Геније, море и чамотиња.Класици руске књижености о Криму.
За руске писце Крим је за сва времена био и остао светилиште,а не само просто бања.
Свако ново покољење руских писаца је на свој начин доживљавало Крим, али ни за једног од њих ово јужно полуострво Русије није било само живописно и топло место за одмор.
На Криму су стварана велика дела руске књижевности ,формирао се и мењао поглед на свет, водила се борба са смрћу.
1.Александр Пушкин:“Крим земља важна, али запуштена“
Александр Сергејевич Пушкин је боравио на Криму 1820.за време свог јужног прогонства на које је био осуђен због „слободољубивих стихова“.У почетку, полуострво није оставило на песника неки снажнији утисак, али га је касније поразила природа Крима.За њга је она значила оваплоћење романтизма , само не оног боемског , петербуршког, него правог, непатворног.
„И светлост дневна се угаси ;/На море сиње вечерња се навуче магла. /Шуми, шуми ветар послушни,/док подамном тутњи помамни океан „/.
Али Пушкин не би био Пушкин кад не би у писмима родбини и пријатељима примећивао и сасвим друге ствари.
У тим писмима он назива Крим „земљом важном, али запуштзеном „, а о боравку у Гурзуфу осим песама ,остали су и записи попут овог:... „ не излаим у друштво,купам се у мру,бавим се виноградом.На два корака од куће расте млади кипарис ; свако јутро навраћам до њега и с њим сам везан осећањем сличном пријатељству. „
Спомен обележја на Пушкина :Три насељена пункта на Криму носе име Пушкина, а у Симферопољу,Гурзуфу , Саках , Бахчисарију и Керчи , највећем руском песнику су подигнути споменици. У Гузуфу је основан музеј А. С. Пушкинма,са ескпозцијом у шест дворана тематски посвећеној кримском периоду живота великог песника.
2.Николај Васиљевич Гогољ:“ Био сам на Криму и брчако се у минерлној води „
Дуго пре него је дошао у Крим, Гогољ је проучаво историју полуострва.Тако је у „Тарасу Буљби „ он описао живот и нарави станице у 15. веку.
Иначе је полуострво аутор „Мртвих душа „ посетио 1835.г. ради лечења у Сакској бањи.
У писму Василију Жуковском са Крима Гогољ је писао:
„Проклетог новца није било довољно ни за половину планиарног боравка овде.Само сам био на Криму где сам се брчако у минералним плићацима.Здравље ми се , кажу, већ само од једнога боравке на Криму поправило. Тема и планова за писање се накупило ужасно много, па кад бих овде остао цело жарко лето , доста бих хартије потрошио...“
У санатројуму је писац провео неколико недеља, и премда није успео да дуже путује по полуострву, Крим је у његовој души оставио дубоке трагове.
Није случајно кад се његово здраље након 13 година знатно погоршало што је он желео да поново крене на Крим.
Нажалост, није био у могућности да оствари ту замисао, пошто потребан,„проклети новац“ није успео да скупи.
Спомен обележја: у Сакама су аутору „Тараса Буљбе „ поставили бисту, а каснје су у савком већем граду на Криму по једну улицу „крстили „ Гогољевим именом.
3.Лав Николајевич Толстој:“На Федјухину висину стигле су само две чете
Лав Толстој је био на Криму три пута и провео на полуострву укупно две године свог живота.
Први пут је 26.годишњи писац стигао у Севастопољ у време Првог рата, а последњи, трећи пут , на Криму је боравио 1854. г.кад је након непрестаних захтева био примљен у активну војну службу. Једно време је служио у позадини, а полследњих дана марта 1855.г. био је прекомадован у знамениту четврту тврђаву.
Под непрестаном ватром, стални ризикујући живот, писац је провео у том утврђењу до маја , након чега је такође учествовао у биткама штитећи одступницу руској војсци.
У Севастопљу је написао своје чувене „Севастопљске приче „ које су предстаљале у то време новину и књижевном поступку.У њима је рат представљен онакав какав је у реалности без патоса и херојизма.
Гроф Толстој се као командант показао добар, али строг; забрањивао је војницима да се ружно понашају и да псују. Али је и поред тога свега дошла до изражаја његова непокорна нарав која му није дозвољавала да се потчињава , што му је сметало да се добро осећа у војној служби и да напредује у каријери:после једног неуспешног напада у којему је и сам учествовао,Толстој је написао сатиричну песму коју је прихаватила и певала сва руска војска.
Песма је садржаавла и стихове:“
„На Федјухино брдо стигле су само две чете, а кренуо је пук цео“.
По многима ти и слични заједљиви стихови младог грофа били су разлог његовог демобилисања из војске, а од већих последица спасила га је само књижевна слава.
До другог дужег Толстојевог боравка на Криму дошло је већ у његовој дубокој старости.
Године 1901.г. тада већ увелико славни писац се одмарао на Криму у дврцу грофице Панине „Гаспра“.
Током једне шетље он се јако прехладио и премда у почетку болест није изгледала тако озбиљна, ускоро је добила такав обрт да су се лакари саветовали са његовим ближњим припремајући их да очекују и оно најкгоре, до чега, тада,на срећу, није дошло.
Без обзира на то,Толстој је морао неколико месеци да се бори с болешћу, коју је ,на срећу, успео да победи.
Крим је ,док је у њему боравио остарели Толстој ,постао културни центар целе Русије: овде су долазили Чехов, Горки, Буњин и други велики руски књижевници.
Осим дневника ,Толстој је у Гаспри радио и на „Хаџи Мурату“ ,као и на расправи „Шта је то религија и у чему је њена суштина ?“ која је поред осталих садржавала и овакве мисли :
„Закон човечјег живота је такав да је његово побољшање, како за појединца, тако и за цело друштво, могуће само кроз његово унутрашње, морално усавршавање. Сва настојања људи да усаврше своје животе тако што ће појачати деловање једних на друге, служе само проповеди и примером зла и зато не побољшавају живот, него, напротив,повећавају зло , које ,као снежни брег нарста све више и више, и све више и више удаљава људе од једне од других иумањује могућности истинског усавршавања њихових живота.“
Спомен обележја:У дврцу „Гаспра „ сачувана је Толстојева спомен –соба ,у којој је писац живео за време свог боравишта на Криму.
4.Максимилијан Волошин:“Крим је као риба избачена на обалу „
Максимилијан Волошин је постао призанти песник Крима. Иако је рођен у Кијеву, он је од малих ногу живео на полуострву, затим се образовао у иностранству, живео у Москви и Птербургу, да би се после Октобска револуције коначно смирио у Коктебелу, на Криму.
За време Револуције и Грађанског рата није се свставао ни на чију страну, помажући у почетку црвеним,а касније одсупајућим белим.
Лутао је по Феодосији трудеће се да заштити културно наслеђе Крима , да би касније сопстевним средствима сагрдио у Коктебелу чувени „Дом песника“,чија су врата била оторена свима , чак и онима који су долазили са улице.
Прецизно је евидентирано да је 1923. кроз „Дом песника „ Волошина прошло 60 постилаца,наредне, 1924.г. у њему је боравило 300, а 1925.г.чак 400 ставралаца и љубитеља уметности.
У различито верме у „Дому песника „ су боравили Осип Мандељштам, Андреј Бели, Максим Горки, Валериј Брјусов,Михаил Бигаков,Марина Цветајева,Николај Гумиљов,Михаил Зошченко, Корнеј Чуковски, и многи други совејтски писци.
Волошин се осећао као рођенин Кримљанин ,увек се у различтим пубкликацијама за њега залагао и при томе није увек на страни Русије.
У једном од тих чланака Волошин је писао:
„Ево већ друго столеће како се Крим задихао као риба избачена на обалу . „
Спомен обележја:У „Дому песника „ у Котебељи је отворен музеј ,а гробница Волошина на брду недалеко од Дома увршетан је у локалну знаменитост коју посећују поштоваоци његовог песничког талента .
5.Антон Павлович Чехов :“Јалта-то је Сибир !“
О томе да је Антон Павлович неколикпо година проживео на Јалти, многи знају, али то да је он у суштини пошао на Јалту да умре,познато је малом броју људи.
После тога кд су се код писца испољили први симптоми сушице ( туберкулозе ), Чехов је као искусан лекар схватио да му се ближи крај и ускоро одлучује да отпутује на Крим.
На Јалти, која у то врме није била ничим посебно привлачно одмаралиште, он је купио невелики плац на којему је 1899. г.саградио омањи дом коју ће касније назвати „Бела вила „.
Ако је у Европи већ постојала Азурна обала „Гробље у цвећу „ како је назвао Мопасан, онда је у Русији Крим био „последња сламка „ за коју се хватали оболели од туберкулозе.
Топла клима је могла мало одложити неизбежни исход, али га не и преобратити.
Схватајући ту неизбежност,Чехов је сводио рачуне и припемао сабрана дела .Разумела је то и цела књижевна Русија у којој су многи настојали да му помогну ,посећујући га на Криму.
У „Белој вили „ је живела и помагала писцу његова сестра Марија, а жена Чехова, глумица Олга Книпер , са којом се оженио 1901.г.појављивала се на Јалти само током лета кад се завршавала позоришна сезона.
У дому на Јалти Чехова су посећивали :Буњин,Горки, Куприн,Корољенко, Шаљапин,Рахмањинв и други елики културни делатници.
Али му то није много помогло ,пошто је дуге месеце и међу- сезоне писац проводио у самоћи шетјући по пустим плажама и улицама бањског градића.
Ипак, осећање хумора га није напуштало.
У писмима ближњима он се жалио да на Јалту новине стижу са закашњењем, „а без новина прети опасност да се падне у мрачну меланхолију или пак да се ожени „ .
У једном писму је написао да је „Јалта-Сибир“, а о свом осамљеничком и непорочном живиту који је водио на Криму писао је са иронијом, па се у писмима потписивао :“Антониј,епископ мелиховкси,Ауктински и Кучук –којски.“
На Криму је Чехов написао драме „ Три сестре „ и „Вишњик „ као и већи број дужих и кратких прича.
Чехов је упозно живот у бањи,и током дугих година је научио да види и обратну страну испразног живота.
У причи „Дама с псетанцетом „ он је написао:
„... параброд је стигао касно , кад је већ зашло сунце , и ре него што ће пристати к молу дуго је маневрисао.Ана Сергјевна је гледала кроз лорњет на парброд и на путнике, како би угледала међу њима неког познатог, и кад је видела Гурова,очи су јој заблистале.Много је говорила, и питања су јој била испрекидана, па је и она сама зачас заборављала о чему је питала;затим је у гомили изгубила и лорњет.“
Спомен обележја: На Јалти је Чехову подигнут споменик, а такође ради и спомен-дом музеј у здању „Беле виле „.
