БУКЕРОВА НАГРАДА ЗА 2013:ЛАУРЕТКИЊА И НОМИНАТИ
Ове јесени за награду „Букер“ која се додељује за најбоља дела на енглеском језику чији су аутори грађани Велике Британије, Ирске или неке чланице Британског Комонвелта,у ужем избору је било шест аоутора: са Новог Зеланда, Зимбабвеа,Енглеске, Канаде и Ирске. 1.Лауреаткиња:Елеонора Катон за роман „Светила“ (Eleanor Caton:Luminaries) Са 27 година списатељица са Новог Зеланад, Елеонора Катон, је постала најмлађа претеденткиња,а са 28, најмлађа добитница Међунрдное књижевне нагарде „Букер „ током историје дуге 47 године од кад се ово, после Нобела најутицајније светско књижевно пизнање, додељује. Иако је млада, њена метеорски - успешна књижевна каријера није од јуче. Још 2009. у то време 23. годишњу новозеладску списатељицу Елеонару Катон прозвали су „златном девојком уметничке књижевности“.Њен први роман“Проба „(Тhe Rehearsal) о љубавним односима наставника и ученице објављен је две године раније и био је написан као дипломски рад, а други роман написан ове године учинио је 27.годишњу списатељицу најмлађом претендеткињом на „Букера „у историји награде. „Светила“ су и други рекорд Букера:поред најмлађег добитника, награђен је и најдужи роман- са 832 странице. Кратак садржај романа „Светила“ Године 1882. на Нои Зеланд стиже један момак по имену Виолтер Муди пун маште да се обогати у рудницима злата.У златно налзиште он доспева заједно са дружином од 12 људи који су виновници серије мистериозних и неразјашњених злочина.Тако су нестали богаташ Емери Стејнс,проститутка Ана извршава самоубиство, мртав је у својој колиби пронађен и Крозби Велс који је оставио иза себе огромно богатсво, а као наследница се однекуд изненада појавила давно ишчезла покојникова жена. Тако је јунак ромна Волтер Муди преко своје воље био увучен у мрежу интрига и велику трку за златом, око њега су се плеле паучине туђих тајни,детективске загонетке и цурио је на све стране огоромни новац. Жири „Букера „ је оценио да се роман“Светила“ без обзира на дужину од 832 странице чита у једном даху док се не преврне и последња страница. 2. Ноувајолет Булавајо из Зимбабвеа:“Потребна су нам нова имена „ (NoViloet Bulavwayo:“We New Names“. Издавач:Chatto& Windus) Ауторка романа је 32 годишња рођена Зимбабвејка Елизабет Тшеле позната под псеудонимом Ноувајолет Булавајо (NoViolet Bulawayo). За стицање степена магистра Корнелског унивезитета приложила је две своје приче, од којих је једну „Снимци „ (Snapshots) писац и лингвист Џонс Кутси укључио у свој зборник „Нова афричка књжевност „, док је друга“Полудели у Будимпешти „(Hitting Budapest) o дечјим бандама у шикарама Зимбабвеа, 2011. добио тзв „афричког Букера“-Кајнове награде. Та прича је постала једно од поглавља ове године изашлог дебитантског романа Булаваје који је сиспатељици донео не само прву кандидатуру за „Букера „ неког аутора из Зимабабвеа, него и прву жену црне коже која је уврштена у најужи ибор за ову пртижну међунардну књижевну награду од кад је установњљена. Садржај романа „Потребна су нам нова имена“ Радља романа се одвија у забитима зимбабвијског града иронично названог Парадајз (Paradise, у преводу са енгелског:“Рај“), а њгови јунацви су деца са необничним именима : 10-годишнја Драга (Darling) , и њени пријатељи Рођени слободни (Bornfree), Народни посланик(Messenger) , Опроштај (Forgiveness). Некада су они и њихове породице имали праве куће, са одвојеним собама, опремљене намештајем, али је рволуција у земљи довела до њиховог рушења и прислног пресељења, оставивши људе и без дома, и посла, и без наде у срећну будућност. Дружина проводи дане у богатом делу града где се хране украденом храном размишљајући како да помогну девојчици Чипо која је остала у другом стању пошто је силовао рођени деда, и машатјући како ће једног дана сви заједно побећи из тог „Раја „ и негде друго, у Америци или Европи, потражити срећу. Главна јунакиња романа успева да пребегне и да се некако дочепа САД, али пинуђена да прекине општење са пријатељима и породицом закључује да живот у туђој земљи, макар какве благодети доносио, није се показао ни издалека тако привлачним као што су некад о њему сањали. 3.Џим Крејс:”Летина „(Jim Crace:Harvest) Издавач:Picador Још један рекорд овогодишњег Букера : у ужем избору се нашао и најстарији номинант у историји нагарде, 67.годишњи Енглез Џим Крејс (Jim Grace) .Kao писац је дебитовао 1974. И од тада је параелно радио на телевизији и у својству консултант новинара у различитим листовима. Крејс написао десетак романа и неколико десетина приповедака добивши више књижевих награда.Ово му је други пут да буде на топ -листи „Букера“:први пит је номинован 1997. за роман“Карантин“(Quarantine) .По изјави самог Грејса „Летина „ ће бити његов последњи роман. Кратак садржај романа „Летина „ Крајем лета у једно забито британско село изненадо се појавњују три туђинца-два мушкарца и једна жена.Они подижу логор на карју шуме и те ноћи је спаљена једна кућа у селу.Следећих седам дан-несумњиво библијска алузија-до тада идилично провинцијско село се окренуло наглавчке: летина се претавра у огањ, мештани линчују незнане придошлице и почињу сумњати један у другог за враџбине. Алегорична прича потиче од једног мештанина и непсредног сведока догађаја, месног аутсајдера, грађанина Волтера Тирска, а радља се збива у XVI веку након што је у Британији донет закон о ограђивању имања који је заувек изменио живот села. 4.Џумпа Лихири:“У низини „ (Јhumpa Lahiri :Lowland) Издавач: Bloomsbury Најславнија међу кандидатим за „Букера 2013“ је бесумње списатељица Нилањана Судесна, позната под псеудонимом Џумпа Лахири (Jhumpa Lahiri) .Успех јој је донео дебтнатски зборник прича публикован 1999. под насловом“Тумaч болести“(Interpreter of Maladies) за који је ауторка добила Пулицерову награду, а њен дело превдено на више језика.Као, уосатлом, и друга њена дела која су уследила попут још једног зборника „Ненавикнути свет „(Unaccstomed Earth) и роман „Имењак „ (Тhe Namesake) у којему се описује судбина породице бенгалских емиграната и њиховог сина по иемну Гогољ. Роман је екранизовао 2008. индијски режиер Мирој Наир. Кратак садржај романа „У низини „ У свом другим рману, „У низини „, списатељица Џумпа Лахири пише о историји двојице браће која су одрсла на улицама Калкуте нераздвојних од детињста, али које су околности ипак раздвојиле.Млађи Удајан активно учествује у студенстком устанку 1967., док старији Сахаш успева да добије стипендију и прелази у САД.Није им било суђено да се сретну и врате у родну Индију, али ће им судбине до послењег дана бити испреплетене. Цео живот Сабхаша на овај или онај начин протекао је под утицајем острашћених идеалистичких погледа брата Удајана, који је био опет спреман да се без остатка жртвује за породицу-жену у другом стању, брата и родиетеље. 5.Рут Озеки : „Бајка о постојању „ (Ruth Ozeki :“ A Tale for the Time Beling „) Кћерка Јапанца и Американке, специјалиста за класичну јапанску књижевност, одушевљена позориштем, оснивач језичке школе,Рут Оезки, је позната још и по свом раду на филму. У својству сценографа у нискобуџетским јапанским хорорима „Катастрофа робота“,“Лов на мутанте“, и „Самртна улузија „, режисер аутобиографског филма „Застрашивање костима“(Halving the Bones) представљеног 1995. на фестивалу „Санденс“.По признању саме Озен, она је увек хтела да буде списатељица. „Бајке о постојању“ је трећа њена књига и прва на конкурсу „Букера „ коју је написао неки будистички свештеник, (тај чин је Рут Озеки примила 2010.г.). Кратак садржај романа“Бајке о постојању „. Роман је написан у облику дневничког записа младе девојке као да га је ко бајаги нашла сама Рут у својој кући на плажи. Корпу са јелом унутра у којој су чуване и записи ношени су по плажи након што је Јапан 2011. захватио цунами.У тим наводним записима. 16 годишња Нао приповедеа о свом животу, о нападима непознатих разбојника на Интернету, о тајнама о којима јој приповедела њена 104 годишња дадиља будисткиња, о породичним радостима и тугама, о тражењу саме себе,свога гласа и места у савременом свету који се брзо мења, и на крају о велиој жељи да нађе чиаоца и пријатеља који ће је схватити и разумети. Рут Озеки је изјавила како је почела рад на књизи још 2006.год.неколико пута је преписивала, настојћи при том све време да схвати попут своје хероине којем и каквом читаоцу је намењена овај роман. Тачку на завршну варијантуи романа ставио је тај рушилачки цунами,а само дело захаваљујући својој композицији које је као документарне записе пронашла ауторка,може се назвати својеврсна метафора настајања књижевног дела у којему књижевни лик лик ствара и надахњује аутора. 6. Колм Тојбин:“Маријин тестамент „ (Colm Toibin.“The Testament of Mary) Ирац Колмa Тојбин (Colm Toibin) кога је новинар The Observera укључио у списак 300 највећих умова Британије се „разболео „ од књижевности са 17 година док је током лета радио као бармен. Он је проводио слободно време на плажи читајући Хемингвеја од кога је преузео одушевљење Шпанијом и пожело је да напише сопствена дела. Пошто је завршио Даблински униврзитет, изненада је отпутовао у Барселону, а 1990. излази му први роман „Југ „ (South) умногоме инспирисан тим путовањем. У свом стваралачком опусу Тојбин има укупно 9 романа-о животу у Ирској и иза њених предела,о стваралачким и личним трагањима, а радни кабинет му украшава око двеста награда, признања, потврда о номинацијама. Већ два пута је досад доспевао у ужи избор за „Букера „ и ово му је трећи. Кратак садржај романа „Маријин тестамент „. Објављен у новмебру 2012,г. овај роман од 100 страница је прича о последњим данима Деве Марије, мајке Исуса Христа. Живећи у изгнанству, она и у својим страховима брижљиво чува у сећању успомене о догађајима који су довели до смрти њеног сина,а сећа га се не као спасиоца, него као човека, као дете које живи у времену великих промена и потреса међу људима којима није требало веровати. Одбијајући да разговара са апостолима-еванђелистима који су јој долазили доносећи дарове, она тражи начин да открије историју Христа онакву каква је била.
