eNovosti.info

Његова теорија �несвесног у структури човекове психе изазивала је и изазива �много жестоких спорова � међу научницима и философима у целом свету.

Сигмунд Фројд (1856-1939) � је створио своју, атеистичку религију : уместо Бога-либидо, уместо �Светог духа –подсвест, уместо свештеника –психоаналитичар, уместо исповести-психоанализа,уместо грешника који се каје-пацијент на канабету који непрестано мрмља �бесмислице како жели да спава с мајком.

Подсвест не обуздавати, него је ослобађати

Фројд је увео неколико неочекиваних метода:не обуздавати подсвест, него, напротив, ослобађати је да се изрази.Сенасе психоанализе �у трајању школског часа од 45 минута на којима су пацијенти подстицани лекаром �теретили � себе бог зна каквим кривицама и греховима, објективно никога ни од какве бољке излечиле нису.Али субјективно су пацијенти веровали да су се ослободили неких комплекса.

Норбет Винер прекинуо куру психоанализе –и открио кибернетику.

Све је ипак �зависило о какавом пацијенту је реч.Норбеет Винер �је по сосптвеном признању много страдао од антисемитизма сопствених колега.Лежао је на клиници да би се избавио од комплекса инферирности, али је ускоро схватио како желе да га од �човека преобрате у мислећу краву �.Прекинуо је �куру псхиоанализе �и ускоро открио нову науку-кибрернетику.Заклкучак је прост.

Марксу се у свему привиђала економија, Фројду –потиснути либидо

Човек без тзв комплекса -то и није комплентан човек него неко створење које прежива са роговима или без �њих. Склоните �те такзване комплексе и сви јунаци светске књижевности од принца �Хамлета до доктора Живага �распашће се у здравом оптимизму.

А шта тек рећи о Едиповом комплексу.Очеви у потаји желе да кастирају своје синове.Синови пак таје и �од самих себе �да желе поубијати своје очеве. Не говори ли све то о уметничкој обдареости творца психоанализе. У томе што се беба �слатко испружила у колевци, Фројд већ види �делић светске сексуалне енрегије-либидо.Марксу се у свему привиђала економија, Фројду �потиснути либидо.

�
На шта личи краставац ?

„Тата, на шта личи краставац?“пита �Фројда његова кћерка.“Видиш, кћери,“ одговара отац „ понекад је красатавац напросто краставац и то је тако „

.Та занаменита анегдота све поставља на своје место.

Пансексулана митологија Сигмунда Фројда �фасцинилара је многе.Али не и самог �зачетника психоанализе.Почевши да стиче сексулано искуство тек у 30.години, �„суделовао је �у „производњи“ шесторо деце „ а већ у 40. години �изјављује да су се код �њега сексуални �импулси потпуно угасили �.Шта се све догодило у том десетлећу?

Уздржани, хладни брак и лако подгрејива неиживљена страст према �супругиној сестри.Роман је букнуо, али је убрзо страст спласнула, што је свима донело олакшање.

� � �
Сањао америчке лепотане�

Док је био у Америци једном приликом се пожалио свом ученику Јунгу да му у сну долазе амерички лепотани.На Јунгову препоруку да покуша снови претворити у јавнст, Фројд је одговорио:“Шта Вам је, � ја сам ожењен �човек.“Задивљујуће чиста, целовита и детињски �наивна природа �великог човека није му дозволила да постане Нехљудов.А уколико �би од тога осдтупио, не би �као такав више ни постојао.�

Пророк кокаина�

Двадесети век пошиње са кокаином, а Фројд је био један од његових пророка.У књизи „Кокаин“ он је часно признао како је у почетку давао дозе својим пацијетима.Није нимало чудно што су га �онда радо �упражњавали очеви угојне деце.И сам је Фројд употребљавао тај препарат �тражећи у њему �избављење �од тешких болова од рака �усне дупље �конзумиајући тројне дозе морфијума, а фактички то је већ бил еутанзија.

�
Ко је �уствари �био тај човек?

Ко је у ставри био Фројд? Лекар?Писац? Пророк?Научник ?У томе и јесте ствар, што он није био ни прво, ни друго, а још мање треће или чтврто.Као лекар није имао реалног успеха.Као писац � био је одвећ „пренаучан „, а сувише је био атеиста да би био пророк, претерани машталац и фанатазер за научника. Примера ради, учење о сублимацији, некој врсти преображавања потинсутих сексуалних импулса у стваралачки процес –не може да издржи никакву критику.Напрпотив, они непрестано и упоредо �са еротским и стваралачким екстазама иду руку под руку. Кад је Франц Лист �отишао у манстир с намером да �тамо постане редовник, муза га је сасвим напустила.Просвећени папа Пије ИX саветаво му је да се бави музиком.Лист се поново �препустио �својим старим навикама- љубавним и ствралачким теревенкама.

�Неуспео �покушај �да одгонетне �три тајне:љубави, стваралаштва и смрти

�Фројд је јавно претендовао да ће одгонетнути три тајне:тајну љубави, тајну ствралаштва и тајну смрти. У томе није успео.Зато је у књизи „Ја и Оно „ блиставо �разоткрио механизме тоталитарне друштвене психозе.У њој је све веродостојно. И потиснути на периферију свести �сексуални импулси. И њихова пројекција на личност вође.И само стремљење ка апсолутној власти �над људима као незадовољену личну сексуалност.�

Биографске �одреднице�

Сигминд Фројд се родио 6. маја 1856.г. у аустријско-мађареском граду Фрејбургу �на гарници између Пољске и Пруске.Његов отац, сиромашни �трговац вуном, у то време већ трећи пут ожењен младом Амали Натансон која �му �је могла �бити кћерка, деца су �им се рађала скоро сваке године, а Сигмунд је био првенац.Док је отац по цео дан пропадао на послу, мајка се са децом патила у изјнамљеној соби неког вечито пијаног лимара.Осиромашена породица пресељава се најпре у Лајпциг, а затим у Беч, али им ни се �у царској престоници неће побољшати животне прилике. „Беда и сиромаштво,оскудица и крајња животна убогаљеност“, сећао се касније Фројд тих првих дана у Бечу.Сећао се он и великог успеха у лицеју, �свог одушевбјење за језике, књижевност и филозофију, похвале наставника и завсист врсника који су својим подсмесима доводили до суза кудравог ученика генерације.�

Студирао право, па филозофију и „скрасио се „ на медицини

Привлачила га је политика па је почео �да студира право, затим философију, �али �је на очево инсиситирање �уписао медицински факултет �на коме су се предавачи према њему односили скептично пошто су убрзо приметили њгову недоследност у заносима, површност и стремљења да брзо и лако постигне успех.После завршетка факулетета �стажирајући на Институту физиологије са одушевљењем је изучабвао систем размножавања јегуље, а запамћено је његово �трујумфално оглашавања из тог времена:“Нико ниакд досад није видео јајашце јегуље !„,а његови ученици ће касније за тај период рећи „То нису били полни органи јегуље, него зачеци психоанализе:“

С брадом боља прођа код девојака�

Кад му је било 22 године пустио је браду како би имао „бољу прођу код девојака“,до 30. године био је без иаквог практичног љубавног искуства, све док своју изабраницу, 21 годишњу Марту Вернеј,бледу, омању и крхку девојку �која ће постати изабраница његовг срца, �није срео у бањи.

“Знам да ниси лепа у оном смислу како лепоту � схватају сликари и вајари“ писао јој је кандидат –заручник � два месеца након познанства, још увек неспреман за �женидбу због празног новчаника. А једина шанса да се, како -тако обогати, појавила се кроз две године, само �је и �она пропала. Десило се то овако. �

�Покушај да �се обогати –од кокаина�

Године 1884. Фројд је лично донео �у Беч тада мало познати алколоид –кокаин и он је први почео да изучава његова својства, па је окупио неколико пријатеља и поверио им да спроведу истраживања док он буде са вереницом на одмору. Кад се вартио са убава пута, имао је шта и видети: истражвања су и без њега �завршена,и свет је сазнао да је овладао универзалним средством за анестезију.

Другу шансу да се обогати Фројд је имао у Паризу док је стажирао код чувеног доктора Шарка �,изумитеља контрасног туша којим је лечена хистерија па се будући утемељивач психоанализе надао да ће у томе постићи велики успех што би му донело значајне приходе. Чак је својој драгој најавио и триујумфалан повратак:

“Мала моја принцезо, враћам се �с новцем. Постаћу велики научник, долазим у Беч са сјајним ореолом над главом и тада ћмо се венчати“.

�

У Паризу шмркао кокаин, пијуцкао пелинковац, окретао се за лепотицама

Уместо свега тога, он је у Паризу �шмркао кокаин, пијуцкао пелинковац, лутао улицима и окретао се за лепим Парижанкама, �а кад се вратио осиротео у Беч, одмах је дао оглас у новинама:

�„Лечим нервна растројства разног типа“.

И тако је све почело: пацијенти су нагрнули, али Фројд није могао с њима да ради по важећим правилима � медцине зато што се увек плашио да �људима погледа у очи, па зато није ни измислио ништа ориганално осим да их посади на канабе, �а сам се удаљи до узглављи одатле им поставља питања и пажљиво слушајући �одговоре.

Пошто се ипак тај метод показао ефиксаним, Фројд ће �ускоро у једном медицинском часопсиу први пут употебити �термин психоанализа,а после тога, �да не би траћио време и новац, ограничио је сеансе на 50 минута.

Стекавши �дуго очекивану славу и новац, Фројд �је 1923. г изненада �оболео �са дијагнозом :рак усне дупље због претераног пушења. После доласка нациста у Беч, успева да емигрира у Лондон, и кад му је стање здравља постало неиздрживо, 23. септембра 1939. леакр који га лечио �услишио је молбу и запомагамје пацијента да га избави од несносносних �болова �убризгавајући �му �смртоносну дозу морфијума.

�

�