ДОЛАЗИ РУСКИ ПАТРИЈАРХ: Споменик браћи по оружју
Патријарх московски и целе Русије Кирил, према незваничним информацијама из црквених кругова, у јуну ће доћи у Београд да освешта обновљену Иверску капелу на Новом гробљу и одржи опело руским ратницима из Првог светског рата, сахрањеним недалеко од своје српске браће по оружју, бранилаца Београда.
Руски војници почивају испод монументалног споменика којим доминира крилата фигура “војводе небеских сила” архангела Михаила. У подножју споменика над дверима костурнице је статуа рањеног руског војника и натпис на руском “Спавајте орлови ратници”. Десно од њега на србском пише “Храброј палој браћи Русима”.
- Руска костурница посвећена је цару Николају Другом Романову и руским војницима погинулим у Првом светском рату, у одбрани Београда, на битољском бојишту, Солунском фронту, Кајмакчалану, у Кладову и другим бојиштима. Београдски Споменик руске славе је прво обележје на свету посвећено двомилионским жртвама руске царске војске у Великом рату. Зато овај споменик има изузетан значај и за Москву која с великом пажњом спрема овај спомен-комплекс за обележавање стогодишњице Великог рата – каже мр Драган Балтовски, генерални директор ЈКП “Погребне услуге”.
Он подсећа да је почетку Великог рата Србија имала подршку само у Русији. Само захваљујући интервенцији руског цара Николаја Романова код председника Француске републике и енглеског краља, 22. децембра 1915. године, србска војска и цивили који су преживели албанску голготу евакуисани су на Крф, у Тунис, Алжир и Француску.
- Помоћ коју је Русија дала Србији неизбрисво је остала у свести србског народа, који је свесрдно прихватио руске емигранте, који су после Октобарске револуције били приморани да оду из своје земље. Велики број “белих” емиграната имао је кључну улогу у формирању културног бића српске средине међуратног периода. Зато је Београдска општина на Новом гробљу дала земљиште за стварање руске некрополе и помогла подизање Иверске капеле и Споменика руске славе – каже Балтовски.
Он напомиње да је недвано лично председник Путин формирао фонд за рестаурацију Иверске капеле, верне копије истоименог кремаљског храма уништеног током револуције, као и спомен-комплекса. Остаци руских војника погинулих у Великом рату свечано су пренесени 1935. у спомен-костурницу израђену по пројекту руског архитекте и вајара Романа Верховскоја. Исти уметник пројектовао је и оближњу костурницу и споменик браниоцима Београда.
- Михаил Скородумов је у мају 1935, приликом освећења костурнице, нагласио да је то први споменик у свету подигнут Русима. Споменик над костурницом, са фигуром архангела Михаила, завршен је и освећен 12. јануара 1936. године – наводи Балтовски.
Он наглашава да су музеолози од десетак хиљада гробаља у Европи, београдско Ново гробље сврстали у 50 најзначајних некропола Старог континента, због његових историјских и уметничких вредности. Зато поводом стогодишњице почетка Првог светског рата на Ново гробље све чешће долазе иностране научне и новинарске екипе.
- Недавно су дошли људи који снимају филм о почетку Првог светског рата и питали да ли знамо где је сахрањена његова прва жртва. Одвео сам их до гробнице Николаја Хенриковича Хартвига, руског посланика у Београду који је умро 10. јула 1914. године у згради аустријског посланства. Он је отишао на разговор код аутроугарског посланика барона Гизла, покушавајући да по сваку цену спречи рат. Умро је од срчаног удара кад му је Гизл саопштио да ће Аустроугарска напасти Србију. Хартвиг је зато за нас прва жртва напада на Србију, и Великог рата – каже Балтовски.
На молбу србских власти руски, изасланик је сахрањен у Београду. Погребна церемонија претворила се у огромну манифестацију, за Хартвиговим сандуком су ишле хиљаде људи.Београдска општина му је у знак захвалности подигла 1939. достојанствен и симболичан споменик, изведен по пројекту руског архитекте Георгија Ковалевског.
НЕКРОПОЛА СРПСКИХ ПРИЈАТЕЉА
У руској некрополи београдског Новог гробља сахрањени су многи Руси који су у политичком и војном погледу учествовали у Првом светском рату и помагали Србији.
- Међу њима се издвајају, последњи председник руске Думе Михаил Владимирович Родзјанко и последњи главнокомандујући Руске царске армије, генерал Алексеј Васиљевич Михаил. Родзјанко је у говорима од првог дана рата име Србије помињао одмах иза имена Русије. Износио је трагичну судбину Србије, говорио је о Крфу, пљачкању и пустошењу Србије, апелујући да Русија мора да води рат до краја и да помогне ослобођење србског народа. Генерал Алексеј Васиљевич Михаил, умро је у Русији, а по личној жељи пренет је у Србију и сахрањен у Београду – каже мр Драган Балтовски
