Све што смо створили чува се у језику

13-09-2015 01:11:08 | | / vostok.rs |

Је­зик је нај­по­у­зда­ни­ји чу­вар исто­ри­је, кул­ту­ре и иден­ти­те­та јед­ног на­ро­да


Др Срето Танасић, научни саветник и директор Института за српски језик САНУ, руководилац пројекта „Опис и стандардизација савременог српског језика”, редовни је професор савременог српског језика на Филозофском факултету у Нишу. Објавио је око 250 радова, од тога шест књига, а поред земаља бивше Југославије, објављивао и у више иностраних публикација. Члан је и потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика и члан његове Комисије за синтаксу, потпредседник je Славистичког друштва Србије, члан је и Одбора за књижевност и језик Матице српске у Новом Саду, уредник је „Нашег језика” и више часописа, књига и зборника. Добитник је награде „Павле Ивић” за 2005.

На који начин се Институт за српски језик САНУ бави нашим језиком, његовом савременошћу и историјом?

- Када је 1947. основан Институт за српски језик САНУ (први директор Александар Белић, тадашњи председник Академије), Српска академија наука и уметности му је у задатак пренела своје крупне пројекте из области језика. У њему се научни рад одвија у пет великих дугорочних пројеката од националног значаја, на дијахроном и синхроном плану. Институт је преузео од Лексикографског одсека израду Великог речника САНУ и друге велике пројекте – дијалектолошка проучавања српског језика, изучавања савременог српског језика. Изучавамо старо српско наслеђе, а радимо и Етимолошки речник српског језика. Бавимо се систематским изучавањем српског језика од најстаријих времена до данас.

Колико сарадника имате у Институту и какав је њихов профил?

- Институт је сам морао да ствара научни кадар. Многи научници из Института отишли су и на факултете. Данас смо превазишли кадровску кризу са размеђа векова. Пре десетак година у Институту је било тридесетак запослених, са једанаест доктора наука, данас је преко шездесет, са 27 доктора наука, идемо даље. Ми смо институција с највећим бројем доктора наука кад је реч о националном језику. То је податак који годи, али и обавезује. Око три четвртине сарадника је још у „првом полувремену” радног века.

С којим институцијама сарађујете у реализацији послова?

- Сарађујемо са свим институцијама у Србији које се баве српским језиком. На пројектима су ангажовани професори са универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици. Такође сарађујемо са Матицом српском, разуме се и са САНУ као својим оснивачем: чланови САНУ ангажовани су на пројектима, у раду Научног већа и Управног одбора, у редакцијама наших часописа. С овим институцијама организујемо и научне скупове.

Колико је важно познавати историју српског језика?

- Језик је најпоузданији чувар историје, културе и идентитета једног народа. Зато је познавање његове историје један од најсигурнијих ослонаца у сазнавању и очувању националног идентитета. Све што смо створили и што нам се догодило чува се у језику. Језик има своју унутрашњу и спољашњу историју – и једна и друга су подједнако важне. Изучавање, неговање и очување савременог српског језика нужно се заснива на изучавању и познавању његове историје. Многе језичке датости у савременом српском језику не могу се разумети и објаснити без познавања његових старијих фаза развоја.

Сматра се да српски језик угрожавају туђице, англицизми, технолошки изрази, колоквијални говор. Како видите развој једног језика, да ли су у њему „допуштене“ и стране речи?

- Нема у Европи, и шире, језика без туђица. Наш захтев није да се прави брана речима, него да се оне не уводе у српски језик за ствари и појмове за које имамо или можемо имати своје и да се стране речи покоравају законима српског језика. Пример: постоји у западној Србији место милозвучног имена Азбуковица, које у себи крије једну турску реч „хас”, имање. То „хас” се прилагодило законима српског језика и спојило с именом Буковица. Дакле, према страним речима треба се односити с мером и захтевом да се прилагођавају законима српског језика. Поштовање тих захтева говори и о култури наше културне јавности и, шире, о уређености и организованости српског друштва. Нажалост, данас се ови услови мање испуњавају него раније.

Како бисте описали данашњи српски језик, да ли се он умногоме променио у односу на неколико претходних деценија, у ком смеру се креће?

- Језик се мења, али промене се не дешавају тако брзо. Могли бисмо рећи да човек под старост без проблема разуме оно што је говорио и писао у детињству и младим данима. Ипак наш савремени српски књижевни језик није сасвим идентичан српском језику од пре сто година. Развој српског језика данас карактерише појава европеизације, на једној страни, и захватање процесима балканизације, на другој страни.

Који су „производи” Института за српски језик?

- Резултате свог рада објављујемо првенствено у својим публикацијама: часописима „Српски дијалектолошки зборник”, „Јужнословенски филолог”, „Наш језик” и „Лингвистичке актуелности”, едицијама „Монографије” и „Библиотека Јужнословенског филолога”, као и у посебним издањима.

Имате ли и других прихода осим из државног буџета? Да ли је данашњи начин финансирања научника у Институту добар или би требало тражити другачије, примереније начине?

- Институт се финансира преко пројеката. Мислим да је овај начин финансирања Института превазиђен, лош. Неподношљиво лош, довео је до деградације науке, понижења научника. Научници у институтима су у много чему неравноправни с научницима с универзитета, издаваштво је готово укинуто, овако лоше није стајало од оснивања Института. Држава би хитно морала да пређе с пројекатског на буџетско финансирање Института за српски језик и сличних институција, како би могли да обављају посао на дугорочним пројектима од националног значаја уместо да трче за конкурсима, неким бодовима и категоријама. Једногласни захтеви научне заједнице не пролазе. Код нас (као да) не препознаје се значај националних научних дисциплина. Наша држава коначно мора, у сарадњи са струком, да утврди језичку политику и стратегију њеног спровођења, као један од најзначајнијих елемената националне политике. У тој политици националне науке морају добити статус какав је примерен њиховом значају у земљи.

Какви су планови Института за српски језик САНУ?

- Институт ће наставити да ради на свим дугорочним пројектима проучавања српског језика, да се са сродним институцијама и Одбором за стандардизацију српског језика бори за статус српског језика и његовог писма ћирилице у свим доменима употребе у земљи и на целокупном српском језичком простору, те за побољшање његовог статуса у славистичким центрима у свету.

Марина Вулићевић


КАТЕГОРИЈЕ