Путинова спорна одлука и разлози
Много се ових дана спекулише на тему разлога, из којих се део руске авијације повукао из Сирије. Ниједан од понуђених (могућих) одговора на питање о разлозима оваквог потеза, по мом убеђењу, није дотакао суштину. Осим тога, треба имати на уму и то да разлог сигурно није један. Покушаћу то да и образложим.
Из наше перспективе ствари изгледају другачије, тако да не можемо знати све могуће околности, које су довеле до овакве Путинове одлуке. Међутим, полазећи од начина размишљања овог великог дипломате и његове хумане стране, којој се не посвећује толика пажња колико и његовој моћи, сматрам да је основни разлог управо - брига за човечанство и Русију, разуме се.
Одавно се у Русији спекулише о могућем сценарију да сукоб, у који је Русија ушла присуством и деловањем својих војних снага у Сирији, може прерасти у Трећи светски рат. Највећу узбуну је у Русији направио улазак турских снага у Сирију. Наиме, војни аналитичари и новинари су непрестано потецирали чињеницу да је Турска чланица НАТО-савеза и да могући сукоб са истом може резултирати сукобом Русије са свим чланицама НАТО. У складу са чланом 5 Североатлантског уговора, такав сценарио је врло реално очекивати. У недавном интервјуу, који је Путин дао новинару Првог канала руске телевизије, на питање "да ли ће доћи до светског рата?" он је одговорио врло сталожено, али и помало забринуто... да се нада да на свету не постоји толико безуман човек, који би га отпочео.
Дакле, први и основни разлог повлачења сигурно јесте покушај да се по сваку цену избегне сукоб са НАТО-пактом, до којег би дошло евентуалним сукобом са турском војском на територији Сирије. Русија би вољно или мимо своје воље лако могла бити увучена у тај конфликт. Турска свакако не би "три пута мерила" пре "сечења", намерно би изазвала конфликт. Могуће је да у НАТО постоји и таква интенција и да Турска служи само као мамац, на који Русија треба да се "упеца", како би била увучена у конфликт већих размера.
Судећи по свим догађајима на светској политичкој сцени, а такође полазећи од чињенице да "владари из сенке" ради свог интереса не штеде никога и да им ништа није свето, сасвим је могуће да је објашњење изненадне "окуражености" Турске на светској политичкој сцени управо у испуњавању задатка, добијеног од светских моћника, да Русију увуку у Трећи светски рат. Путин свакако не би допустио такво нешто, осим у случају крајње нужности.
Осим тога, сигурно је да Путин размишља и о томе да имиџ његове земље не треба да буде заснован на сили и да америчка улога "великог шерифа", свакако, није пример за подражавање. Не верујем да би Путин желео да се његовој земљи припише кршење међународног права и ометање мировног процеса. Хронолошки се повлачење руске авијације дешава управо у тренутку наставка мировног процеса. То, ван сумње, није случајност.
Наглашено је да онај део руске авијације, који није напустио Сирију, остаје у служби борбе са џихадистима. Дакле, Путин жели да се огради од стајања на било коју страну у сиријском конфликту, тим пре што, сходно вестима из УН, постоји тенденција да се прејудицира утврђивање одговорности у конфликту - наравно, на тај начин што се кривица пребацује на Асада. Русија би морала имати прејак разлог да саучествује у таквом "етикетирању" и могућим последицама.
С друге стране, Русија је помажући Асаду и, пре свега, борећи се с терористима (од чега неће одустати ни у будућности), добила прилику и полигон за демонстрацију сопствене моћи. И не само моћи, него и жеље да се активно укључи у решавање конфликата на светској сцени. Једном речју, Русија је дала јасан сигнал, који је САД требало да схвати. А сигнал је следећи: епоха једнополарног света је остала у прошлости. "Рачунајте и на нас!"
Сигурно је да Путинови евентуални планови, који се тичу ангажовања у Украјини или неким другим актуелнијим тачкама конфликта, нису (нити могу бити) доступни јавности. Према томе, не можемо искључити ни такву могућност, али сматрам да није упутно ни нагађати о нечему, за шта руски председник својим поступцима и у својим изјавама није дао повода. Такође, нису искључени и други разлози попут оног да је цела операција у Сирији била од самог почетка испланирана као краткорочна. Но, једно је сигурно. У самом старту јасно је дефинисано да ће операција бити искључиво акција руске авијације, а да копнене снаге неће бити укључене. Као таква, сигурно је да није могла трајати неограничено дуго.
Ипак, од свих могућих наведених разлога најважнијим сматрам покушај да се избегне сукоб са Турском и са НАТО. У прилог хипотезе да би до турско-руског сукоба у Сирији дошло говоре и изјаве премијера Турске Давутоглуа, који не само да је потврдио учешће Турске у интервенцијама у Сирији, него је и изјавио да подржава Џабхат ал Нусру, Арар ал Шам и друге терористичке организације, повезане с Ал-Каидом.
Неко би рекао да Турци траже ђ...ла у Сирији, али ако се ипак присетите чињенице да им цела НАТО-организација чува леђа, онда се цела слика у потпуности мења. И намеће се претпоставка да Турска само одрађује задатак, који јој је НАТО и поверио. Обарање руског авиона, након што је само на пар секунди пресекао турски ваздушни простор, требало је да буде јасан сигнал шта Турска тиме жели.
Но, Путин је свакако изневерио надања и очекивања његових противника да ће олако прогутати јефтин мамац. Сигурно је да пре сваке одлуке консултује све одговарајуће стручњаке и да узме у обзир све околности, не желећи да нанесе штету ни својој земљи, нити становништву било које друге земље. Нема сумње да је он и као човек, и као државник, калибар какав његови ривали нису очекивали.
Соња Павлова,
Читајте више наРуски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут
