Вербални двобој Путина и Обаме
„Дуел“, „неприлика“, „размена удараца“ — овим речима инострани медији описују сусрет Владимира Путина и Барака Обаме у оквиру јубиларног, 70. заседања Генералне скупштине УН, као и њихове говоре на том међународном скупу.
Основне несугласице двојице председника тичу се, пре свега, решавања сиријске кризе.
Дојче веле назива овај сусрет „игром покера око Асада“. „Треба ли Асад да остане или да оде? Као што смо и могли да очекујемо, чак и у оквиру њиховог вечерњег сусрета, првог за две године, у ходницима Генералне скупштине УН, Владимир Путин и Барак Обама нису успели да се договоре о будућој улози сиријског диктатора“, пише „Дојче веле“.
„Вашингтон пост“ наводи: Обама и Путин су дали на знање да имају изразито противречне тачке гледишта на то како се треба борити против кризе у Сирији и у другим земљама Блиског истока, и без обзира на то што су обојица показали спремност да тај проблем решавају заједничким напорима, обојица су за хаос у региону оптужили другу страну.
„Ел-Еј тајмс“ описује несугласице Обаме и Путина у вези са Сиријом као „размену удараца“. Лист притом наводи да њих двојица нису дошли ни до каквог споразума на састанку.
Новинар канадског листа „Глоб енд мејл“ Марк Макинон сматра да „идеолошке противречности“ које су Обама и Путин показали на самиту сигнализирају наступање „века мултиполарности“. Владимир Путин је дао до знања америчком председнику да
САД више не могу саме да одређују правила, а Обама је, иако не директно, то и признао.
На изразиту разлику у погледима Путина и Обаме скреће пажњу и колумнисткиња Си-Ен-Ена Фрида Гитис. Путин и Обама су одиграли главну улогу у том судбоносном дану Генералне скупштине УН, оба лидера су нападала један другог, најчешће прикривено, али и прилично директним алузијама на ове или оне поступке противника, пише она.
Према њеним речима, они који су сматрали да двојица лидера мисле у истом правцу о ономе што се тиче Сирије нису били у праву. „Без обзира на неке очигледно заједничке интересе, несугласице међу њима двојицом су оштре, горке и опасне“, пише Гитисова.
Она је такође скренула пажњу на једну „суштинску предност“ Русије у вези са тим питањем: за разлику од САД, она има план у вези са Сиријом, а Вашингтон је све време у збрци.
Новинари „Њујорк тајмса“ су навели да су се у оквиру самита у Њујорку Путин и Обама суочили у вербалном „двобоју“. У својим говорима они су показали крајње супротне ставове. Оба лидера, наводи лист, играла су „прљаву игру“ — дипломатски покер. И сваки је покушао да наведе другог на своју страну.
„Ни два говора, ни пријем, ни сусрет после њега нису дали ни најмањи наговештај да су двојица лидера било како суштински умањила провалију (…) у вези с једним принципијелним питањем: будућношћу Башара ел Асада“, пише лист.
Редакција листа „Њујорк пост“ навела је да је током наступа Путина и Обаме на Генералној скупштини УН постало јасно ко од њих двојице ради, а који говори. „Најзад одлучни светски лидер показује истински лидерска својства, пре свега у вези с Блиским истоком и сиријском кризом. Авај, тај лидер је руски председник Владимир Путин, а не Барак Обама“, наводи се у чланку.
Немачки лист „Шпигл“ има нешто оптимистичније становиште. У чланку „Обама и Путин на самиту УН: они говоре, а свет црпи наду“, говори се о будућим могућим заједничким корацима Русије и САД у вези са сиријском кризом. Пре свега, многе дипломате у Њујорку надају се да ће се сада Вашингтон и Москва договорити о конкретним корацима за решавање сиријске кризе, вероватно не разматрајући у прво време будућу улогу Башара Асада.
Према мишљењу издавача немачког економског листа Ханделсблат Габора Штајнгарта, шефови двеју држава нису се сложили у вези с будућношћу сиријског властодршца Асада. „Обама га је назвао тиранином, а Путин га је похвалио као гаранта државног јединства у Сирији. Парадокс се састоји у политичкој ситуацији: очигледно, обојица су у праву“, иронично наводи Штајнгарт.
Дописник телевизијског канала „Франс 24“ Амара Махуил Јатим наводи да сусрет председника САД и Русије и говор Владимира Путина у УН говоре о повратку овог потоњег на међународну сцену. Запад је, по мишљењу новинара, „изоловао“ Путина због украјинског конфликта и због подршке Башару ел Асаду, али је руски председник постепено постао кључни играч у решавању сиријског конфликта.
