Велики речници пишу се и по сто година

19-09-2015 10:14:10 | | / vostok.rs |

Наша језичка, тиме и акценатска норма, узима у обзир стање на целом србском језичком простору


Проф. др Милорад Дешић, универзитетски професор у пензији, лингвиста, познат у научној јавности по радовима из српске дијалектологије, лексикологије и акцентологије, аутор је новог, школског, издања „Правописа српског језика”, у издању куће „Klett”. Циљ овог издања је да на најједноставнији начин објасни правописна правила за школе, али и ширу јавност, а усклађено је са измењеним и допуњеним издањем „Правописа српскога језика” Матице српске. Професор Дешић је такође и члан редакције овог Матичиног правописа. У жељи да се постигне јасност и прегледност, свака већа целина „Правописа” дели се на три мање: најпре долази основни текст о правилима и примерима, затим кратак, уоквирен сажетак текста и, најзад, најкарактеристичнији примери истакнути на маргини, а на крају књиге налази се речник у коме су речи, које се помињу у тексту, али и неке друге, акцентоване.

Који је правопис српског језика сада актуелан?

- Актуелан је „Правопис српскога језика Матице српске” (измењено и допуњено издање), однедавно и Правопис српског језика – школско издање чији сам аутор (издавач је Клет).

Да ли и иначе заговарате ту једноставност школског правописа у приступу и схватању језичких проблема и зашто су наши правописи често компликовани?

- Писање правописа је веома тежак посао, много тежи него што се мисли. Правописац мора да добро познаје не само језик него и многе друге области. У шали кажем да није лако написати ни лош правопис. Поред тога, познато је да је најтеже писати једноставно о сложеној материји. Требало би да је једноставност одлика било којег језичког изражавања, писменог и усменог, па и правописа. Уколико је правопис преобиман и компликован, онда то значи да се није водило рачуна о његовој намени. Ваља знати да се правописи углавном пишу за најширу образовану публику, а не само за лингвисте.

У чему се овај ваш школски правопис разликује од Матичиног?

- Да, један сам од редактора измењеног и допуњеног издања Матичиног „Правописа”. Школски правопис написао сам с обзиром на своје велико искуство у изради таквих приручника. Рецензенти су професори Филолошког факултета у Београду, са Катедре за српски језик (Вељко Брборић и Весна Ломпар) и професор основне школе (Радмила Орељ). Овај правопис усклађен је са Матичиним (2010), што значи да је суштина основних правила иста у оба приручника. Разлика је у следећем: Правопис о којем говоримо мањег је обима од Матичиног, прегледнији је, речник уз њега је акцентован, а правописна правила су једноставније, јасније објашњена.

На који начин се језик богати, а чува свој идентитет?

- У српском, као и у сваком другом језику, један број речи није домаћег порекла. У српски су ушле речи из старобалканских језика, грчког, латинског, турског, немачког, француског и других језика, у новије време највише из енглеског. Страним речима има места у нашем језику, ако су по употребној вредности приближно једнаке домаћим или ако за њих нема праве замене. Штетно је ако се избегавају домаће речи, а по сваку цену употребљавају стране, да би се стекао утисак о нечијој већој писмености или учености. Неки претерују у „едукацији” (образовању, обуци), „имплементацији” (примени), „евалуацији” (одређивању вредности), „бенефиту” (добитку, користи) итд.

- Који део правописа подлеже променама, а шта се никада не може променити?

Основна правила се не мењају: већина појединачних речи (не речи у додиру) пишу се онако како се изговарају, ћирилица је основно српско писмо, екавски и ијекавски изговор су равноправни, заједничке именице пишу се малим почетним словом, интерпункција је углавном логичка.

Посебно сте у речнику, који се налази уз „Правопис”, навели и правилне акценте речи. Често нам рогобатно и погрешно звуче неки акценти које чујемо на телевизији, скоро да гребу слух. Ко је у праву у погледу акцентуације, свакодневни говор, или телевизије?

Према српској акценатској норми, силазни акценти треба да се изговарају само на првом слогу речи. Ако се јаве на неком другом слогу, средњем или крајњем, онда се поступа на два начина. Прво, силазни акценти се померају ка почетку речи и постају узлазни: Аустралија, аудиторијум (у првој речи наглашено у-, у другој ди-), демонстрант, парламент (прва реч са акцентом на мон-, друга са акцентованим ла-). Друго, силазни акценти остају на истом слогу, али прелазе у узлазне: интересантан (наглашено сан-), дефиниција (наглашено ни-). Изузетак представљају сложене речи: пољопривреда, самозаштита (у првој наглашено при-, у другој за-), у којима су силазни акценти у средини речи. У ствари, то и нису прави изузеци, јер се само узима акценат другог дела сложенице. Поред тога, неке речи могу да се изговарају на два равноправна начина: желимо (једном наглашено ли-, а други пут же-), Богородица (акценат на слогу ро- или го-). Треба знати да свакодневни говор није једино мерило за правилан акценат. Наша језичка, тиме и акценатска норма, узима у обзир стање на целом српском језичком простору. Такође, стране речи морамо да прилагођавамо српским у свим елементима.

Шта отежава примену правописа и како у свакодневном животу, па и у медијима, постићи доследно поштовање граматичке и правописне норме?

- За примену језичке норме најодговорније су образовне институције, укључујући све од основне школе до универзитета, као и медији. Не можемо бити задовољни резултатима постигнутим у нашим образовним установама. Исто тако, медији, штампани и електронски, који утичу на целокупни живот човеков, често не богате, не дограђују него разграђују језик.

Били сте лектор у позориштима, дугогодишњи сте члан републичког жирија у рецитовању, бавите се лепотом изговорене речи. Колика је важност лектора приликом сваког јавног говорног наступа?

- Улога лектора је веома важна. Невоља је у томе што их нема довољно, оних квалификованих, ни за писани ни за говорни језик. Поготово нема за говорни језик, јер се код нас специфичностима говорног израза поклањало мање пажње. Последица тога је низак ниво јавног говорења, у коме се нарочито издвајају грешке у акцентуацији.

Један сте од рецензената последње књиге Речника САНУ, који је стигао до слова П. Зашто овај речник српскохрватског језика настаје тако дуго?

- Велики речници обично се пишу веома дуго, и по сто година. Судећи према садашњем стању, завршетак рада на овом капиталном делу може се очекивати за неколико деценија. У том речнику су речи као оцеан, палача, папига, партнерица, пакирати, парализирати, парцелирати упућене на океан, палата, папагај, партнерка, паковати, парализовати, парцелисати. Дакле, ово јесте речник српскохрватског језика, али на српски начин.

Марина Вулићевић


КАТЕГОРИЈЕ