Они су србско благо

31-07-2015 03:17:34 | | / vostok.rs |

Са такмичења из хемије у Бакуу наши средњошколци донели четири медаље. Алекса Милосављевић освојио златну медаљу, сребрна одличја понели Милош Грубор и Милош Селаковић, а бронзано Стефан Стојановић


КАДА сам крочио у "свемирску" лабораторију, умало да паднем у несвест - хиљаде епрувета, бочица, пипета, разнобојног праха, течности, цевки, кутија са опасним састојцима, једињења непријатног мириса... На сваком столу списак од три експериментална задатка и пет сати да их решимо. Фасциниран, прионуо сам на посао и нисам много размишљао о победи.

Овако Алекса Милосављевић (19) из Свилајнца, који је пре два дана на 47. међународној хемијској олимпијади у Азербејџану освојио златну медаљу, описује утиске са такмичења. Осим на његовим, медаље су засијале на грудима целог србског тима! Сребрна одличја су понели Милош Грубор (19) из Београда и Милош Селаковић (19) из Ужица, а бронзано је освојио Стефан Стојановић (18) из Лесковца.

Наши момци надметали су се са још 300 младих хемичара из 75 земаља. Знање су одмеравали два дана у просторијама огранка Ломоносов универизтета у Бакуу. А највећа конкуренција били су им вршњаци из Кине, јер њихови тимови спремају се годинама искучиво за светско првенство. Све ово омогућила им је компанија НИС, која у развој образовања, науке и младих талената улаже кроз програм "Енергија знања".

- Ескпериментални део, који се одржавао првог дана био је врло тежак, чак и опасан, јер смо користили и неке отровне састојке - прича Алекса. - Чак четири сата сам решавао први задатак, па ми је за остала два експеримента остао само сат. Али сам уживао, јер ми се остваривао дечачки сан да будем чаробњак, Хари Потер, макар на један дан. Често су нам скретали пажњу да будемо веома пажљиви. Неким такмичарима су чак пуцале епрувете. У хемији су свака кап и сваки секунд важни, па мора да се пази на време загревања једињења, и најмањих количина које се додају.

Како Алекса каже, практични део - стварање задатих једињења, анализирање легура и брзина реакција било је толико захтевно да ни у сновима није очекивао златну медаљу. Сутрадан је тест из теорије такође трајао пет сати и за наш тим то је био много мањи изазов, јер се, како кажу, у Србији много више раде задаци и теорија, него што се вежба у лабораторијама.

И сребрног Милоша Грубора из Београда, хемијска лабораторија освојила још у седмом разреду основне школе. Толико да се хемијом бавио и током четврте године, иако није била у распореду његових часова у Математичкој гимназији.

- И на Олимпијади и током седмодневних припрема за практични део такмичења који смо имали у лабораторији ПМФ у Нишу, мене је опчињавала сва та видљива магија хемије - каже Милош. - Зато ми је, први дан такмичења био много занимљивији и узбудљивији од другог. Коначно сам имао "своју" лабораторију и могућност да се одистински, а не само у теорији, бавим синтезом, титрацијом и хемијском кинетиком.

Задатке је, без имало треме, решавао и Стефан Стојановић из Лесковца.

Чланови жирија уручују медаљу Милошу Селаковићу

- То не значи да је било лако, већ да нас "творци задатака" нису изненадили, јер смо знали шта нас чека - задовољно прича Стефан. - Зато желим, да се у име све четворице, захвалим нашим менторима Душану Сладићу, професору Хемијског факултета у Београду и Нику Радуловићу, професору Природно-математичког факултета у Нишу. После такмичења, рекли су нам да су експерименти били најтежи до сада, а да би превели тест с енглеског и сами га решили, требало им је 12 сати.

Милош Селаковић из Ужица каже да се сребру које је добио баш и надао.

- И прошле године сам био у нашем тиму и тада освојио бронзану медаљу, а ове године сам само желео да будем бољи - каже Селаковић.

- Али ову Олимпијаду нећемо памтити само по такмичењу, већ најпре по предивној атмосфери, упознавању људи раличитих култура и дружењу. И наравно по журки на којој смо славили медаље.

ЗАХВАЛНОСТ КОМПАНИЈИ НИС

ЗА подршку током припрема и одлазак на Олимпијаду, наша четири млада хемичара, захваљују Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Србском хемијском друштву.

- Посебно желимо да захвалимо и Компанији НИС - кажу момци. - Наиме, нашим колегама који су раније одлазили на Олимпијаде, додатно оптерећење била је и неизвесност због обезбеђивања новца за пут. Од пре три године, међутим, захваљујући НИС, тих проблема немамо.

ЗАСТАВА НАЈАВИЛА ЗЛАТО

КАДА сам видео да ме нема међу ђацима који су освојили бронзану медаљу, надао сам се сребрној - присећа се "златни" Алекса Милосављевић. - Кад ме није било ни са добитницима сребра, све лађе су ми потонуле. Када се на билборду на ком су приказивани добитници, изнад слике златне медаље појавила србска застава - скочио сам од среће. Знао сам да сам то ја, јер су остала тројица из нашег тима већ освојила медаље.