eNovosti.info

�

Према кинеском државном канцелару Јангу Ђијећију и секретару савета за безбедност Руске Федерације Николају Платоновичу Патрушеву, 2013. је била година „жетве“ за руско- кинеске односе. То је била такође година у којој су се односи те две силе са Западом погоршали, а изгледа да ће у 2014. бити још гори.

�

Много се протеклих година причало, о томе како су два тешка рата у Ираку и Авганистану, и пад економије САД на колена, отворили простор за Кину. Зато време, Кина је уживала двоцифрени годишњи економски раст и релативно стабилну безбедносну ситуацију, и долазак на позицију хегемона у Азији. И док се САД мучила да се извуће из два немогућа рата, трошећи милијарде, Пекинг је био у прилици да ужива предности свог мирног раста кроз грађење економије, решавања територијалних несугласица са комшијама, повезивањем са слабијим држава у региону и неутрализацијом Тајвана као потенцијалног извора оружаног конфликта.

�

Тако да, када је Кина кренула да показује своју моћ у Источном и Јужном Кинеском мору, Пекинг није био везан за америчку политику у Азији. Зато што је било сигурно да поновно интересовање Вашингтона за Источну Азију неће бити праћено вољом да се уложи довољно капитала и ресурса да би се направила контратежа Кини. Зато је Пекинг имао јако мало последица када је претио да угрози статус кво у региону, са потезима попут оног 23. новембра када је проширио своју зону ваздушне безбедности у Источној Азији.

�

Радећи сада заједно, Кина и Русија могу да осигурају да амерички покушај повратка у Источну Азију остане само лепа жеља. Они то могу да ураде тако што ће проширити поље војног интересовања САД, и самим тиме терајући их да троше на војску претерано ресурса.

�

Доста пажње је посвећено кинеској војној стратегији заштите простора са �ДФ21Д анти-бродским балистичким пројектилима као једној од најбитнијих компонената. Мање је речено о руским покушајима да држе САД подаље од свог дворишта. Интересанто је да баш сада руски председник Владимир Путин, најављује да ће Русија појачати своје присуство на, у ресурсима богатом, Арктику. Раније овог месеца, Руска морнарица је објавила да ће јој Арктик бити приоритет у 2014. години. Русија тренутно допрема на област Арктика противаздушне јединице, и гради у складу са тиме, радарски центар за рано упозоравање, близу Воркуте на далеком северу.

�

Појачано присуство Руске војске на Арктику ће сигурно изазвати одговоре од стране САД у виду знатног повећања присуства америчке војске на Арктику. Али тиме ће се само још више оптеретити војни буџет САД, и одузети ресурси који могу да буду употребљени у Азији.

�

У исто време Руска војска је потврдила да је 16. децембра послала нуклеарно способне Искандер М тактичке балистичке ракетне системе, са опсегом од око 400 километара у Каљинград, близу НАТО чланица Пољске, Естоније, Летоније и Литваније. Сателитски снимци су приметили присуство најмање 10 таквих лансирних рампи у Каљинградској енклави. Русија показује жељу да прошири своје операције у Западној војној области, која сем Каљинграда, укључује и добар део европске Русије.

�

Постоји питање да ли Вашингтон може да довољно повећа потрошњу на одбрану без тога да бакротира. Без повећања војног буџета неће бити способан да одговори на јачање Кине у Источној и Југоисточној Азији, и све јаче руско присуство на Арктику и близу Балтичких држава. То ће натерати САД да потроши превише новца.

�

Да ли САД има право да буду фактор у простору које Русија и Кина сматрају својим двориштем је сасвим друго питање, са којим се овде нећемо бавити. Али оно што је јасно је да је ослабљени САД, чија је способност да одговори на раст Кине упитна, сада изгледа има изазов од стране руско- кинеске осовине.

�

И Русија и Кина су пажљиво проучавале крај Хладног рата, и начин на који је САД коначно поразила СССР банкротирајући га. Двадесет година касније, изгледа да Москва и Пекинг враћају услугу.