Нема срећних љубави (Il n'y a ps d'amour heureux , Luis Aragon)
Лирика Шарла Бодлара ( Charles Baudelaire , 1821-1867 ) често је шокирала савременике: његове песме су наiвали скарaдним и прљавим.Али после сусрета са младом глумицом –мулаткињом његови стихови су неочекивано добили ноте нежности ./”Ko те извуче из ноћне тмине/, Који Фауст урођенички, пород пакла / Запахнута мирисом цигара са Хаване/Поноћи дете, идолое судбе моје „).
Те романтичне редoве је класик француске и светске књижевности написао својоj мучитељици-Жани Дивал ( Jeanne Duval).
Бодлерова Венера
Без обзира на то што је женомрзац Шарл Бодлер све жене називао „омрзнутим створењима „ и „божјом прљавштином „, односећи се према њима с нескривеним презиром, међу њима се ипак нашла једна коју је он истински заволео.Песник је назвао својом Венером, посвећиаво јој је песме,и непрестано је обасипао даровима, и укупно је такав његов однос према вољеној Дивал потрајао скоро 20 година.
Истина, за то време Дивал му није увек узвраћала љубав најблаже речено у истој мери,и кад год јој се указала прилика није пропустила да превари свог ватреног поклоника.
Париски мајстор скандала
Још као дете,Бодлер је остао без оца.Кроз неколико година мати му се поново удалала, али је дечак тај поступак доживео као издајнички и толико је замрзео мајку да није могао да је види очима.Могуће је да је баш та психолошка дечја траума довела до тога да је песник почео да се односи према женама као према нижим бићима којима управљају животни инстикти, а њихов се карактер формира као противуречан и неуравнотежен.
Са 20 година млади Бодлер је искусио прве животне насладе :припало му је огромно очево наслеђе .И Бодлер се својски трудио да ништа не пропусти:расипао је новац на лутања и проводе :постаје стални посетилац јавних кућа настојећи да на сваки начин забваља публику: или својим понашањем, облачењем и изгледом, или пак својим скарадним стиховима.Тако је ,на пример , често виђан како шета по улицаама у свом елегантном оделу од црне коже,с дугачким штапом и дугом косом коју је украшавао зелени цвет.Волео је да свима прича како је он тајни агент у државној служби, хвалећи се при том својим тајним везама с мушкарцима.
Једну своју песничку збирку хтео је дазове „Лезбејке“, али се ипак на карју предомислио.
Ружан глас је почео да прати скандалима склоног младог песника
Младог и скандалима склоног песника у Паризу је почео убзо да прати ружан глас.Али Бодлер је тако нешто једва дочекао :почео је да посећује „Клуб уживаоца хашиша „, постепено постајући зависан од опијума и проводио време у друштву дама из полусвета или једноставно куртизана.У то време песник је „успео да заради „ неку „ружну болест „ како би се осетио на карју живота и смрти, како је касније написао:“и морално, и физички , и уопште је осетио близину бездна“.
Све то није остало без опаснх последица:Болдер је до краја живота био заражен сифилисом.
Али, нажалост , убрзо је и његова привлачност нестала :како неки кажу са 21 ,а други са 23 године.А изменило се много тога и у његовим навикама.
Бодлер је баш у то време срео Жану Дивел, по речима саврееника не баш најлепшу, али веома паметну и не сасим честиту жену.Осећања која је гајио према њој измнеили су цео живот Бодлеров.
Нашла коса на камену
О Жани Дивал мало је тога познато.Мулатка родом их Хаитија била је балерина и глумица: за песника је она иствормно олицетворила порочност, опсасност и егзотичну хаитску лепоту.При томе ватреном обожаваоцу глумица није на љубав узвраћала истом мером, напротив , Жана је је стално улазила из једне љубавне авантуре у другу, а после с поносом причала Боделру о својим везама са другим мушкарцима.
Она се према песнику понашала на исти начин као што је он раније поступао са женама.Шокирала је Бодлера раскалашним начином живота, разговарала с њим грубо и са омаловажавањем, настојала да га одврати од ставралаштва.
Али при свему томе није заборављала да непрестано тражи од свог обожаваоца новац и скупе поклоне. И он је покорно трошио на њу значајн део зараде и богатства које је стекао наслеђем.Дивал се тим новцем разбацивала и проћардала га углавом на ресторане и даривала га својим мушкарцима.
Финансисјка и физичка исцрпљивања
Забринута таквом ситуацијом, Бодлерова родбина је сазвала „породични самит „ који је одлучио да се 23-годишњем Шарлу издваја ограничен износ за исхрану и друге трошкове, а контролу те одлуке строго је пратио домаћи нотариус.Право управљања преосталим наследстовом преузела је Бодлерова мајка.
Године су пролазиле, а књижевник је настављао да издржава своју музу и љубавницу.Они и даље нису били венчани,живели су раздвојено, а Жана се према песнику односила са још већим потцењивањем и презиром.Међутим, нико од њих двоје није желео да раскине тај чудан однос.
Кад је Бодлер напунио 36 година , објављена је његова најпознатија песничка књига „Цвеће зла“.
Због „сувишне отворености „ цензори су казнили издавача са 300 франака ( то је један и по пута више него што је аутор добијао месечно за издржавање) као и да избаци из књиге шест „најнепристојнијих песама „.
На писање књиге и њено објављивање песника је стално наговарала његова муза, Жана Дивал....
Жана се парализовала
Неколико година касније,Жана Диал се парализпвала. Имала је ,као и Болдер, тада 40 година.Песник је одмах своју вољену сместио у најбољу клинику и свакшодневно је посећивао.А када се Жана мало опоравила, одмах се преселила у Бодлерову кућу-ту одлуку је она сама донела,чак и не питајући за дозволу свог поклоника.Премда је он, највероватније и не би могао одбити.
Ускоро се Жана враћа пређашњем начину живота: раскалашансти и расипништву, лутању и новчаним захтевима све већим и већим од свог садашњег „сустанара „.
Тужан крај једне тужне приче
Због послова Болдер је отишао у Белгију-да држи предавања на месним универзитетима и да издаје књиге.Али се ускоро показло да пословни партнер који га је позвао у Белгију није био сасвим чист:добио је знатно мање новца него што је било обећано.Али због тога није смањио износ који је слао својим ближњим у Париз-мајци коју је сматрао издајицом и својој вољеној жени која је наставила да заводи мушкарце,делимичо и за новац који је добијала од свог драгог из Белегије.
Према неким изворима, Боделер је у томе време већ био раскинуо с Дивал, мада је и даље наставио да је издржава
Песниково здравље се све више погоршава
А с временом је здравље песниково почело све више да се урушава.Поред од раније добијеног сифилиса,Бодлер је почео да пати од гушења, несвестице,болова у глави и других симпотома озбиљног здравственог поремећаја. После две године проведених у Белгији умирућег Бодлера су превезли у родни Париз где је и умро последњег дана лета 1867.
О последњим година живота Жане Дивал се ништа не зна
Ништа се не зна како је Жана Дивал провела своје последње године живота. По једнима, она је отишла из живота неколико година након Бодлерове смрти, и при томе је унрла у беди и такође заражена сифилисом,док је по другима она „предухитрила „ свог поклоника и преминула још пре Бодлеровог одласка у Белгију .
Једно је неоспорно: за распусног Шарла Бодлера осећања према Жани Дивал ,од њега мање порочној жени, постали су свтеле тачке у његовом животу.
Жана Дивал му је донело душевно неспокојство,увукла га у дугове, док јој је он посветио совја најлепша дела и дао је практично свој последњи новац.
