НАТО као највећи непријатељ Срба – под НАТО чизмом протерано пола милиона Срба

05-08-2015 08:00:05 | | / vostok.rs |

Уништена Република Србска Крајина, отето Косово


Под НАТО чизмом је протерано око 500.000 Срба са својих вековних огњишта. НАТО је у истом том походу у размаку од пет година извршио агресију на тадашње три српске земље: Републику Српску Крајину, Републику Српску и СР Југославију. У исти мах је уништио Републику Српску Крајину и отео Косово.


Република Србска Крајина

Први НАТО поход на Србе десио се у Републици Србској Крајини, и то у неколико наврата, бомбардујући положаје Војске Републике Српске Крајине, као увертиру за акцију хрватске војске под називом „Олуја“. НАТО је учествовао и као подршка хрватским снагама у другим операцијама пре „Олује".


Након заустављања хрватско муслиманског сукоба и потписивања Вашингтонског споразума, почела се припремати
Олуја. Септембра 1994, Хрватска влада је уз одобрење Стејт департмента, потписала уговор под именом „Демократски транзициони програм“, с америчком војно-консултантском компанијом MPRI“. Према овом споразуму, амерички генерал Карл Вуоно са својим сарадницима је интензивно радио на обуци хрватске војске и официра. У исто време НАТО оружје за хрватску војску се допремало са свих страна, како авионима тако и из правца Мађарске.

Дана 4. августа у 4 часа после поноћи, НАТО ваздухопловне снаге у координацији са хрватским снагама су започеле акцију „Олуја“ бомабрдујући положаје Војске Републике Српске Крајине, пар сати пре почетка копненог напада хрватских снага.

У заједничкој операцији са НАТО-ом, хрватске снаге су кренуле у копнени напад са више од 138 хиљада војника, 350 тенкова и са око 20 авиона. Авиони НАТО су изводили операције у ваздуху, координисане са хрватским снагама, уништавајући српске положаје и ракетно-радарска средства, средства телекомуникације и све друге војне објекте. У исто време, води се снажна антисрбска пропагандна кампања да би се светка јавност одвратила од дешавања у Републици Српској Крајини. У то време се појављују и "сателитске" НАТО фотографије око Сребренице те се светској јавности одвлачи пажња са етничког чишћења Срба у Републици Србској Крајини. Зелено светло за почетак етничког чиђшења дале су САД, а што су потврдиле и тадашње западне дипломате.


Последица НАТО-хрватске акције „Олуја“ је етничко чишћење око 250.000 Срба.


Република Србска


У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске
на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1600 километара се обрушио и НАТО. НАТО је појединачне нападе на Републику Српску започео 1994. године, да би као наставак тих напада била извршена и потпуна агресија 1995. године. НАТО је масовним ударима нападао све циљеве у Републици Србској те користио муницију са осиромашеним уранијом. У исто време у кординиацији са НАТО снагама, трајала је и хрватско-муслиманска офанзива на Војску Републике Српске. У рату са НАТО-ом Војска Републике Српске је успела да обори четири непријатељска авиона од којих су били два америчка Ф-16 и два француска Мираж-2000. Импресиван је и податак да је Војска Републике Српске успела да обори више непријатељских авиона НАТО-а, него Војска Савезне Републике Југославије четири године касније.


Агресија на Републику Српску под НАТО називом “Одлучна сила” уследила је двадесетак дана након пада Републике Српске Крајине. Када се погледа развој догађаја тог августа 1995. године, јасно је да је циљ био слабљење моћи Војске Републике Српске, која је била у знатној борбеној предности у односу на непријатеље.


Укупан број бачених бомби на Републику Српску износи 1.026, од чега 708 вођених бомби. Укупна тежина баченог експлозива износи око 10.000 тона, a у току бомбардовања убијена су 152 србска цивила. Тачан број посредних жртава се и не зна јер је НАТО користио муницију са осиромашеним уранијом од којег је велики број становништва оболео од неке врсте карцинома, нарочито мештани Хаџића.


Са ове временске дистанце може се закључити да су НАТО операције у Републици Србској Крајини и Републици Србској биле увод у општу агресију на СР Југославију. Ово превасходно јер је НАТО контролом ваздушног простора имао обезбеђенправац за напад на СР Југославију, а и из разлога јер су већ вођена ратна дејства на овом простору, тако да још једна инвазија не би била тешко објашњива светској јавности, и за то све поново оптужити Србе као главне кривце.

СР Југославија

Након Републике Српске Крајине и Републике Српске НАТО се обрушио на СР Југославију и то са много већим снагама. Повод за агресију су били неуспели „преговори“ – капитулација у Рамбујеу, а којим је био предвиђен и улазак НАТО снага на територију СРЈ. Однос војних снага НАТО према Војсци Југославије био је пред почетак агресије 600 према 1, а ВЈ је заостајала технолошки најмање 30 година. Процена НАТО команданата била је да ће Србија капитулирати после неколико дана.

НАТО је планирао копнену офанзиву на "спрженој земљи", пошто уништи ПВО. Међутим, ни после 78 дана нису се "стекли услови" за то.
Међутим, тада је две трећине оружја било спремно за борбу и више од 99 одсто мобилисаног људства СР Југославије.


НАТО агресија се окончала Куманосвким споразумом, а потом и Резолуцијом 1244. Иако је Резолуцијом СБ УН предвиђено да је Косово у саставу СР Југославије и да се гарантује повратак Војске СРЈ на Косово, НАТО снаге и Запад су се оглушиле о тим одредбама.


НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.


Последица НАТО агресије на СР Југославију је етничко чишћење око 250.00 Срба са Косова.


Резимирајући све горе наведено, под чизмом НАТО-а протерано је око пола милиона Срба са вековних огњишта. Под чизмом НАТО-а уништена је Република Србска Крајина, а Србија је изгубила Косово.

Чудно је да неки србски политичари и даље желе да се Република Српка и Србија придруже овој војној алијанси. На ову тему се воде преговори, како између представника Републике Српске, тако и Србије и НАТО-а.

Шта још треба да НАТО учини према србском становништву и његовим државама, да би политичарима у свим тим србским земљама било утувљено у главу или да дођу до разума или коначно схвате, да је НАТО највећи истински непријатељ србског народа и његових држава у последњих 20 година. Разумљиво је да има и политичара који би да „балансирају“, па у том смислу са овом војном алијансом и склапају одређене споразуме и ратификују документе.


Ако се већ мора сарађаивати, може се и тако, али без икаквих обавезујућих докумената.