Спорни амандман — шта Немaчка тражи од Србије
.jpg)
Поглавље 35 и немачки амандман на текст поставили су питање даљег пута Србије ка ЕУ.
У суштини, према нацрту би поглавље 35 било постављено као својеврстан паралелни колосек који би пратио целокупне преговоре и који би диктирао темпо којим они могу да напредују.
Нацртом је предвиђено да напредак процеса нормализације директно условљава даљи, општи напредак у преговорима — ако процес касни, отварање и затварање поглавља би било суспендовано.
Немачким амандманом, који подржавају Британија и Хрватска, тражи се убацивање само једне реченице у текст како би се нагласила и „потреба да се током преговора заврши процес нормализације“.
У поглављу 35 би тако писало да би „одлуке за отварање наредних поглавља (након 35, 32, 33, 34) биле доношене у светлу доприноса Србије у спровођењу пуне имплементације Бриселског споразума“.
Тражено је да се та реченица уврсти у текст у делу о потреби да напредовање Србије у преговорима са ЕУ буде у равнотежи са процесом, како се наводи у нацрту текста за поглавље 35, „пуне нормализације односа Србије и Косова, у складу са преговарачким оквиром“.
„У складу са преговарачким оквиром, Комисија и високи представник ће пажљиво и у континуитету надгледати испуњавање првог сета прелазних мерила (интерим бенчмаркс) српске стране и извештавати Савет о том питању најмање два пута годишње“, пише у нацрту поглавља 35.
Такође, додаје се да би, узимајући у обзир даљи развој дијалога, први сет прелазних мерила био по потреби ажуриран.
Предложеним текстом за поглавље 35 се предвиђа да, уколико напредак у нормализацији односа са Косовом буде у „значајном заостатку у односу на укупни напредак преговора о приступању“, буде и својеврсног заустављања преговарачког процеса.
„…(Ако до заостатка дође) због тога што Србија не наступа у доброј вери око имплементације споразума постигнутих између Србије и Косова, Комисија ће на сопствену иницијативу или на захтев једне трећине земаља-чланица предложити да се задрже препоруке за отварање и/или затварање других преговарачких поглавља и припремне активности прилагоде на одговарајући начин, док се не одговори на ту неравнотежу“, пише у тексту.
Текст који је премијер Србије Александар Вучић назвао „грозним“, а због кога је председник Томислав Николић рекао да би „народ требало да се изјасни“ наводи да је „спровођење споразума који су постигнути у дијалогу генерално на задовољавајућем нивоу“.
Међутим, иако се у тексту углавном налазе оцене да су примене елемената „функционалне“ и да се споразуми спроводе „на задовољавајући начин“ или на „релативно задовољавајући начин“, из Брисела поручују да касне спровођења договора о енергетици, телекомуникација и признавањем диплома.
Што се енергетике тиче, осим оснивања новог привредног друштва и подршке чланства косовског оператера у међународним организацијама, у нацрту за поглавље 35 се наводи да ће се од Србије очекивати да „решава питање руководства постројења у Газиводама, које је именовала Србија“.
У делу о телекомуникацијама, наводи се да се озбиљно касни због неслагања о редоследу „обављања разних активности“, као и конкретних мера које треба предузети да би се Косову доделио троцифрени позивни број.
Од Србије се очекује да допринесе наставку процеса оснивања Заједнице србских општина „у оквиру договорених рокова и у складу са правом Косова“ и постигнутим споразумима у дијалогу, као и обустављање финансирања и подршке србским структурама.
„Србија подстиче општинске власти на северу Косова да у потпуности поштују законодавство Косова“, наводи се у тексту.
У делу о царини и ИБМ нема реченица у којима се спомињу државна обележја и реч „граница“, али се наводи сад би Србија требало да престане са издавањем докумената и употребом печата који нису у складу са обавезама Србије договореним 17. јануара 2013. године.
Такође, наводи се да се очекује од Србије да успостави све прелазне пунктове, да затвори све алтернативне путеве, али и да спроведе споразуме о регистарским таблицама на северу Косова.
Што се тиче слободе кретања и моста на Ибру, очекује се да ће се поштовати августовски договор и да ће мост бити отворен за саобраћај до краја јуна 2016. године.
Такође, Србија би требало да омогући ефикасно учешће Косова у преосталим регионалним иницијативама, и да подржи укључивање представника Косова у руководеће и административне структуре регионалних организација.
