Велике жене које је одабрала Википедија

07-03-2014 11:06:06 | | / mojenovosti.com |

Не само прве, него и једине

Њујоршка Јавна библиотека и Википедија (Wikipedia) представиле су ових дана заједнички проејкат под називом „Упознајте се, уметност и феминизам“.

Током једног дана судентице Јелског универзитета, Колеџа уметности Нова Шкотска и још двадесетак универзитеа и центара савремене унетности по целом свету, поставили су на Википедију 100 нових страница посвећених улози жене у уемтности.

Сада свко ко је зинтересован може сазнати ко је измислио игличасти екран,која је најхрабрија поетесеа из доба контрареформације и чија су платна у стилу фотореализма постала прва у колекији МоМа.

У част Међународног дана жена доносимо кратак осврт на дела пет знаментих жена из пројекта Википедије и Њујоршке Јавне библиотеке.

1.Елизабета Червони,песникиња ( 1575-1600)

Једна од најообразованијих жена епохе и једна од првих у Италији која је примљена у високу школу ( Академија дел Афидати у Павији).

Своју прву песму је пубкавила кад јој је било 12 година –оду за рођендан Козима II Медичија , касније Галилјеовог ученика и једног од најистакнутијих политичара Тосканског војводства.

Најпознатије дело Елизабете Червони је ода на 28 страница објављена 1598. г.посвећена папи Клименту VIII, у којој песникиња критикује политику Хнерика IV и Филипа II и позива европске владаре да удруже снаге за рат против Османлијске имеприје .

2.Кармен Тортола Валенсија, плесачица и кореограф ( 1882-1955)

Велика плесачица и једна од првих феминисткиња Шпаније.За време Грађанског рата у Шпанији била је ухапшена због својих левичарских политичких погледа и активне борбе за права сексуалних мањина.

Без обзира на кривично гоњење од стране државе и отужбе за хомоскесксуализам изједначен са блудничењм,она је нејдном изјављивала о сопстевном бисексуализму.

Међу њеним љубавницим су били Рубен Дарио,Габриел Д'Анунцио,Антонио де Ојос- и – Винет , а од 1928. је отворено живела са женом.

Кармен Валенсија је била једна од првих жена Шпаније која је одбацила стезњак па су је зато прозвали „шпанска Вирџинија Вулф“.

Сама Валенсија је више волела да је пореде с Исидором Данкан .

3.Клер Паркер, инжењер,сликарка , аниматорка ( 1906-1981)

Заједно са мужем и сталним сарадником Алексндром Алексијевим, Клер Паркер је изумила анимациону технику игличастог екрана( техника слагања појединих елемената која је касније названа пиксал ) чиме је извршила револуцију у уметности анимације.

Упркос распрострањеном мишљењу да је игличасти екран изумио Алексејев,патент је 1935.г. регистрован на име Паркер.

Први цртани филм урађен новом техником била је варијација на симфонијксу поему Мусоргског „ Ноћ на Лисичјој гори „( 1933.)

Реч је о осмоминутном филми рађеном 18 месеци од којег није сачуван ниједсн цртеж,па зато, без обзира на изванредан одзив критике, ниједна од великих филмских кућа није увела ову технику за масовну производњу.

На првом прикзивању „Ноћи на Лисичјој гори „ у London Film Society Пакер је ишла прва на титловима , а затим и на афиши, али ниједан од рецензената није поменуо њено име.

Једини филм за биоскопе у чијем стварању је учествовала и Клер Паркер, био је „Процес“ који је по истоименом Кафкином роману 1962. г.снимио Орсон Велс-нова техника је била искоришћена за титлове на најавној шпици.

4.Одри Л.Флек, скулпторка и сликарка ( 1931 )

Једна од утемељивача фотореализма.Почела је од апстрактног експресионизма, али је врло брзо напустила живопис -сматра се да се на то одлучила због Џексона Полока, који је једном,поприлично поднапит,уместо да говори о сликарству, почео да га тражи у култном заводу апстрактних ескпресиониста Cedar Taven:“Од сада се нећу вратити ни у тај бар, ни у апстрактно сликарство“.

Радови Одри Л.Флек били су прва фотореалистичка платна укључена у коекцију МоМа.

Године 1972. она је била једина жена која је учествовала на култној изложби Музеја америчке уметности Уитне „22 реалиста „.

Те године је Њујорк тајмс назвао њену слику Jolie Madam најуродљивијом сликом године ,што је ауторки донело велику популарнст.

Сматрају је за „ куму на кршћењу„ Џефа Кунса.

5. Ив Мошер, сликарка (1969.)

Постала је широко позната после пројекта „Линија поплаве“ 2007.г. у оквиру којег је Мошер кредом исцртала линије по половини Њујорка

Линијама је означен највиши водостај у случају урагана изазваног климатским поремећајима.

Ураган „Сенди „ је 2012. у потпуности потврдио прогнозе сликарке Мошер , која је предложила да се очекивања „ 1 ураган у 100 година „ замени прогнозом „3 урагана за 20 година“.

„Линија поплаве „ је за годину дана добила такву попураност да је пројекат реализован у Мајамију и Филаделфији, а планира се да се изведе и у Лондону.