Путин налази савезнике по целом Блиском истоку
После месец дана свакодневних ваздушних напада Русија почиње да открива своје стратешке намере у Сирији. У новој рунди преговора у Бечу о политичком решавању сиријског сукоба Русија ће играти главну улогу. Дипломате и политичари на Западу и Блиском истоку све више верују да Русија има више шансе од осталих да оконча кризу, пише „Ејжа тајмс“.
Фактички само Русија може да контролише политички процес решавања сукоба. Ипак, утицај Русије на Блиском истоку није ограничен на Сирију. Док је администрација америчког председника Барака Обаме пасивна, Русија појачава свој утицај и закључује савезе са свим кључним играчима у региону.
Израел је тако признао утицај Русије у региону. Прошлог месеца председник те земље Бењамин Нетанјаху договорио се с руским председником Владимиром Путином о координацији акција двеју држава у Сирији ради избегавања конфликтних ситуација.
Други важан играч у региону је Ирак, који такође показује наклоност Русији. „Ирачка влада, очигледно сматра да не добија адекватну помоћ од САД и Европске уније у борби против ИД. Ирак се окренуо Москви за подршку и сада добија помоћ у оквиру споразума о сарадњи у области обавештајног рада и безбедности“, наведено је у тексту.
Лист пише да и Египат, најгушће насељена земља арапског света, подржава акције Русије.
„Иако се многи житељи не слажу с Путиновом политиком у региону, одушевљени су због тога што је успео да заобиђе САД“, оцењује лист. У овом тренутку Египат настоји да добије руску војну помоћ пошто су га одбиле САД.
Поред тога, грађански рат у Сирији је изузетно учврстио везе Русије и Ирана, што може да буде основа за остале руско-иранске везе у региону, наводи лист. Ипак, повећавајући свој утицај, Русија „доводи до беса“ Турску и Саудијску Арабију јер компликује њихове стратешке циљеве.
„Ипак, Турској је Русија потребнија него Турска Русији. Ердоган одлично зна да Руси треба само да подрже Курде у Сирији па да стратешки положај Анкаре постане ништаван. Саудијске власти су такође престале да критикују Русију, јер се надају компромису“, закључује лист.
