У КОВАЧИЦИ ЗАВРШЕНИ” ПОЗОРИШНИ ДАНИ ТОМАША ХРЈЕШИКА МАШКА “

28-10-2013 09:23:26 | | / mojenovosti.com |

Комедијом “Нећу да платим, не желим да платим” Дариа Фоа, италијснакг глумца, редитеља и писца , добитника Нобелове награде за књижевност коју је у режији Владане Цвијановић извело Словачко АП “Ђетвен “ (Детвен) из Војловице, у недељу, 27. кобра у Ковачици су зваршени традиционални “Позоришни дани Томаша Хрјешика Машка”.
На овој значајној културној манифестацији Словака у Србији наступила су три словачка аматерска позоришта која носе име највећег словачког драмског писца, старопазовачког евангелистичког свештеника Владимира Хурбана Владирова (ВХВ), из Бачког Петровца, Старе Пазове и града домаћина, као и АП “Ђетва “ из Војловице.
“Машкове позоришне дане” (петак, отварили су домаћин, ВХВ из Ковачице Стеријином “Женидбом и удадбом” у режији Миленка Павлова, након чега ће је изведена корео драма “Вавилон”, ауторски пројекат стваралачког тандема из Старе Пазпве Мирослава Кожика, сценаристе, редитеља и сценографа и Мирослава Бакоа, композитора. Ова сценско дело, драма покрета, проглашено је за најбоље позоришно остварење аматера из три државе (БиХ, Црне Горе и Србије) на летошњем “Фестивалу фестивала “ одржаном у Требињу и од тада наступа под слоганом “Најбољи у три државе. Стварно најбољи !”
Ова представа је на недавно завршеној 44.смотри словачких аматерских сцена “Позоришне ловорике “у Старој Пазови (Диваделнy ваврин) као првопласирана дпобила награду да учествује на Међуанародном позоришном фестивалу у Њитри (Словачка Република) .

Сцена ВХВ из Бачког Петровца извела је драму “Негативци “ (Негативисти) савременог словачког писца Романа Олкешака у сценској поствци Ивана Хансмана Јесенског, Петровчанина, професионалног редитеља који живи и ради у Словцачкој.

Тродневне “Машкове позоришне дане “ затворило АП“Ђевтен “(СКВС Детван) из Војловице, Панчево, које ће се представити комедијом“Не могу да платим, и нећу да платим”, Дариа Фоа, италијанског глумаца, редитеља и писца, добтника Нобелове награде за књижевност, а коју је за војловачку сцену уприподобила Владана Цвијановић.

Томаш Хрјешик Машко, свестрани позоришни стваралац

Обележио један период у развоју алтернативног позоришта у Србији

Трагично и прерано преминули свестрани и вишеструко надарени позоришни ствралац из Ковачице, Томаш Хриешик Машко, глумац, редитељ, сценограф, костимограф, организатор сценских активности, обележио је један период не само у развоју свог позоришта, него и војвођанског драмског аматеризма, па и алтернативног позоришта у Србији целини.

Стално размишљао о постављању Кишове “Гробнице за Бориса Давидовича
Након неких својих представа приказаних на Словачкој позоришној смотри одржаној у Старој Пазови као и на Сусретима аматерских позоришних друштава Војводине, (АПДВ) популарни и увек говорљиви Машко је на молбу потписника ових редова радо казивао о својим стваралачким плановима: “Стално размишљам о“Гробници за Бориса Давидовича „ Данила Киша која ме заокупља.Жарко бих желео да урадим драматизацију ове приповетке која, нажалост, још увек није преведена на словачки (1981. прим. Б.Р.).Надам се да ћу по повратку из ЈНА моћи тога да се прихватим, пошто ће до тада вероватно бити преведена на словачки и Кишова драматизација.Тако би ово знаменито дело још знаменитијег европског писца почело свој сценски живот и у словачкком позоришту у Ковачици.“

“Мртве душе”, заједнички пројекат позоришта из Падине и Ковачице

На 33. Сусрету АПДВ одржаном у Кикнди, 1992.(чије позориште још није било стекло статус професионалног) , приказан је заједнички пројекат позоришта из Падине и Ковачице, Гогољеве „Мртве душе „, а публика је Томаша Хријешика изабрала за најбољег глумца у представи.Тим поводом је Машко дао интервју уреднику Билтена 33.Сусрета АПДВ.

Сви смо хтели да помгнемо младом редитељу

“Ако је публика задовољна, и ја сам.Улога се тешко играла јер овде има доста интетераснтних реплика.Вечерас ми је сметала језичка баријера пошто су уређаји за симултано превођење били доста рогобатни и више су сметали публици и представи него што су им користили.Ансабл је добар и са њим дуго и успешно срађујем и сви смо хтели да помогнемо младом редитељу Сладачеку, који је прошле године завршио филмску режију у Прагу па се потрудио да у нашу представу унесе неке нове идеје”.

О организацији позоришног живота у Ковачици

О организацији позоришног живота у Ковачици, Хрјешик је говорио :
“У овом времену морамо тражити неке нове путеве организовања и самоорганизовања сценске културе и култирног живота уопште.И сама плодотворна и дуга културна традиција Словака у Ковачици нас обавезује да се окренемо важним тремама и да их обрадимо на савремен начин.Организовали смо потеру за коренима свих ових наших лудости. Ко је тај ђаво који нас стално тера у неке заумне авантуре,можда је он сакривен у неком чаробном огледалу видљивом само за публику која за разлику од наса у сваком тренутку зна шта се то с нама исподешавало на сцени и наслућује шта ће се још десити, а да ми о томе појма немамо.

За сада позориште у Ковачици, на срећу, некако истрајава, па ћемо видети шта ће даље бити.”

О подмлађиванмју ансамбла:
”Наша је традиција да непрестано подмлађујемо ансамбл анагажовањем младих чланова.Да не испадне нескромно, али многи увиђају да сам и сам томе допринео пошто сам радећи модрене и инетерсантне предсатве успео да привучем млађе драмске аматере да у њима заиграју.

Све почиње од дечје сцене коју брижљиво негоијемо деценијама, и ту се кале и прекаљују будући “првотомци” за велику сцену и велике подухвате.Јер не заборавимо, у дечјим сценама “предвојничку позоришну обуку” увежбавају не само будући глумци, него и позоришни гледаоци у најави,”рекао је Хрјешик.

НАЈЕВЕЋИ УСПЕХ КОЈИ ЈЕ ИКАД ПОСТИГАО НЕКИ АМАТЕРСКИ АНСАМБЛ НА ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ТРЕБИЊУ

Томаш Хрјешик је својом представом „Случај Елизабете Б.“Данијла Хармса приказаној ван конкуренције (као мала сцена) на 28. Фестивалу драмских аматера Југославије (ФЕДРАЈ) у Требињу 1984.постигао највећи успех који може да доживи један аматерски ансамбл.
Стручни жири је доделио све Златне маске овој представи која је приказана ван конкуреције (за представу у целини, режију,мушку улогу,женску улогу) .

У својој монографији “Сањалиште театра “Милош Јефтић,бесумње најпоузданији сведок о збивањима на аматерској позоришној сцени у другој пловини XX века не само у Србији него и на целом простору бивше СФРЈ, у осврту на представу Томаша Хрјешика приказану на 28.ФЕДРАЈУ је забележио:”

Аматреско позориште “Владимир Хурбан Владимиров” Ковачица

Данијел Хармс:СЛУЋАЈ ЈЕЛИСАВЕТЕ Б.

Избор, драматизација, режија, костими, сцена:Томаш Хрјешик.Извођачи :Мартин Стракушек, Желимир Бартош,Златко Котваш,Самуел Мравик,Ана Томанова,Марија Котваш,Јаросалв Пољак, Квета Шифел,Вјера Сладечек, Штефан Жонлај,Томаш Хријешик, Миљан Матијевић,Јан Мкизерак, Станислав Сладечек, Јан Шипицки.

Технички сарадници:Адам Светлик,Лидија Сирацки,Анка Крашкова.

Ово је једна од најзначајнијих представа виђених последњих година на Фестивалу драмских аматера Југославије. То значење се огледа пре свега у предсављању једног важног, иако у нашој средни мање позатог писца. Такође значајан је и у сусрету са једним даровитим и свестраним позоришним амтером –Томашом Хрјешиком. Уствари, прави аутор овог позоришног догађаја био је Томаш Хрјешик који је у овом извођењу успешно обавио велики број задужења –изабрао је Хармсове прозе, драматизовао их, режирао, играо и урадио уз све то и сцену и костиме. Глумачки ансамбл, веома надарен, доследно је следио његова упутства. И резултат није изостао.Поред доиста, изванредног Томаша Хрјешика, из разигране глумачке трупе треба издвојити и сугестивну Ану Томанову (сада председница Националног савета Словака у Србији, прим,.Б.Р.) и Јарослава Пољака.

Ово је представа која је на свој начин означила један нови, али, нажалост, званично мање подржавани ток нашег позоришног аматеризма.Отуда није случајно велико занимање и стручњака и публике за ову знамениту представу.Све у свему, ова представа је била, једноставно, фестивалски хит !