eNovosti.info

Србијански или србски

26-09-2015 12:07:18 | | / vostok.rs |

Ко�ли�ко је ме�ни по�зна�то, спор око упо�тре�бе при�де�ва „ср�би�јан�ски“ или „срп�ски“ по�ти�че из 1882. године, када је Кнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обре�но�вић кру�ни�сан за кра�ља. Убр�зо на�кон кру�ни�са�ња, краљ је из Беча добио захтев у коме �Аус�тр�оугарс�ка� истиче да краљ „не може бити србски, већ србијански“, односно да свој краљевски придев заснује на територијалној, а не етничкој одредници, будући да Краљев�ина� С�рбија� �нема јурисди�кцију над� С�рб�им�а ван Ср�бије. Хаб�зб�ур�шка мона�рх�ија је �се�бе� смат�рала �домов�ин�ом Срба� пречана�, �па �је израз „србски“ �д�ож�ивљавала к�ао� од�ра�з претенз�иј�а Срби�је� на� све Србе. Не забо�равим�о �да та�да ни� В�ојводина� ни Косо�во� и� Метохија �нису бил�и Срб�иј�а. Оту�да� с�у �ве�ров�атно пре свих Аустр�оугари �ув�ек инс�ис�ти�рали �на� придеву „србиј�ански“� ј�ер им је свак�а С�рбија� б�ил�а велика �и� ид�еја о уједињењу �свих Срба у� ј�едну држа�ву „ве�ли�ко�србијанс�ка“, што� је код �Ср�ба у Србији и�заз�ив�ало до�жи�вљај да с�мо� „мал�а“� С�рб�ија�. То �је званич�на полити�ка Ау�строугарске – �да� се остали� С�рб�и, ра�су�ти� по други�м �држава�ма, одвоје од �Ср�ба из Србије�, �да се, недајбо�же, Ср�би�ја� не проши�ри тери�то�ријално тамо� �где� живе и� о�ст�али Срб�и. У то�ј �фун�кцији ј�е и наметање� л�ати�нице ка�о �јединог писма за све Словене (да се покаже да се ти Срби разликују од браће у Србији) у Аустроугарској царевини.

Термин „србијански” први пут се појављује у издању „Србског рјечника“ Вука Караџића из 1852. у значењу нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом у војв., то јест у војводству.

Србијанац може имати више значења. У Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори њиме се означавају људи који живе у Србији, без обзира на етничку и религијску припадност, док у Војводини означава житеље уже Србије.

Сетимо се дивних стихова Бранка Радичевића из песме Ђачки растанак: Србијанче огњу живи / ко се теби још не диви...

Овај израз је предмет многобројних полемика, како лингвистичких, тако и политичких. Често се оспо�ра�ва као стран ср�пс�ко�м �језику�,� �а у� це�нтра�лној Срб�иј�и, �на коју� се н�ајч�еш�ће� односи�, мно�ги� га с�матра�ју� увредљивим. За�што је� то т�ако�, ниј�е �јед�но�ставно� о�дг�ов�орити.� Социол�ингвистичка �и психо�ли�нгвисти�чка ист�ра�живања �о томе н�ик�ада н�ису� рађена�.

На исти� н�ачин �не�ки �Ал�банци доживљавају словенизован израз Шиптар као увреду. Увођењем имена „Шиптари” хтело се истаћи јединство албанског народа Југославије и Албаније. У пракси је супротно првобитним намерама израз послужио упра�во за раз�ли�ко�ва�ње при�пад�ни�ка ал�бан�ске на�ро�дности у Ј�угослав�ији о�д �Алб�анаца� у� А�лб�анији и� осталих по свету. С временом овај назив стиче негативну конотацију. Отуда од 1968. долази до пре�стан�ка упо�тре�бе на�зи�ва Шип�та�ри и уво�ђе�ња је�дин�стве�ног на�ци�о�нал�ног име�на Албанци.

Слично реагују и Немци када их називамо Швабама.

У филологији нема забуне, ту је став према термину „србијански“ једногласан. О томе су за „Политику“ својевремено писали Иван Клајн и Егон Фекете. Сада смо замолили професора др Милорада Дешића да нам и он као правописац нешто каже о томе.

Гра�ди�мир Ани�чић,