Слепо црево лекара Рогозова

03-10-2015 07:21:37 | | / vostok.rs |

Слепо црево лекара Рогозова било је пред пуцањем, а колеге није било у кругу од готово две хиљаде километара...


Тамо, ваљда, иде само онај ко мора. Или онај који баш много воли снег. Копно површине 14.000.000квадратних километара увек је преквирено снегом и ледом. Човека можете видети тек у понекој истраживачкој станици удаљеној између 700 и 1900 километара. А пут до њега је пробијање кроз снег. Уколико волите све ово, посетите Антарктик, континент на самом југу наше планете. Уколико не, ако вас судбина тамо одведе – издржите. Као што је то учинио Леонид Иванович Рогозов. Чак и са слепим цревом које само што није пукло!

Ко сте ви, Леониде Ивановичу? То би неко могао да приупита доктора Рогозова, да је исти, којим случајем, још жив. Овом лекару је изгледа било суђено да током живота, између осталог, види и необичне пределе.

Рођен је у пролеће 1934. године у Читинској области, на граници Совјетског Савеза с Монголијом и Кином. У младости се нагледао непрегледних степа и четинарских шума, које се у његовом родном крају протежу километрима. Није познато када је одлучио да постане лекар, али медицину је завршио 1959. године на лењинградском Медицинском факултету (данашњи Санкт Петербург).

Постао је лекар опште медицине и започео специјализацију за хирурга. Усред тог посла, септембра 1960. године, одлучио је да се прикључи совјетској антарктичкој експедији и тако завршио близу Јужног пола.

Две године снега и леда биле би за младог Леонида вероватно довољно велико животно искуство, али није могло све да прође тако „лако”. Мало више од пола године по доласку у истраживачку станицу Новолазаревскаја, 75 километара од обале Јужног океана, упалило му се слепо црево!

Да су околности биле уобичајене, Леонид је могао да оде у најближу болницу, објасни шта га мучи и убрзо би био оперисан. Међутим, тог јутра, 29. априла 1961. године, могао је само да запомаже. Слабост, мучнину и благо повишену температуру пратио је бол у доњем десном делу стомака. Сутрадан је стање наставило да се погоршава, а до увече је већ било неиздржљиво. Било му је јасно да има упалу слепог црева. Како је најближи лекар био удаљен 1600 километара, а никакве летелице није било у близини, донео је одлуку: да сам себе оперише!


Успомена са операционог стола: доктор Рогозов гледа у слепо црево

Уколико то не учини, рачунао је Рогозов, слепо црево могло би да пукне и онда би се тешко спасао. И док су његови другови код куће у СССР-у прослављали Празник рада, лекар је у два сата поподне по локалном времену, 1. маја, започео хируршки захват над сопственим слепим цревом. Уз помоћ једине двојице људи који су били у близини. Возач и метеоролог из станице Новолазаревскаја помагали су му тако што су држали огледало и додавали инструменте. Да су околности друкчије, ово је могао да буде почетак занимљивог вица: били возач, метеоролог и лекар. И први каже...

Међутим, све и да је некоме тако нешто пало на памет, није било време за шалу. Рогозов је захват почео у полуседећем положају на кревету. Прво је у стомак убризгао анестетик прокаин, а затим скалпелом направио рез од 12 центиметара. Направио је потом грешку и оштетио почетак слепог црева! Брзо је морао да зашива.

Кад је поправио стање, наставио је ка средини црева, где је и била упала. Схватио је да би црево пукло за мање од једног дана. Стигла га је у том тренутку мучнина. Морао је да застане. Одмарао је с отвореним стомаком. И тако неколико пута! Када је успео да извади упаљени део, стави антибиотик и зашије стомак, било је четири поподне. Захват је успео – Леонид је преживео!

У наредним данима стање доктора Рогозова се побољшавало. Температура се вратила на уобичајену после пет, а већ после недељу дана, поново је сам извадио конце. Редовним пословима, како су то опоисали совјетски новинари, вратио се две недеље после захвата!

И код куће, али и у иностанству, доктор Леонид Иванович Рогозов постао је ударна вест. Два сата је оперисао сам себе и две недеље после тога вратио се на посао. Такав подвиг заслужује одликовање. Што су у Москви и схватили, па су му исте године доделили Орден рада са црвеном заставом.

У октобру 1962. године Рогозов се вратио у Лењинград, где је радио остатак живота. Пошто је постао начелник једне тамошње болнице 1986, наставио је да лечи болеснике све до смрти, 2000. године. Главе му је дошао рак плућа. Са слепим цревом, од 1961. године није имао недаћа.

М. Јеринић