Налазите се на страници > Почетна
> Магазин > Знате ли шта је било с човјеком који је открио да у Агрокоровој трговини САЛАТУ `ОСВЈЕЖАВАЈУ` У WC-у!?
Знате ли шта је било с човјеком који је открио да у Агрокоровој трговини САЛАТУ `ОСВЈЕЖАВАЈУ` У WC-у!?
Када се запослио у овом трговачком ланцу Џафић је најприје радио на одјелу воћа и поврћа, гдје је одмах на почетку био шокиран поступцима својих претпостављених.
“Пословођа Јелица Вајић ме је упутила да донесем зелену салату у тоалет да би је ‘освјежила’. Салату у гајбицама сам затим донио пословођи Вајић гдје је она затим ту салату изручила у канту од џогера (који служи за рибање подова) у коју је претходно сипала воду и која уобичајено стоји у WЦ-у. Затим ме је упутила да ту канту из WЦ-а однесем у комору за воће и поврће, што сам ја и учинио. Кад је замјеник пословође Марко Шошкић дошао у своју (ИИ) смјену и видио ту канту у ВИП комори упитао ме је шта је то. Одговорио сам му и затим га упитао зар никад прије није видео тај поступак. Одговорио је да није, а затим ми рекао ‘Ајде сад склони то. Не дај Боже да неко наиђе.’ Затим сам колико толико ‘освјежену’ салату вратио у гајбице у којима је послије била изложена на полице у радњи”, описао је Анандо Џафић своје искуство са радног мјеста.
Након три дана пребачен је на касу, што му је, како каже, и одговарало. “Међутим, како је вријеме одмицало примјећивао сам да пословођа Јелица према мени има све хладнији однос”, каже Џафић.
Након укупно пет мјесеци рада у “Идеи” Анандо Џафић је добио отказ. Одлука о томе саопћена му је телефоном.
Након отказа отишао је у кадровску службу “Идее” с намјером да разговара с неким од директора. Након много мука, одгађања, избјегавања и лажи, коначно му се једнога дана јавио подручни директор Владимир Денона. “Рекао је да ће испитати мој случај и да ће ми се јавити. Није се јавио. Звао сам ја њега послије недјељу дана. Рекао ми је да је био на путу и да ће тај дан имати састанак и да ће ми се јавити да ми каже шта је одлучено. Није се јавио…”
Најзад, једног понедјељка директор је примио Ананда Џафића на разговор. “Рекао ми је да је Јелица Вајић мене оцијенила као лошег радника и да он ту ништа не може да уради јер је мој шеф савршено и једини компетентан да ме вреднује, а што се тиче њеног лошег рада који сам му још раније предочио – изјавио је да ће она због тога бити санкционисана”, каже Џафић.
Што се тиче “освјежавања” салате, директор Денона је у првом телефонском разговору рекао да то није ништа страшно и да је Јелица то тако учинила јер вјероватно тог дана није имала прскалицу. “Госпођа Љиља Брајдић из кадровског ‘Идее’ имала другачије мишљење: кад сам јој испричао за случај њен коментар је био: ‘Није ми јасно како је то могла да уради, па она има двоје дјеце.’”, испричао је Џафић.
Углавном, тако је завршила каријера једног вриједног радника који је био свједоком необичних метода “освјежавања” салате.
А шта је било након тога? То смо питање поставили Ананду Џафићу.
“Након што сам добио отказ пријавио сам случај санитарној, пољопривредној и инспекцији рада. Санитарна је једино реаговала тако што је дошла у инспекцију продавнице, али они реагују само на затечено стање, а то се неколико мјесеци раније. Тако да сам поднио кривичну пријаву у тужилаштву. Тужилаштво је реаговало тако што је наложило полицији да узме изјаву од пријављених пословође Вајић, директора Радуловића и од мене. Међутим већ је било очигледно да нема намјере да се случај процесуира јер није позван да да изјаву и крунски свједок – замјеник пословође Шошкић”, каже Џафић, напомињући да му је у полицији речено да случај није на вријеме пријавио.
“Укратко, пријава је одбијена. Разговарао сам и са једним тржишним инспектором који ме је и упутио да се обратим полицији и тужилштву јер је то случај за њих, а на моје питање шта мисли да ли би особа која је то урадила требала да остане да ради тамо, одговорио је: ‘Та особа не би требала да ради нигдје.’”, каже Анандо Џафић.
Своју причу наставља ријечима: “Колеге из радње нису смјели да подрже моју борбу, поред осталог, и за њихова права, због страха од отказа.”
Џафић истиче да због ове борбе није имао неких проблема у проналажењу новог посла. “На један конкурс сам у ЦВ-у послао линк на мој блог као ‘препоруку’, и позван сам на тестирање. Није мени проблем да нађем посао због ове приче јер у њој црно на бијело стоји да сам био добар и поштен радник који је неправедно прогоњен. Прича може само да ми буде препорука код иоле поштеног послодавца”, истиче Џафић.
Али причу о свом радном искуству у “Идеи” не сматра завршеном: “Посљедња акција коју сам спровео у вези овог случаја била је у периоду од аугуста до октобра прошле године када сам по Земун Пољу на аутобусним станицама, огласним мјестима, бандерама полијепио текстове о случају објављене у Таблоиду и индеxу.хр, са мојом и фотографијом Јелице Вајић.”
“Није им било свеједно. Након 10-15 дана интензивног објављивања те приче на јавним мјестима у Земун Пољу они су позвали полицију”, каже Џафић, истичући да након промјене власти у Србији, која се догодила који мјесец раније, полиција није била онолико услужна према таквим групацијама као раније.
“Након што су преко командира контактирали тужилаштво обавијештени су да у томе што радим нема ништа нелегално и морали су да ме пусте. Наставио сам да лијепим текстове како би се људи у Земун Пољу информисали о случају. Информације које сам добијао из продавнице говориле су да Јелица Вајић постаје све љубазнија према радницима и муштеријама. Борба се наставља”, закључује (за сада) своју причу Анандо Џафић.
