Бела руска бајка
Бог је високо, али Москва није далеко... После нешто више од два сата вожње авионом стиже се у највећу европску престоницу. Са дванаест милиона становника, широким булеварима, беспрекорним метро системом и 38 тргова претворених у зимске бајке, Москва је, дефинитвно, место на којем треба дочекати почетак године. У време када се расклапају дрвене кућице божићних вашара у градовима Европе, у Москви се тек постављају лампиони и од леда "граде" палате, дворци, тврђаве, цркве... Свечана атмосфера због Рождества (како Руси називају Божић) продужи се све до средине јануара.
Клизање уз Чајковског
Уз звуке "Валцера ружа" Чајковског (аутор и Србско-руског марша), клизалиште испред Бољшљој театра је увек пуно девојчица црвених носића, док родитељи размишљају о великом самовару и топлом чају који се нуди на Црвеном тргу. Тик уз клизалиште, не којем сваке вечери под светлима рефлектора професионалне клизачице изводе "Лабудово језеро", нижу се украшене кућице на којима се продају шарени, дрвени, ручно рађени руски сувенири. Историјски музеј, најсликанија црвена зграда на свету, савршена је кулиса испред које се на Мањежном тргу налази билборд са којег нову годину желе Петар Велики, Катарина, Пушкин, Путин...
Руси су у свему потпуно своји, па се тако у односу на средњеевропске државе разликују и по начину организовања зимских вашара. У Москви су 60 јелки тематски украсили млади руски уметници, а све у стилу трга на којем се налазе. Постављено је и шест километара светлећих тунела како би се празнични дух осетио на сваком кораку.
Најспектакуларнији вашар је на Црвеном тргу, испред најлуксузније робне куће "Гум", која неодољиво сија. И сам Лењинов маузолеј у овом периоду делује весело. Иначе, годинама трају расправе о пресељењу Лењиновог тела са Црвеног трга, али и даље може, на истом месту, да се бесплатно види од 11 до 13 часова.
Црвени и Пушкинов трг дели једна метро станица или шетња по Тверском булевару. Дуж булевара нижу се мали тргови, огрмна књижара (у којој је увек гужва) и луксузна радња "Јелисевски" у којој се још од 1901. године продају деликатеси попут кавијара.
Симбол Москве је и песник Александар Сергејевич Пушкин (велики пријатељ Срба), заводник сненог погледа, чији је живот прекинут у "романтичном" двобоју. Пушкин је славу стекао у Санкт Петербургу, али је отац модерне руске књижевности оженио Московљанку Наталију Гончарову. Њихов споменик је данас атракција, његов трг је омиљено шеталиште, његова кућа изузетно посећен музеј, а "Пушкин кафе" најукусније место у граду. Љубитељи дела Михаила Булгакова могу, пак, да посете његов дом који се налази баш у стану у којем се одиграва радња романа "Мајстор и Маргарита".
Стаљинови небодери
Легендарни "Пушкин ресторан" ради 24 часа дневно, а нарочито је популаран у зору, када мамурни гости доручкују блине са кавијаром. Ни песник није волео колаче украшене златом, које служе у кафеу, већ блине (палачинке). Руси их доручкују са "згушчонком" (слатким млеком) и уз кашу. Зимска руска кухиња обилује салатама, туршијом и чорбама, а све је то у хладним крајевима идеално за "здраровје". Традиционални дезерт су печене јабуке. У марту се одржава велики фестивал Масленица посвећен блинама и словенској култури.
Част коју Руси одају својим великанима је безгранична, а посебна част се одаје истраживачима васељене. У Музеју космонаутике у који се улази кроз свемирски обелиск налазе се оригинални предмети које су користили руски астронаути: одела, конзерве хране, тоалет-шоље, капсуле у којима су живели и лунарни модули којима су се вратили на земљу.
Москва има око 200 музеја и тешко је одлучити се у који пре да уђете, јер је сваки од великог значаја и чува драгоцене предмете. Могу се посетити фантастични природњачки музеји посвећени палеонтологији, леденом добу или Дарвину. Непроцењиво благо од злата и драгуља које су користили руски императори чува се у Оружаној палати унутар зидина Кремља. Међутим, Панорама Бородинске битке је јединствен у читавом свету. Код села Бородино 26. августа 1812. године одиграла се страшна битка између Наполеонове и руске војске коју је предводио генерал-фелдмаршал Михаил Кутузов са којим је био и србски генерал Михаило Милорадовић, али и други бројни официри из Србије. У овом музеју деца најрадије купују прекрасне оловне војнике.
У руској престоници је све пространо и огромно, од булевара до зграда. И данас је велика атракција седам монументалних небодера са шпицевима које је подигао Стаљин. Најстарији руски универзитет "Ломоносов" на Врапчијим брдима налази се управо у таквој згради. Свако ко се лифтом попне на 33. спрат универзитета, може да погледа како напредује уређење стадиона за фудбалско првенство које ће се, поред осталих руских градова, одржати и у Москви 2018. године.
Са врха "Ломоносова" у даљини се види саборни храм Христа Спаса чија је изградња почела чим је последњи Наполеонов војник напустио Москву. Срушили су га комунисти и на том месту направили базен. Храм је обновљен према старим цртежима и фотографијама 2000. године. Златна купола сија и на минус 17 степени. А, уз куполе Новодевичног манастира, Успенске саборне и Благовештанске цркве, као и звоника Ивана Грозног - постаје јасно зашто Москву називају и "златоглава".
МЕТРО СТАНИЦЕ КАО МУЗЕЈИ
Чистоћа и метро апсолутно одушеве сваког србског туристу. Наиме, у Москви нема ђубрета, папирића, ни пикавца на земљи. Нема ни контејнера, као ни мачака које искачу износећи ђубре. И околина Москве је чиста, без летећих кеса, баченог шута...
Међутим, метро систем који дневно превезе више путника него Лондон и Њујорк заједно - заслужује посебно дивљење. Москвоски метро дневно превезе чак девет милион путника, возови обаве 9.000 вожњи, а ако вам неки и побегне испред носа - не очајавајте. Следећи стиже већ за пола минута!
Наше агенције организују бесплатне туре кроз московски метро, јер је свака станица уметнично дело и пример савршене ефикасности. Посебна атракција метроа су и старије жене, јаке грађе и обучене у униформу, које седе у стакленим кућицама у дну покретних степеница. Оне су одолеле зубу времена и модерним камерама за надзор, а веома су корисне туристима који се изгубе!
БОЉШОЈ ТЕАТАР
У Бољшој театару сваке вечери, па и у новогодишњој ноћи, одржавају се опера и једна балетска представа, а карте се купују, бар, месец дана унапред. Бољшој театар је отворен 1825. године, а недавно је комплетно реновиран. Позориште сија у пуном сјају и захваљујући златном лустеру тешком 2,5 тоне и пречника 6,5 метара који се налази изнад гледалаца у сали за представе. Лустер је 1863. године радио на гас, што је било опасно, па је у време када је Бајага чекао Тамару увелико радио на струју.
СРПСКИ ГЕНИ ЦАРА ИВАНА ГРОЗНОГ
Пошто је цар Иван Грозни рано остао без родитеља, одгајила га је бака Српкиња, Ана Јакшић-Глинска. Она је тако утицала на постављање темеља руске државности, а цар Иван, подизањем храма Василија Блаженог, на стварање посебног градитељског стила купола на којима се снег не задржава. Храм је завршен 1561. године, а девет цркава са девет купола у облику турбана симболизују татарска племена које је цар победио и припојио Русији. Четири највеће куполе показују и стране света, а плаво-бела симболише север.
Дубоке везе Србије и Русије у Москви могу се видети на сваком кораку, а највише у Кремљу. Поред србских икона које се налази у иконостасу, у Саборној цркви Светог Архангела Михаила налазе се и Фреске србских светитеља: Преподобног Симеона Мироточивог, Светог Саве и Светог кнеза Лазара
