ПУТИНОВА КИНЕСКА ПОЛИТИКА-АСИМЕТРИЧНИ ОДГОВОР ЗАПАДУ (1.)
.jpg)
„Кина и Русија су две независне статешке светске силе њихово зближавање непрестано угрожава стратешки положај САД.
Велики „удар „ ће бити задат не само САД , него и целом западном свету.
Дух хладног рата се осећа у ваздуху.
У данашње време дух хладног рата се осећа у ваздуху. Украјина је већ њиме покривена, Јапан је замрзао односе са суседним државаам.
У таквим условима зближавање Кине и Русије постаје гарант светске стабилности, оно спутава самореализацију предсказања о неизбежности хладног рата, представљајући собом стратешку сигурност да то таквог развоја догађаја неће доћи.
Русија под рукводством Владимира Путина већ је Западу ставила до знања да у хладном рату неће бити победника.
Развој Кине је иззазов без преседана за западне земље.“ ( Увдоник листа „Женмин-жибао „ од 10. фебруара 2014)
Путин –гарант нових зближавања Русије и Кине
(1).jpg)
У историју односа Русије и Кине В.В. Путин ће ући као руководилац који је постигао дотада највеће побољшање двостарних односа.Чак и ако говримо само о ономе што је урађено до данашњег дана ,може се говорити о великом напретку.Ако се узме у обзир све јасније формулисана његова стратегија „Продор на Исток „и појачан притисак на руски животни простор на Западу, онда можемо очекивти још нових корака на зближавању Москве и Пекинга.
Још кад је дошао у Кремљ,Путин је почео да се бави кинескин пословима.На његовом столу је лежао пројекат „Уговора о добросуседству, пријатељству и сарадњи између Руске Федеерације и Народне Републике Кине.“Не ограничавајући се папирологијом, нови шеф Кремља је решио да размотри неопходност унапређења односа са суседном државом током сусрета са пекиншким колегама кад је од 17. до 19 јула 2000.г. дошло до посете руске делегацији Кини.
Тачно годину дана је рађена студија посвећена развоју обостраних односа као и оних који би могли изазвати неједнозначану реакцију на међунродној арени.Не само у светским престоницама, него и у самом Кремљу, Министартву иностранох послова и сталим коридорима власти јављали су се противници приближавања с Пекингом.
Путин све више емотивно увучен у кинеску тематику
Међутим,радећи с дипломатима свеобухвастну стратегију руско-кинсеких односа,Путин је постао све више емотивно увчен у кинеску тематику, предлажући сопствене идеје , оцењујући предлоге партнера.
Три Путинова продора ка стратешком партерству Москве и Пекинга
Посебну пажњу Путин је показиао за идеју стратешког партнерства Москве и Пекинга.Њени знаци су се појавили још 1996. у „Заједничкој декларацији“ коју су потписали тадашњи предњседници Борис Јељцин и Ђијанг Цемин у којој је наглашена „решеност да се развијају односи равноправног партнерства у пуном поверењу усмереног на стратешко узајмно деловање у ХXI веку“.
Али у уговору који су потписали Путин и Ђијам Цемин 16.јула 2001., термин „стратешко партнерство „ је добио озбиљиније звучање.
У тачки 9. тог документа се каже:
„У случају да изникне ситуација по мишљењу једне од стране потписница може створити претњу миру , нарушити мир или довести у питање интересе безбедности, а такође и у случају демонстрирања претење и агресије против једне од земаља потписница Заједничког уговора , онда ће земље потписнице одмах ступити у контакт једна с другом и консултовати се у циљу одстрањења настале претње „.
Шангајска организација за сарадњу из 2001. ( ШОС)
Те исте, 2001.г.Путин је начинио још један крупан корак на путу унапређења стратешких односа с Кином. У Шангају су 14. и 15. јуна потписани документи о образовњу Шангајске организације за сарадњу ( ШОС).У њу су осим Кине и Русије ушли још и Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан.
За Народну Реублику Кину (НРК) је то била прва међународна структура која је формирна с њеним учешћем.
Идући ка стварању једне регионалне организације са учешћем тако моћне државе као што је Кина, Путин је схватио сву дубину стратешког вакуума који је ствопен у том региону због деловања Јељциновог окружења „либералних“ политичара који су у почетку одстрнили те републике из Совкетског Савеза под паролом“нећемо више да хранимо Средњу Азију“, да би касније демонстрирали презрење према новим државама онемогућавајући им све покушаје да поново успоставе везу и сарадњу с Русијом. Путин је схватио да управо ШОС даје допунске могућности за пораст већ и онако значајног присуства и утицаја Кине у Средњој Азији.
Али Путин није могао да не види и реалну ситуацију на коју су све отвореније утицали земље Запада који не само да су заступали своје националне интересе ,него су без скривања наносиле штету интересима Русије.У исто време Кинесзи су остваривали своје интересе, првенствено економске, трудећи се при том да не нанесу штету важнијим нтересима, оним глобалним , с Москвом.
Сматра се да првих годна постојања ШОС-а управо спутавање утицаја Запада је било истог интезитета као и Москве и Пекинга заједно.
„Расподела посла“
“Расподела посла“у којој је Русија узела на себе обавезу да пружи подршку земљама –чланицама ШОС-а у области безбедности и одбране, а Кина у финансијама и економији,допринелал је да се одоли притиску Запада.Међутим, то није могло спречити прикривено супарништво, како у самом ШОС-у, тако ну у двостраним односима са земљама Централне Азије-
Трећи стратешки продор Путина-одређивање коначне границе с Кином
Трећи стратешки продор Путина за време његовог првог предсдничког мандата било је коначно дефинисање границе са Кином.Преговори о том проблему су се водили од 1964.г., али тек 2004., преседници Путин и Ху Ђинтао су потписали „Допунску сагалснот о руско-кинеској граници на њеним источним деловима.
Путин је предложио дс се реше размимоилажења која су остала после 1991. кад је Горбачов потписао базични споразум, који се заснивао на принципу подједнаких уступака.Такв прилаз је од кинеске старне сматарн избалансираним и прихваћен у мају 2005.Споразум су ратификовала оба дома Савезног парламента ( Државна дума и Савет Федерације ) , после чега је уследила и ратфикација и у парламенту Кине.
Први пут током историје две суседне државе сада је цела држава граница међу њима, током целе дужине којом се протеже правно успостављена и обележена на терену.
Важност тог догађаја потврђивана је у Русији више пута.Споразум је прмљен малте не као „дар Кини“.Међутим сада се тек увиђа колика је била Путинова далековидост тиме што је решио и последње разлоге за територијалне спорове са све моћнијим суседом.
Још увек актуелни нерешени кинеско-јапански узајамни територијални спорови због острава Дјаојудао( Сенкаку) који се јављају у документима о нормализацији међусобних идноса из 1972.г. и у наше време доводи до заоштрвања односа међу тим земљама.
Остављање решења проблема будућим покољењима није увек мудро
Формулација предлога тадашњег неоспорног кинеског ауторитета , лидера Ден Саопена , да се „оставе решења проблема будућим покољењима „ била је несмотрено прихваћена од стране Токија који се у то време налазио у добитничкој позицији. Тек што је отада прошло 40 година, а „будућа покољења“ Кинеза и Јапанаца решавају тај проблем коришћењем борбених авиона и војне поморске флотиле.
Треба нагласити да је тај исти Ден Сјаопин, којега никад нису красиле симпатије према Москви,у неофицијалним приликама говорио о томе, „да је од свих имепријалистичких завојевача који су распарчавали Кину, Јапан био најсвирепији,али је Русија присвојила више од свих других .“
Када Незнанка управља Кремљем или Кинези нису волели предсдника Медвдева
Политичка класа у Кини, ако и у свим другим земљама, уважава моћне партнере али код њих примећује и слбост коју испољавају и почињу да је користе.
Управо се тако десило кад је на дужности председника РФ био Дмитриј Медвдев.У Пекингу са га незваично звалаи „сјо Ме „ ( мали Медвдев) продужавајући да величају премијера Путина „лао Пу“( уважени Путин ).
Спеијалисти за Русију су одмах приметили попустљивост кремаљског главара пред западним партнерима,смањење придавања значаја приоритету руско-кинеским односима у документима о спољнополитичкој стратегији Русије и у реалној политици.
Лик из бајке Носова, Незнанка,симбол у руско павиљону на Светској изложби у Шангају 2010.
Потцењивање односа с Кином, избегавања консултовања са специјалистима , јасно је изашла на видело током припрема за отварање Руског павиљона на Светској изложби ЕКСПО 2010 у Шангају, пподсећа руски недељник „Завтра „ ( Сутра ) у свом онлајн издању. У знак посебне наклоности према Русији тај павиљон је уочи отварања посетио прседник Народне Републике Кине Ху Ђинтанг.На своје велико изненађее кинскеи председник је у својству симбола Русије у павиљону видео Незнанку.Тај лик из бајки Николаја Носова гледао је на госте с мултимедијалних екрана и причао о експонатима , будући да је био означен као симбол Русије.
Том приликом су присутни новинари „Руксе новине „( Российская газета ) чули да је изненађени кинески лидер питао :“Је ли истина да Незнанка у преводу значи „мала незналица“ ?
Подсећамо да је 50-их и 60-их година у кинеским новинама и часописима био популаран дечји комикс с руском Незнанком која је одговарала на питања из области науке.Тада су име лика из бајки Носова преводили као „сјао учжи „ – мала незналица.Тако су Незнанку и запамтили Кинези.Истина,пратиоци председника Ху Ђинтао су приеметили да је правилнији превод Незнанке „ она која тражи знање“, него „незналица „,запазили су новинари „Руске новине „ , а објавио ових дана недељник „Завтра „ на свом интернет порталу.
Зашто Медведев није посетио руско војно гробље у Порт-Артуру
Свој однос према Медведеву кинеско руководство је најочигледније испољило у време његове посете 2010. г.бивше руске и совјетске базе Порт-Артур у Даљању где су сачувана руска војна гробља.За посету руског лидера припреме су вршене неколико година,па је средтвима руског добртовроног друшта обновљено и попрвљено војно гртобље и споменици.
Међутим, како наводи недељник „Завтра „ Медвдеву су у последњем минуту“наредили“ да откаже посету војном гробљу на коме су сахрањени руски војници погинули у Руско-јапанском рату 1904-1905 .г. и да се ограничи само на полагање венаца на споменик совјетским војницима погинулим приликом ослобођења Северно-Источне Кине 1945.г. и пилотима учесницима Корејског рата 1950-1953.г.
Експерти су овај демарш довели у везу са чињеницом да само неколико месеци пре посете Медвдева Кини ,представници кинеске армије , која је дала колосални допринос поразу јапанских савезника Хитлерове Немачке нису били позвани да са војницима из других савезничких земаља присуствују паради Победе у Москви одржној поводом 65. годишњице завршетка Другог светског рата.
Медведев на страни Запада у либијској кризи
Велики удар узајамном деловању Моксве и Пекинга на међународном плану био је нанет 2011.г.у време „либијске кризе „.Руска дипломатија, поступајући по наређењу Кремља , била је уздражана приликом гласања о предлогу Резолуције Савета безбдености ОУН.
Кинески представници су галсали солидарно с Русима.
Таква позиција Москве и Пекинга отворила је Западу врата за оружану интервецију у Либији и свргавање законитог председника Гадафија, крвави грађански рат који је практично довео до распада земље на племенске рејоне.
Русија и Пекинг су не само изгубиле политички углед, него су претрпеле и материјалну штету од више милијади долара због изгубљеног капитала у трговинским уговорима који су пропали.
Без реалне основе „Програм сарадње између региона Далеког Истока и Источног Сибира Русије и Североистока Кине 2009-2018“
За време пртедседника Медвдева су настављене размене посета,растао је обим трговине,без икакавих реалних резултата су прошле године руског, односно кинеског језика, потписана су многобројна документа . Најзначајинији потписани докумнат „ Програм сарадње између региона Далеког Истока и Источног Сибира Русије и Северо-Истока Кине (од 2009 -2018)“ од самог почетка је изгледао амбициозан, али не и врло реалан докуменат.
Скоро 13 година које су прошле после потписивања Уговора 2001. г.биле су посвећене превасходно порасту количине параметара партнерства и у том периоду је потписано више од 200 различитих докумената о обостарној саардњи.
За 13 година обим међусобне размене порастао са 8 милијарди 2000.г. на 88 милијради 2013.г.
Обим међусбне размене је порастао са 8 милијарди долара у 2000. На 88 милијадри 2013.Кина је је постала главни сполљно -трговински партнер Русије.Истовремено је постало очигледно да је време да квантиет пређе у квалитет .
Руско-кинеским односима недостаје замах,стратешке перспективе, пише недељник „Завтра „.
ПУТИНОВА КИНСЕКА СТРАТЕГИЈА –АСИМЕТРИЧНИ ОДГОВОР МОСКВЕ ЗАПАДУ ( 2.)
Путинов продор на Исток и „кинески ветар „
У јесен 2011.г. још пре повратка у председнички кабинет у Кремљу, Путин је почео да објвљује у новинама серију чланака у којима је излагао нова виђења проблема и песрспектива Русије.
Већ у првом од њих, од октобра 2011. г. Путин је истако неопходност интеграције евроазијског простора .У сензационланој идеји није било „привеска „ евроазијског гиганта Кине к новом стратегисјком процесу који је у медијима ускоро добио назив „Продор на Исток“. Међутим, већ 27. фебруара 2012.г. у чланку посвећеном одређивању места Русије у свету који се мења , о Кини се говорило доста подробно.
Путин је издвојио три главне тезе:
„Раст кинеске економије „ у чему не види претњу, него, напротив, изазов који у себи носи колосални потенцијал пословне сарадње,шанса да се искористи „повољни кинески ветар“ који дува у „једра „ руске економије.
„Ми смо дужни да се активније укључимо у нове кооперационе везе покрећући и спајајући производне и технолошке могућности наших земаља –разуме се, паметно-кинески потенцијал у циљу економског развоја Сибира и Далеког Истока.“
Друга теза:
„Својим понашањем на светској арени Кина не даје повода да се оптужи за претензије на доминацију.Кинески глас заиста звучи у свету све убедљивије ,и ми то поздрављамо , уколико Пекинг дели наше виђење стварања равноправног светског поретка.“
Трећа теза:
“Ми смо затворили сва крупна политичка питања у односима с Кином,укључујући главни-погранични.Изграђен је чврст механизам двостране везе ,правно заснован, поткрепљен обавезјућим документима .Међу рководством двају земаља постигнут је без преседана висок ниво повереља.Стварање модела руско-кинеских односа је веома перспективан.“истиче Путин у свом пледоајеу за трећи председнички манадат
Русија и Кина –дв евроазијска дива
Не ограничивши се контурама „Продор на Исток „Владиир Владимирович Путин је минулоих година рзрадио конкретне скице и задао јасне задатке за реализацију како унутарруских , тако испољноолитичких који чине ту стратегију и лично је контролисао извршење.
Међутим,оваплоћење у живот дугорочне општенационалне стратегије, свакодневно наилази на мале или велике објкетивне или субјективне тешкоће.
Реализацију стратегије може убрзати појачан „кински ветар „ о којему је Путин писао 2012.
Кинеска машта о великој ренесанси кинеске нације
Ради се о томе што је и у суседеној Кини дошло до смене руководстав и у резиденцију Чжуннанхај,која испуњава функције московског Кремља,ушли су стратешки мисаони људи.Изабран крајем 2012. г. генерални скеретар ЦК КП Кине ,Си Ђинпинг , који је истовремено и председник НРК и главнокомадајући Кинеском Народном Армијом, обзнанио је стратегију:“Кинеска машта о великој ренесанси кинеске нације „.
Стратегија се односи не само на 10 година на који је период обично планирају савремени кинескеи лидери , него обухвата период до 2049.За то време Си Ђианпинг машта да види своју државу међу најразвијенијим државама света заједно са Америком, Европом и Русијом.
Стратегија САД „Повратак у Азију „ директно уперена против Кине
Управо томе се енергично супростсвљају амерички политкомформистички кругови.Још крајем 2011.г.САД су проглсили стратегију „Повратак у Азију „ окренут пре свега на спутавање Кине.Ка кинеским обалама биће усмерено две трећине међунардних фондова САД. Највише америчког финанасијског капитала ће бити уложено у земље басена Тихог и Индијског океана од којих прети опасност за морске путеве којима се оствартује 80% спољне трговине Кине. Форсираће се стварање система АзијаПРО са циљем да се онемугићи деловање кинеских ракетно –нуклеарних снага.Истовремено, Вашингтон убрзава стврање зоне слободне трговине под називом Транстихоокеанско трговинско партнерство (ТТП) у којему се не прдвиђа чланство НРК , друге економије света.
Зар је зато чудно што су кинески стратези после повратака Путина у Кремљ почели да преиспитује снисходљиви однос „медведевске „Русије према Западу , залажући се за свестрано учвршћавање односа чак и за војни савез с Москвом?
Има ли нечега чудног што се председник Си Ђианпинг у својој првој спољнополитичкој посети после избора нашао баш у Москви и демонстративно боравио на Олимпијским играма у Сочију?
Путин све чешће гледа пут Кине
Путин има све више разлога да чешће гледа пут Кине.На његове очи дешава се све брже “ удаљавање „ Русије из њених традиционалних сфера утицаја.
Пошто су прогутале земље некадашњег СЕВ -а и Варшавског уговора ,а такође и пробалтичке републике СССР-а, евроатлантске структуре нису затим посезали за рејонима насељеним руксим и рускогворећим становништвом.
Али после недавних , фебруарских догађаја у Кијеву, Рубикон је пређен.
Приближава ли се Русја новој геополитичкој катастрофи?
Русија се приближава к новој геополотичкој катастрофи, констатује недељник „Завтра „ , која ће се се брзо распростирати по економским, политичким, културним и војним шаблонима запдноевропске цивилизације на животни простор руске цивилизације у којему је вековима Украјина .
Довођење на власт у Кијеву прозападних националиста са неодобравањем је примљено у Пекингу. Тамо нису само абринути за судбон својих инвестиција чији је износ око 3 милијарде долара и планове узимња под аренду плодне земље , него опасност виде и у деловању Запада у трци за светску хегеномију с којом се сама Кина суочила још средином XIX века у време Опијумскпог рата.
Истискивање Русије из Украјине силно подсећа на пре пар година започету удаљања Кине из Бурме ( Мјанмја), интрига о опредељењу Монголије.
Запад приморао Кину и Русију да се окрену једна другој
Паралелно спутавање Русије и Кине од стрне Америке и њених савезника неминонвно су подстакле две суседне велике земље да се окрену једна другој.
Путин је обележио свој долазак у Кремљ потписивањем 2001.г. Уговора о добросуседству,пријатељству и сарадњи с Кином.Тај уговор је добро функционисао целу деценију и обезбеђивао базу за уређивање целокупног стратешког партнерства.Али у новим условима непоходно је било да се уређује не само обим узајмних односа него и да се они подигну на нови квалитени ниво-ниво војно-политичког савеза.
Тај савез склопљен у оквирима међународног права омогућио би не само да се ојачају позиције обеју страна у светској арени,него и да се оконча са остацима међусобног неповерења,који сметају подизању уласку у период сарадње на вишем нивоу, пише часопис „Завтра „. У Пекингу би тако престали да страхују од синдрома „медведевског кочења“ при смењивању господара Кремља, прикључења Русије у „орбиту „ Кине, о чему отворено позивају не само новинатри него и депутати Државне Думе.
Нови уговор би обухватио“Споразум о регулисању спорних пограничних питања „ из 2004,засвагда би искључио могућност рађања теририторијалних претензија .
Поставши савезници, више би се улагао кинсеки капитал у Руски Далеки Исток који би се тако брже развијао и тако би било отклоњено питање „инернационализације „ природних богатстава овог региона којим је преокупиран Запад, налгаашва недељник „Завтра „ и за закључује :
„ Разрада Уговора о војно-политичком узајмном деловању с Пекингом постала би не само логичан развој дугорочне „кинеске „ стратегије Владимира Путина , него и асимтрични одгворо Москве на подривање од стране Запада националних интереса Русије .“
