ТУЖНО СЈЕЋАЊЕ НА 14.ДЕЦЕМБАР 1998.ГОДИНЕ

30-11-2013 12:59:58 | | Горан Киковић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912- |

Као студент на Филозофском факултету Универзитета у Приштини присуствовао сам једном од најтужнијих дана у мојем животу 16. децембра 1998. на сахрани младића који су погинули у Пећи. О томе у књизи ''Пећка гимназија од постанка до прогона'' Мирко Симоновић написа '' У славној историји Пећке гимназије 14. децембар 1998. године је најтрагичнији дан. Тога дана шиптарски терористи убили су у кафићу ''Панда'', у непосредној близини гимназије ''Свети Сава'', шесторицу младића од којих су четворица били ученици гимназије. Убијени су: Иван Обрадовић (15 година), ученик првог разреда гимназије, Драган Трифуновић (18 година), матурант гимназије, Зоран Станојевић (17 година), ученик трећег разреда гимназије, Светислав Ристић (18 година), матурант гимназије, Вукота Гвозденовић (18 година), ученик техничке школе и Иван Радевић (25 година), студент. Рањени су: Владимир Лончаревић (18 година), матурант гимназије, Никола Рајовић (18 година), матурант гимназије и Мирсад Шаботић (35 година), власник кафића.

Напад је извршен из двије аутоматске пушке. Двојица нападача су изненада са врата кафића отворили ватру и извршили овај досад невиђени злочин у Пећи. Послије извршеног злочина терористи су се дали у бјекство.
16 .децембра у 12 часова допремљена су тела шесторице убијених младића на Трг хероја у центру Пећи где је одржао опело његова светост Патријарх Србски, господин Павле.
Више од 15 хиљада људи присуствовало је опелу и сахрани. Шест ковчега били су поређани један поред другог, прекривени државном тробојком. Испред сваког чланови уже родбине, крстови, фотографије убијених и букети цвећа.
Нема више мезимаца, јединаца и ослонаца својих родитеља. Остадоше њихови најмилији без синова и братске нежности, радости и поноса, овај град без дела своје младости, њихове памети и снаге, а њихово друштво без другарског поуздања и радости.''
Присутнима се прво обратио његова светост Патријарх србски господин Павле.
У име професора и ученика од убијених ђака опростио се и директор гимназије Мирко Симоновић, у име омладине града Пећи опростио се некадашњи ђак гимназије Дарко Радовић, а у име друштва из разреда: Јелена Радосављевић, Милица Дедовић и Сандра Стојановић.
Након заједничког опела његова светост Патријарх србски Павле обратио се породицама и присутним грађанима ријечима:
''Драга браћо и сестре!
Овој жалости која нас је снашла погибијом шесторице младих који су свој живот тек започели нема краја. Али, наша би жалост била несразмерно већа да су се они нашли међу злочинцима. Њихова једина кривица је што се нису родили у томе народу у коме су ти злочинци, што су друге вере и другога писма. Онај коме је то кривица тај је злочинац био и остаће свагда. Смрт стоји пред сваким, али је друго смрт злочинца, а друго смрт онога који на правди божјој погине. Онај који учини злочин према једним невиним, учинио је злочин према цијелом човечанству. Ако мора да нас нађе смрт, онда нека нас нађе на Божјем путу за правду, за истину, за оно што човека чини човеком. Права утјеха и родитељима и сродницима треба да буде то што су ови младићи убијени на правди божјој, невини. Нека Господ, чије речи знамо, а знали су и наши преци, упокоји душе ових младића који пострадаше на правди божјој и нека господ да снаге да на путу истине, правде, онога што је људско, издржимо. А он свесилни знаће да свакоме плати. Да се нађемо на путу ономе који је он прописао, да се нађемо на страни ону коју ће и он познати и признати за своју. Мир нам је свима потребан. Само би била срећа да то схвате ови људи и да не гину они који нијесу никоме и ни за шта криви на којој то било страни. Господе, утеши душе родитеља и родбине и свију нас који увек жалимо оне који су нам драги.''
Потом се од ученика опростио директор гимназије Мирко Симоновић,који је рекао:
''Ожалошћени родитељи убијене дјеце!
Ожалошћени скупе!
Поштовани народе!
Пала ми је у део тешка дужност да се у име ученика и професора гимназије опростим од наших драгих ученика и младића које су прексиноћ убили албански терористи на најзврскији начин у кафићу ''Панда'' у близини гимназије.
Велики је бол и туга у нашим срцима за шесторицом погинулих младића, од којих су четворица били ученици гимназије ''Свети Сава''.
Нема више међу њима два Ивана, Зокија, Драгана и Вукоте.
Велика туга и велики бол су данас обухватили пордице погинулих младића, нашу гимназију, град Пећ који је био вишевековна, културна и духовна престоница Србије, Космет и цијелу Србију.
У непосредној близини Пећке Патријаршије и Дуда и дуда патријаршијскога који је, пре више од 750 година, засадио свети Сава, догодила се Крвава бајка, догодиле су се и још једне Шумарице.
Погинули су док су пили и размишљали о сутрашњем дану, о својој будућности. Непријатељ им је пуцао у леђа и прекинуо заувек њихово размишљање о сутрашњици. Њихово убиство је злочин који надмашује све злочине својом свирепошћу, подмуклошћу и кукавичлуком.
Чим смо сазнали шта се догодило, туга је, као најтеже бреме, притисла сваки кутак наше школе. Велики бол и тешка туга уселили су се у срца ученика и професора. Ово је најтужнији дан у 85 година дугој историји наше школе.
Дубоко потресени погибијом наших другова и ученика, ми, ученици и професори наше школе дубоко жалимо наше другове и ученике, чији је једини грех био што су мислили, сањали и надали се, на огњиштима својих славних предака, који изнад свега љубише слободу, мир, Србију, једнакост и равноправност. Зар то може бити кривица?
Остале су им књиге непрочитане, свеске неисписане, снови неиспуњени...
Ученици и професори ће дуго гледати празне клупе гдје су они седјели и с невјерицом се питати: ''Куд то и зашто црни гавран однесе птиће из гнезда њиховога''! Тешку дужност имаће њихове разредне старешине да забележе у дневнике да они никада више неће доћи у школу. Њихове умиљате, питоме и раздрагане гласове нећемо више никада чути.
Превелики бол и тугу за њима нећемо мерити временом већ празнином која је дубоко урезана у наша срца.
Тешка нада њиховом друштву сазнање да више неће бити оних топлих јутарњих поздрава са њима.
Велика је данас овде туга у душама, велики је бол у срцима, врела суза у очима. Тешко је наћи утеху за тугу у душама, тешко је наћи лек за бол у срцима , врела суза не пресушује.
Драги наши другови! Драги наши ученци! Драга наша омладино!
Ако вас некад ране заболе знајте да вас то ваше мајкеоплакују. Ако вас некад душа заболи знајте да се то очеви ваши вашим гробовима куну, а ако некад до вас нека суза кане, знајте да су то сузе ваших сестара, ваше браће, ваше родбине, вашега друштва и ваших професора.
Били сте добри ђаци, добри момци, насмејани, умиљати, увек весели и цењени међу својим друштвом и професорима. Уместо да се припремате да завршите разред, да положите матуру и да полажете испите данас је црно коло око вас које ће вас пратити до ваше вјечне куће.
Историја је записалала да су кроз вјекове све српске вредности на овом светом србском простору нападане изузев србског језика, јер како то један наш велики песник рече: ''Језик не гори, он се топи, њега сечиво не сече, а олово не пробија''...
Огорчени смо због убиства наших другова и ученика који су ни криви ни дужни, страдали од злочиначке руке. Захтевамо од наше државе и њених органа да починиоце овога гнуснога злочина пронађу, да их казне и да сасеку албански тероризам у корену.
Иване, млађи и старији, Зоки, Свето, Драгане и Вукота нека вам је вечна славаи почивајте у миру у својој светој, напаћеној, Метохијској земљи коју сте необично волели, поштовали и ценили.'' Ово је био наставак страдања невиног србског народа на распетом Косову и Метохији.
Прилог пропремио Горан Киковић,главни и одговорни уредник ''Глас Холмије'' из Берана