Налазите се на страници > Почетна > Колумне > Чувају благо Чарнојевића

Чувају благо Чарнојевића

20-12-2015 09:53:00 | | / vostok.rs |

Оне светиње Српске православне цркве у Мађарској, што су их за своје петодеценијске владавине уништили или запустили комунисти или, пак, набујали Дунав, обнављају се већ неколико година, а од завршетка обнове дели их барем још толико лета.

У Епархији будимској налазе се два манастира из периода ренесансе, Грабовац и Србски Ковин, те 42 храма и капеле. Некада их је било много више, али и Срби су били вишеструко бројнији. Данас у Мађарској живи свега 10.000 србских душа.

- Обнављамо наше благо, не стајемо, али дуг је то процес, јер дуготрајно беше и пропадање - вели за "Новости" његово преосвештенство владика будимски Лукијан. - Не могу да грешим душу, помажу нам и мађарска држава и Србија, а и Покрајина Војводина.

Не памте списи прецизан датум настанка Будимске епархије, али се с много разлога претпоставља да је то било 40-их година 17. века. Тада се на то подручје досељавало србско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а потом и манастир Грабовац.

После Велике сеобе Срба 1690. године, око 37.000 србских породица обрело се на територији Угарске, око осам хиљада њих у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда Првог, 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Био је то почетак процвата Будимске епархије, и трајао је све до Другог светског рата. После њега, Епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све до 1988. године.Тада је за епископа постављен владика Данило Крстић.

Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само њих 231 изјаснили су се као Срби. Због смањења броја православних верника Епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, те је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.

Епископ будимски Лукијан

Данас Епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника. Седиште Епархије, Сентандреја, чаробно леп барокни градић на Дунаву, двадесетак километара северно од Будима, значајан је белег наше новије историје. У јесен 1690. године Срби су овамо, у збегу, дошли са патријархом Чарнојевићем. Ту, на обали Дунава, саградили су прву богомољу-брвнару и у њу положили мошти Светог кнеза Лазара. На том месту данас је велики крст.

Срби су у Сентандреји имали седам цркава, али су оне у међувремену припале другим конфесијама. Ћипровачка црква после Првог светског рата продата је католицима, а иконостас је пренет у Призрен у Цркву Богородице Љевишке. Остали су Срби, јер их је с временом бивало све мање, и без других цркава: Оповачка је 1914. продата реформаторима, а Збешку је после Другог светског рата откупила Римокатоличка црквена заједница.

У овом прелепом градићу преостало је једва 60 србских душа и сви би комотно стали у своја четири преостала храма.То су Саборна црква успенија Пресвете Богородице (позната и као Успенска, Богородичина црква или Београдска катедрала) из 1763. године, Благовештенска (1752), Пожаревачка (1759) и Преображенска (1746) у којој се Срби из Сентандреје и других места у Мађарској окупљају сваког 19. августа на дан храмовне славе Преображења.


Све четири сазидане су у време владиковања епископа будимског Дионисија Новаковића, који је, како му биографија каже, био слушалац Духовне академије у Кијеву и завршио јује са најбољимуспехом.

ПРОПИСИ ЕУ УСПОРАВАЈУ

Уколико буде средстава, радови на Преображенској цркви мораће да се протегну на две наредне године. Обиман је то посао, јер ова црква најближа је Дунаву, те је плављена у неколико наврата претходних деценија. За њену рестаурацију биће потребне најмање две сезоне. Радове успоравају и прописи Европске уније који нашим рестаураторима омогућавају да тамо проведу највише 90 дана. По истеку тог периода, следи пауза од три месеца. Тек потом рестауратори ће моћи да се врате обнови србских цркава у Мађарској.
Све сентандрејске цркве сада су у фази обнове. У рукама су стручњака Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Галерије Матице српске из Новог Сада. Од 2012. године до данас, завршили су рестаурацију Пожаревачке цркве која је име добила по граду Пожаревцу, месту из кога су се овамо доселили многи верници.

Иконостас Пожаревачке цркве био је нарочит изазов за новосадске рестаураторе.

- Ове године започели смо рестаурацију сентандрејске Преображенске цркве, али због недостатка средстава, морали смо да радове прекинемо, односно да их конзервирамо и у почетној фази прекинемо - каже Дејан Радовановић, саветник и историчар уметности у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе.

Радовановић најављује за наредну годину радове на једином храму СПЦ у Будимпешти, Цркви Светог Георгија из 1733. године. Њен иконостас резбарио је и осликао један грчки уметник у духу ренесансе.

Црква Светог Георгија у Пешти вековима је била други по значају храм српске заједнице у Будимпешти, после Цркве Светог Димитрија на Табану, делу Будима. Међутим, после Другог светског рата комунисти су је 1949. године порушили као поклон Стаљину поводом његовог 70. рођендана.



НА РАДОСТ ТУРИСТА

Обнова храмова много значи Србима у Сентандреји - каже мр Коста Вуковић, кустос Музеја Епархије будимске. - Ми видимо нашу шансу у чињеници да овај град годишње посети милион туриста. Желимо да наше храмове и наше историјско наслеђе презентујемо свету. Мађарска држава вратила нам је зграду Препарандије, у којој је 1812. основана прва србска школа за учитеље, па ћемо у њу преселити музеј како би туристи могли да српску историју виде на једном месту.

Јованка Симић