Гусле чувају српску историју
Све што знамо о вековима наше прошлости знамо из народних предања и песама које се преносе с колена на колено
Готово све што знамо о вековима наше историје знамо из народног предања. А оно је највише сачувано у народним песмама које се певају уз гусле. Преткосовске најављују Косово и казују о расколима и међусобним ратовима србских великаша, о сатирању србског царства. Покосовске певају о Косову - од Боја до данашњег дана. Друкчије није ни могло бити, јер Косово је наше духовно, културно и историјско средиште. Средишња линија нашег колективног памћења. Срећом, гусле још постоје и за њих се пишу и уз њих певају песме о свим значајним догађајима, никада не заобилазећи косовску тему.
О чувању србских предања, кроз чврсту везу са тананим нитима гусала, овако збори Бошко Вујачић, најбољи србски гуслар данашњице. Али, вели и да народне песме и гусле "памте" и време много пре Косова.
- Више од миленијума наше историје описано је у србским народним песмама - подсећа Вујачић. - Да немамо народне епске песме и гусле, шта бисмо знали о моралним ставовима живљења, односу према породици, ближњем, вери, нацији, прецима, херојима, свецима. У њима је сачувано и запамћено све што се није смело заборавити. Немамо ми никакву другу нити поузданију повесницу све до српске револуције и Вука. Ни у једној историјској читанци нису боље, лепше и садржајније изражене суште ствари људског, личног и колективног живота.
Да су гусле као једна од универзалних вредности србског рода сачувале све наше митове, а посебно косовски, верује и Бранко Конатар, књижевник из Београда. Ако смо, како каже, од "најдоњег камена нашег постојања до најскупље стечене речи уз икону претрпели, уз кандило преплакали, уз гусле смо претрајали".
- Гусле су језик, јуначки разговор и музика - приповеда Конатар. - Оне су национална библиотека, народни музеј, устав наталоженог, просејаног животног искуства. Ништа наши преци нису тако добро разумели као јеку манастирских звона и дрхтај струна са гусала. Уз то сазвучје освајали су и бранили слободу, зидали задужбине, праштали нељудима и молили се Богу. Обоје, и гусле и манастире, оставили су нам у аманет, да их чувамо и да нас чувају. Трајаћемо док се будемо чували.
Да би гусле за будућност сачувале садашњост, по речима наших саговорника, неопходно је много опреза и обазривости. Конатар сматра да смо обавезни гусле заштитимо од вулгарне интерпретације, интелектуалне и моралне корозије. Да их тако неоскрнављене предамо потомцима.
- Оптимиста сам и не плашим се за будућност и опстанак гусала и нашег предања - додаје Вујачић. - Све што је важно и велико није масовно већ ретко. Тако је вазда било тако ће и остати.
ИНСТРУМЕНТ ЗЕМАЉСКЕ СНАГЕ
Данас, када је много оних који гусле потцењују као "инструмент са једном жицом идеалан за кукање и нарицање", академик Иван Јевтић не мисли тако. У својој Симфонији "1804", овај композитор је први пут у историји музике гусларску мелодију обележио нотама и сјединио звук гусала и симфонијског оркестра. Гуслао је и уз њих појао маестро Роберто Гато.
- Музичке могућности гусала јесу много скучене, али звук тог инструмента носи једну посебну боју и набој који други инструменти немају - каже академик Јевтић. - Гусле могу и те како да инспиришу композитора у смислу "земаљске снаге". У Симфонији "1804" гуслару сам оставио много слободе у свирању, а гусларским звуком желео сам да иницирам оркестарске ситуације. Гуслар надахњује оркестар.
Јелена Матијевић,
