Ћирилица у тржишним комуникацијама

19-11-2015 01:21:22 | | / vostok.rs |


Вероватно смо једна од ретких земаља на кугли земаљској која је, свесно или несвесно, своје ћирилично писмо подредила другом. Чак и у државама са високоразвијеном толеранцијом, где живи једна или више националних мањина, на амбалажи је службено писмо нације (француски, мађарски, румунски, руски, бугарски, грчки, немачки, италијански, енглески, шпански ...), да не подсећамо на арапски свет, азијске народе итд.

У тим државама, у штампаним огласним порукама, у употреби је искључиво службено писмо државе. У ТВ програмима, где се емитују и комерцијалне огласне поруке – графички уобличени текстови, титл, маске и слова, исписивани на шпицама ТВ станица и на кајрону, без изузетка су на писму нације. Јасно, и на плакатима, као и на свим средствима спољног оглашавања.

Употреба туђица, па још на писмима (меморандумима) које фирме користе у националном и међународном пословању, нарочито код назива фирми, код многих других скоро да је незамислива.

Поредећи овакву праксу са домаћим приликама, подстакло нас је да покренемо пројект „Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама” – да актере српске привреде инспиришемо да својевољно за обележавање и промоцију својих производа и услуга користе званично национално писмо. При томе смо пошли од тога да је тржишна комуникација јавна комуникација, за разлику од приватне где постоје друкчије слободе употребе.

Наравно, пошли смо од себе: часопис света маркетинга ТАБУ (ТАВОО) у тринаестој години постојања више не користи латинично већ искључиво ћирилично писмо и српски језик (број туђица сведен је на минимум, преводе се скоро сви стручни изрази, а где то није могуће дају се описна тумачења термина или појмова и слично).

Да ли би грађани, у овом случају као стални или потенцијални потрошачи, приметили напоре српске привреде у њеном – својеврсном „додворавању“ – паковања српских производа, исликана и исписана ћириличним писмом? Ми верујемо да би. Верујемо у степен наклоности српских домаћина својој држави, самим тим и њеној привреди.

Као што смо и уверени да би се на рафовима и полицама у нашим трговинама део понуде писане ћириличним писмом разликовао од осталих производа, поготову увозних који нису увек пристојног квалитета, нарочито не увек на нивоу квалитета присутног, на пример, на тржиштима водећих европских чланица, иако је реч о истим производима, односно робним маркама.

То смо покушали и да прикажемо на приложеном графикону Круга оптимизма.

Охрабрени смо смо и због почетног одзива на иницијативу употребе ћирилице у тржишним комуникацијама: подршку пројекту досад су пружили Вукова задужбина, Матица српска, Јавни сервис Радио-телевизија Србије, Културно-просветна заједница Србије, Канцеларија за сарадњу са дијаспором Министарства иностраних послова, Друштво српских домаћина, Матица исељеника и Срба у региону, Удружење за привредни препород, РТВ Студио Б, Кабловска ТВ Зрењанин, Општина Александровац...

Први уписани доброчинитељ са улогом од 2.000 евра је г. Нићифор Ник Аничић, који живи и ради у Јужноафричкој Републици. Први уписани донатор са улогом од 500 евра је професор др Миладин М. Шеварлић, са Пољопривредног факултета Београдског универзитета. Први уписани дародавац са улогом од 200.000 динара је „Телеком Србија”.

Верујемо да ће овај списак ускоро бити знатно већи.

Жозеф-Иван Лончар

Аутор је оснивач, власник и издавач часописа света маркетинга ТАБУ