eNovosti.info

�

На дан када је прије 99.година ослобођена од Црногорске војске у којој су биле и двије Васојевићке бригаде на челу са комадантом сердаром Јанком Вукотићем �у Рогатици је 27. септембра 2013. формирано Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. Поред бројних гостију из удружења које баштине ове свијетле странице српске историје из Бијељине, на челу са Петром Вујичићем и мр Мирком Бабићем, директором завичајног музеја Семберије, из Соколца на челу са Бранимиром Ђурковићем и Слободаном Косорићем, из Власенице коју је заступао Милован Лелек, скупштини је присуствовала и делегација Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца регионална организација из Берана у саставу: Горан Киковић, предсједник, Живко Бјелановић, секретар, Драгослав Вукићевић, секретар секције младих и Давид Лалић, пјесник из Андријевице. Скупштини је присуствовао и начелник (предсједник) општине Рогатица Томислав Пухалац.�
�

� � � � Поред бројних поздравних ријечи и историјског часа којег је одржао мр Мирко Бабић, директор завичајног музеја Семберије, присутне је бираним ријечима поздравио Горан Киковић, предсједника Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца регионална организација Беране. Он је истакао сљедеће:

�

''Помаже Бог, браћо и сестре,�Срби славне горе Романије!�Часни оче, господине �начелниче,�поштовани потомци и поштоваоци ратних добровољаца 1912-1918,�

�

� � � � � � Преносим вам поздраве од Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца регионална организација Беране и желим успјешан рад ове оснивачке скупштине за општину Рогатица.�
�

У Беранама је још далеке 1934.одржана Оснивачка скупштина Ратних добровољаца Среза Беранског и ово Удружење је �дјеловало до 1941.године.

Милан М. Вуковић, окружни начелник, био је први предсједник Удружења а потом Никола Трифуновић, капетан, потпредсједник, који је од 1938. до 1941. године био предсједник Удружења, Панто Малишић, учитељ, секретар Удружења чије име носи славна Беранска �гимназија која ове године прославља 100 година од постојања.�

У тадашњем Беранском срезу било је 1 200 добровољаца.

Рад Удружења је обновио 15. новембра 1996. �публициста Радомир П. Губеринић и први почасни предсједник и угледни старина из села Калудре Љубомир Бабић као једини живи добровољац из Балканских и Првог свјетског рата, потпредсједник је био �примаријус др Миленко Вујовић и други угледни грађани.

Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког пократа, слоге, развијања патриотских осјећања, чување духовних вриједности и културних добара србског народа. Удружење у Беранама ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје органе:

Скупштину, предсједника, потпредсједника, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор, �има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа. Сви органи Удружења раде из почасти и добровољно. У протелом периоду радили смо да обновимо споменике, да достојно сахранимо претке, обиљежимо им гробове и да у част појединих значајних битака и догађаја организујемо академије. Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је ове године добило највећу награду општине Берана - �''21. јул''. Иако су неки нас оптуживали да смо потомци оних који су наводно правили злочине над иновјернима током ослобођења Васојевић� ми смо казали да то није тачно, него да су се наши преци држали Његошеве �максиме ''зло чињети од зла се бранећи ту злочинства нема никаквога''.

� � � � � Ми смо, драга браћо, Удружење које се не стиди својега србског народног идентитета, наше свете светосавске СПЦ, који смо поносни што говоримо србски да нас цијели свијет разумије, ми вечерас долазимо из Васојевић�, највећег србског племена. Ја сам данас на овај свети дан дошао са својом браћом из Црне Горе која баштини Његоша, војводу Марка Миљанова, Миљана Вукова, Јанка Вукотића, који је са нашим прецима из Брд� Црне Горе стизао и до вашег града и до Гласинца, гдје се сударао са Аустро-угарима које је храбро и на Мојковцу дочекао. Ми долазимо из краја одакле су преци Карађорђа, Вука Караџића, војводе Петра Бојовића, поријеклом је из нашег племена и Радован Караџић, први предсједник Републике Српске.�

�

� � � � �Ова делегација долази из Васојевић� одакле су поникли Карађорђевићи, Караџићи, Вешовићи и други србски јунаци и ратници. Цитираћу ријечи �Петра II Петровића Његоша, који је написао: ''Поноси се Горо Црна, свети храме Српске славе, док слободе твоје гњездо излежује соколове''.�

� � � � �А какво је стање у Црној Гори данас цитираћу �ријечи јеромонаха Петра Драгојловића: ''...Тешко је бити Србин данас у Црној Гори, али је бескрајно теже не бити исто што и наши највећи и најсветији преци и одрицати се Бога, истине, чојства, јунаштва и свега онога што нас је чинило и чини истинским, одговорним и зрелим људима...''

� � � � �Зато смо на Преображење Господње када је дан ваше општине ове године формирали Савез србских уружења области Васојевић� и Лимске долине, под називом Србска народна одбрана. Ту �новоформирану организацију сачињавају Удружење србских књижевника у отаџбини и расејању, Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца и Србско историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''.

� � � � Такође смо прошле године покренули и часопис ''Глас Холмије'', којег смо вечерас донијели да се и ви упознате са њиме.

Ваш суграђанин, чији су преци поријеклом из Васојевић� од Шћекић�, Радислав Којов Јовковић, члан Управног одбора Удружења Шћекић� ''Шћек'' је о ''Гласу Холмије'' рекао: ''Док се највећи број медиј� такмичи за тираж пласирајући деструктивне садржаје и промовишући бјелосвјеке проститутке и наркомане, ''Глас Холмије'' промовише нашу славну историју и прађедове, чија се дјела изучавају на највећим свјетским војним академијама. Текстови из ''Гласа Холмије'' поручују младим генерацијама, да узоре не траже преко бијела свијета у некаквим неморалним особама, но да узоре траже међу својим славним прађедовима. Такође ''Глас Холмије'' поручује младим генерацијама да не размишљају и не живе као потрошачи, комерцијалистички, но да живе часно и поштено као и наши славни преци...''�

Драга браћо, иако живимо далеко једни од других, ми �носимо исто србско име, говоримо истим србским језиком, иста нам је србска православна црква, исти нам је циљ да славећи наше претке остављамо аманет потомцима да брат брата никада не смије заборавити. Хвала вам што сте нас позвали на овај величанствени скуп, желимо вам да будете као и ваши преци, а ви сте то и показали јер сте и у овим последњим ратовима бранили и одбранили србски народ и створили Републику Српску.''Будимо добри потомци како бисмо били честити преци''

Хвала вам и на многаја љета!

Прилог припремио Живко Бјелановић

�