eNovosti.info

Руски портал Цолта.ру објавио је досад непознати интервју Јосифа Бродског � из јуна 1972. који је будући нобеловац дао првих дана након што је допутовао из Совјетског � Савеза у који се никад више неће вратити, нити га посетити.

До последњег дана запис интревјуа је чуван �у архиви �Елизабете Маркштејн, аустријске �слависткиње,преводиоца �и историчара �књижевности, која је заједно са својим супругом Хајнцом Маркштејном,новинрем и писцем, разговарала с пенсиком.

Интревју је објављен убрзо након што је � Елизабете Маркштејн преминула �15.октобра ове године.

Аудио запис �разговора �који су с Бродским водили Елизабета и њен муж �Хајнц Маркштејн �(1924-2009) су сачувани.

�

�Све �до последњих година свог живота �Елизабета �је желела да �се овај � разговор �обајви. Јер � се � ради првом �опширном књижевном �интрвјују � Бродског не само на Западу него уопште у његовој биографији �који се одликује �изузетно високим нивоом отворености �и шририном тематског �круга који захвата.

Интревју садржи поред уникалне �фиксације �првог утиска Бродског о сучељавању са �нечим што је пријатно називати“западна потрошачка цивилизација � „ и �његова искрена мишљења о појединим колегама, �савременим совјетским песницима, посебно из њему блиског и драгог круга „ахматовске сирочади „ и лењинградске књижевне � авангарде �1960-1970-их година.

Ево неких оцена које је Бродски �у том интевјуу у јуну 1972. у Бечу �дао о песницима, својим �савременицима.

Ољег Чуноцев :„Апсолутни �еклектик, не сувише високог квалитета „.

За Наума Котржавина је рекао да је „лош песник „, а Владимира Унфлада је похвалио � („Веома обдарен“), �није престрог ни према Михаилу Јернину („Писао у почетку занимљиве песме, сав у духу традиције Хљебњикова „).�

За Јевгенија �Рејна �је написао �да је „човек већ од нечега сломљен „, док је �Антонија Најмана �окарактерисао � нимало �нежно :“Он више не разликује шта је у његовим стиховима �његово, �а шта туђе.“

Јевтушенко је песник лош, а песме Вознесенеског су увредљиве за очи �

Бродки у овом интервјују �није штедео ни два у то време популарна, могло би се �скоро рећи државна, високо тиражна песника у Совјетком Савезу, Јевгенија Јевтушенка и Андреја Вознеснског.

„Јевтушенко?-Знате није то баш тако просто.Он је, коначно песник врло слаб.А као човек је још гори.То је једна огромна фабрика за производњу самог себе. Али �је ипак �с моје тачке гледишта он много бољи �од рецимо, Вознесенског. Јер Јевтушенко је у свим својим иступањима човек отворен.И он не избацује из себе Артиста.Он не изиграва неког великог ументика.Његове песме се могу одбацити просто као недочитане,и тако даље, и тако даље...

А што се Вознесенског тиче, о њему имам један те исти утисак :он ми једноставно �делује физички одбојно.То јесте, кад погледаш његове стихове,то постаје увредљиво за очи.И за очи и за све остале органе �и чула �којима се перципира �текст.То се прима као нека врста увреде....“

Бродски се у овом интревју у потпуности �сложио с тим да се може назвати совјетским песником.

Живи се због шопинга�

О свом емигрантском животу који му предстоји, Бродски је рекао:

“Кад погледам уоколо, постаје ми нејасно због чега живим.То је посебно изражено у овој средини. Неразумљиво.Добија се утисак �да се живи због шопинга. „

Важно је поменути �једно од кључних расуђивања у овом интевјуу –однос среће и страдања у животу човека и стваралаштву уметника.�

Разгледница из Венеције:“ Не могу ноигде да се скрасим „

„Из Беча �је Бродски �отпутовао у Лондон.Нисам очекивала �писма од њега.Крајем 1972. стигла �је девојчицама и нама разгледница из Венеције �којом нам Бродски честита Божић и Нову годину. �

�„Можете замислити како сам овамо доспео. И то �због тога што не могу нигде да се скрасим, “ наводи Елизабета Маркштејн у белешци уз интервју �са Бродским �који је �чекао 41 годину на публиковање, а објављен �десатк дана након њене, �а 17 годна после песникове смрти.

�

�