им смрт и насиље. Да би купили оно што им је буквално најнужније за живот, да би испекли хлеб, они морају под конвојем међународних војних снага да путују у Србију. Међутим, они настављају да живе тамо … Они остају тамо где их је Господ поставио. Многа њихова браћа монаси и сестре монахиње живе бољи живот. А они су новомученици, исти као они новомученици чији спомен ми данас празнујемо.
На Космету је недавно отворена богословија. То је прави подвиг србскога народа. Послали су оно најдраже што имају, своју децу, дечаке од петнаест-шеснаест година, у мало утврђење, богословију, која се налази унутар муслиманског света … Они цео семестар живе на том простору. Све неопходно доносе им, али они одважно остају тамо. То су деца. Њихова Богословија и остале зграде – све је запаљено. Успели су да обнове само једну просторију у којој бораве и уче, и у којој се одвија наставни процес.
Све то нам је врло блиско. Ми смо овде својим рукама препорађали разрушене храмове и манастире Руске цркве. Нама је то добро познато. Како смо, по благослову нашег Патријарха, пре неколико година сакупљали помоћ за Чеченију, за нашу браће и сестре у Грозном, тако да кренемо сакупљати помоћ за Богословију у Призрену и за манастире и храмове на Косову.
Братија Сретењског манастира ће приложити део манастирских средстава, наше издавачке куће, нашег домаћинства, и вас такође позивамо да учествујете у овом делу, да помогнемо овим православним хришћанима који храбро чувају Православље у својој земљи. Средства ће отићи на обнову здања Богословије на Косову и за помоћ предавачима и самим ученицима.
Уз Божју помоћ, треба да помогнемо и манастирима на Косову, који су такође у тешкој ситуацији, обичним људима који живе на Косову, Србима који не напуштају своју земљу, иако је велики део Срба, њих 250 хиљада, већ напустио Косово. Људи који тамо остају православни су, верујући и, на првом месту, знају да су они дужни да тамо сачувају Православље, у крајње непријатељском окружењу. А шта су они молили од нас? Да отворимо за њих неколико народних кухиња где се могу хранити, јер они немају никакве друге могућности да добију храну.
Ми ћемо сабирати средства преко манастира. Пружићемо сву помоћ коју могу да дају наши парохијани. У храму смо поставили кутију са натписом „За прилоге манастирима и храмовима на Косову и Метохији“.
И после Великог поста, даће Бог, наша братија и богословци отићи ћемо на Косово, по благослову Његове Светости Патријарха Кирила, да приложимо све што смо сабрали, не само да би они тамо нешто обновили, него да осете да се и ми у Русији, који смо такође преживели прогоне, не само молимо за њих, него да им заиста помажемо.
Да би Господ дао, да и ми својом малом лептом духовно подржимо нашу браћу и сестре и не дозволимо да се угаси свећа Православља на косовској земљи.”
