"Млијечни пут" хита ка Кану

05-03-2016 11:13:33 | | / vostok.rs |


Пуне три године трајало је снимање савремене бајке о љубави и рату, људском паду, вери и избављењу, о лепоти, а јуче је пала и послења клапа филма "На млијечном путу". У сцени за крај, у Андрићграду, редитељ је и глумац Емир Кустурица, у "Пјано бару" са шанкером Пајдом води полемику, о женама...

- Поново! Било је одлично, али мораће савршено. Идемо, последња сцена, 15. пут... - командује Кустурица сред кулиса новог позоришта у Андрићграду што сада "глуми" кафану у неком херцеговачком селу, сред рата, а онда за читаоце "Новости" додаје:

- Тугу и олакшање осећам, после 50 недеља снимања, са 5.000 статиста, 800 експлозија као у "Неретви" и оном још једном филму, како се зваше, заједно.

Говори редитељ, готов је филм о заборављеним идеалима, о вери и уверењу. - Ако сам некада успео - додаје - да из себе одстраним сваку самообману и трик, онда се то сада догодило. Не само то, све што сам у животу зарадио отишло је горе, на овај ниво, ово можда није мој последњи филм, али јесте моје исходиште.

- Ово једино могу упоредити са стварањем "Андерграунда". Ако је неко икада желео да види мој политички тестамент, то је то. Све што ми је преостало испод коже, све што сам имао, ту је - каже Кустурица. - Монтажа је при крају, верујем да стижемо на време у Кан као прво остварење из Републике Српске, ако не, нека стоји код мене до идуће године.


Слобода Мићаловић са екипом филма у Андрићграду


Репортери "Новости" били су у прилици, током три године, да посматрају рађање узбудљиве филмске приче. Били смо привилеговани да са Емиром Кустурицом с времена на време, онако сербез разговарамо, то је нешто што се иначе не дешава.

Мање од овога видели нисмо: човека решеног да овом свету да знање, нерве, љубав, таленат, новац и све од чега је направљен. Све, без резерве, упркос чињеници да је то једна младалачка позиција. Старење од овог посла не ослобађа, напротив. Већина људи мисли и живи другачије, али ти људи нису Емир Кустурица. Да јесу, не би свет данас био гиљотина људскости.


Моника Белучи

У првом делу филма упознаћемо Косту (Емир Кустурица). Он одлази у село да војсци донесе млеко, праћен погледом девојке Милене заљубљене у њега (Слобода Мићаловић).

У њену кућу долази мистериозна жена (Моника Белучи), "намењена" њеном брату (Мики Манојловић). На њихову свадбу, крваву, упада војска. У бегу од џелата расте љубав између млекара и мистериозне жене.

Њено страдање почетак је финала ове приче. Ту ћемо видети православног монаха, како се сваког дана пење на највишу литицу носећи товар камења на леђима, до места на ком је жена нестала... Стварно, где лепота наставља да живи када је и најлепши цвет покошен?

Посматрајући на снимању емоционална жаришта и вртлог искуства балканских ратова, личи све час на сарајевску крваву свадбу, час на Книнску Крајину... После неколико виђених готових сцена јасно је - за публику је спремно ново Кустуричино чедо зачето у његовој књизи "Сто јада". Редитељ сада први пут себе режира, поред Микија Манојловића, Монике Белучи, натуршчика Бајрама Северџана Коље и неколико стотина статиста...

- Догоди се понекад да се прича развије у нешто далеко веће него што је требало да буде. На пример, ово је сигурно најбоља улога Монике Белучи. Боба и Мики су били савршени - рекао је Кустурица откривајући још једно: - Први пут играм главну улогу.

Природа је једина могућа позорница за лепоту која ако такмаца има, онда је то морала бити Моника Белучи. Истини за вољу, ко није видео "Малену" под требињским платанима, тај само слути шта је лепота.

Безмало цео филм снимљен је напољу, небу под облацима у врлетима Зеленгоре код Орловог језера, у Требињу, у херцеговачком селу Увјећа и старом граду Клобуку. Сељене су камере по Мокрој Гори и Тари, око манастира Тврдош, по Андрићграду, овековечиле су чудесну Камену Гору код Пријепоља.

Никола Јанковић,
Новости