eNovosti.info

Љубав, шта год то значило

17-09-2015 10:07:17 | | / vostok.rs |

Обично се трудимо да не употребљавамо речи и изразе нејасног значења, а такође и да не омаловажавамо садржај онога што казујемо. Зато ваља знати да је израз шта год то значило најчешће знак помодности и празнословља, тачније – помодног празнословља

Во�ди�мо ли до�вољ�но ра�чу�на о свом је�зи�ку, бри�не�мо ли о пра�вил�но�сти, ја�сно�сти и ле�по�ти свог го�во�ра и о то�ме хо�ће ли нас са�го�вор�ник ва�ља�но раз�у�ме�ти? Чи�ни се да ле�же�ран тон по�не�кад при�кри�је мно�ге про�из�вољ�но�сти ко�ји�ма се не би�смо мо�гли по�ди�чи�ти. У то се че�сто мо�же�мо уве�ри�ти слу�ша�ју�ћи сва�ко�днев�не раз�го�во�ре, чи�та�ју�ћи но�ви�не и раз�ли�чи�те тек�сто�ве об�ја�вље�не на ин�тер�не�ту. У по�след�ње вре�ме све се че�шће мо�же чу�ти – у раз�ли�чи�те ис�ка�зе умет�нут – из�раз „шта год то зна�чи�ло”.

Та�ко је, пре из�ве�сног вре�ме�на, на по�пу�лар�ном бло�гу осва�ну�ла те�ма „Шта год то зна�чи, да�нас је Дан же�на”, у јед�ној те�ле�ви�зиј�ској еми�си�ји на сли�чан на�чин на�ја�вље�на је ак�ту�ел�на за�ни�мљи�вост: „Ма�ско�те су ди�зај�ни�ра�не да бу�ду ин�тер�ак�тив�не, шта год то зна�чи�ло“; у штам�пи смо мо�гли про�чи�та�ти: „За под�сти�ца�ње ства�ра�ња ино�ва�ци�ја, шта год то зна�чи�ло, одво�ји�ће се два и по ми�ли�о�на евра“. Да�кле, шта уисти�ну зна�чи (ако уоп�ште не�што зна�чи) из�раз шта год то зна�чи�ло? �

По�зна�то је да су мно�ге стра�не ре�чи с вре�ме�ном по�ста�ле пу�но�прав�ни жи�те�љи на�шег је�зи�ка; без не�ких, сло�бод�но се мо�же ре�ћи, не мо�же�мо, јер у срп�ском је�зи�ку за њих не�ма�мо си�но�ни�ма (се�ти�мо се, на при�мер, број�них тур�ци�за�ма: ја�стук, јо�гурт, ше�ћер, ка�ши�ка, ка�фа и др.), али за упо�тре�бу не�ких дру�гих ре�чи, па и овог из�ра�за, оправ�да�ње се не би мо�гло на�ћи.

С дру�ге стра�не, од�ви�ше ла�ко при�хва�та�мо не�ке је�зич�ке но�ви�те�те без ко�јих на�ше ка�зи�ва�ње сва�ка�ко не�ће би�ти ус�кра�ће�но ни у по�гле�ду тач�но�сти, ни у по�гле�ду из�ра�жај�но�сти. Ипак, мно�ги их ра�до ко�ри�сте јер им се, од�не�куд, чи�не бо�љи�ма – да не ка�же�мо атрак�тив�ни�ји�ма (= при�влач�ни�ји�ма) – од све�га што се мо�же из�ро�ни�ти из на�шег реч�нич�ког мо�ра.

У пи�та�њу је, на�и�ме, ан�гли�ци�зам, у шта нас уве�ра�ва и пре�вод на�сло�ва ро�ма�на Деј�ви�да Бе�дла „Љу�бав, шта год то зна�чи�ло“ (Wha�te�ver Lo�ve Me�ans), и то скри�ве�ни ан�гли�ци�зам, тј. из�раз у ко�ме се пре�по�зна�ју нор�ма, зна�че�ње и об�ли�ци упо�тре�бе ка�рак�те�ри�стич�ни за ен�гле�ски је�зик. Та�кве су и мно�ге дру�ге ре�чи, син�таг�ме и ре�че�ни�це, нпр.: де�фи�ни�тив�но од енгл. de�fi�ni�tely, уме�сто: за�си�гур�но, за�це�ло, из�ве�сно; ра�зум�на це�на од енгл. re�a�so�na�ble pri�ce, уме�сто при�сту�пач�на це�на; Мо�гу ли да Вам по�мог�нем? од енгл. Can I halp you? уме�сто Из�во�ли�те? и сл. (ви�ше о овој за�ни�мљи�вој те�ми мо�же се про�чи�та�ти у члан�ку Тврт�ка Пр�ћи�ћа „О ан�гли�ци�зми�ма из че�ти�ри раз�ли�чи�та али ме�ђу�соб�но по�ве�за�на угла“, Збор�ник Ма�ти�це срп�ске за фи�ло�ло�ги�ју и лин�гви�сти�ку 47/1−2 /2004/, 113−129, до�ступ�ном на сај�ту www.maticasrpska.org.rs).

Обично се трудимо да не употребљавамо речи и изразе нејасног значења, а такође и да не омаловажавамо садржај онога што казујемо. Зато ваља знати да је израз шта год то значило најчешће знак помодности и празнословља, тачније – помодног празнословља. Уз то, он указује на нехај према говореном или написаном, на неуважавање саговорника (≈ ево, рекох, а ви се снађите и разумите ме како год желите), а понекад и на недоумицу или недовољну упућеност у значење употребљене речи (нпр. Рече ми да је моја примедба несувисла, шта год то значило. разг.; сувисао, сувисла, сувисло = логички, узрочно повезан, кохерентан, тј. целовит).

У овај израз гдекад се уливају подсмех и ироничан став према високопарном изражавању, тј. извештаченом, китњастом, превише апстрактном стилу и речнику, као у следећим примерима: „Они кажу да су отворени за госте високог профила − добро звучи, шта год то значило“; „...за све су криве карактеристике нашег тржишта, поготову његова деградирана структура, шта год то значило“. Но, мада је у потоњем случају критички став према празноречју оправдан, на немуштост не би било добро одговарати немуштошћу, али је увек занимљиво ослушкивати језик, изоштрити слух и дух, јер, као што Станислав Винавер каже, „под језиком ваља, шире, схватити: жубор језика, матице у њему, убрзање, успорење, ток, шум, темпо, убедљивост, таласање, динамику језика“, укратко – језичко осећање гради се не само на изворима знања о књижевнојезичкој норми (премда су они веома важни!), већ и на маргинама властитих недоумица и странпутица.

Др Дра�га�на Вељ�ко�вић Стан�ко�вић

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду