Они никад неће Кларка и Клинтона, колико коштају животи несрећника из воза у Грделици
НЕ, они никад нису, нити ће икада питати Веслија Кларка и Вилијама Клинтона, колико коштају животи несрећника из воза у Грделици или поломљени цвет - Милица Ракић.
Не, њих никада није интересовало да им Медлин Олбрајт или изувени Ричард Холбрук саопште цену неископане руде олова и цинка у Трепчи, коју су отели НАТО лешинари. О цеху за оне ископане Симонидине очи, на оној чађавој плочи у светом манастиру на оној светој земљи, да и не говоримо. Њима модернима историја је само болан стид.
Не, неће им ни данас пасти на памет да позову педантног брадоњу и да га упитају:
- Господине Шулц, зашто је Европски парламент одбио амандман словачких посланика којим се осуђују злочини Насера Орића над Србима?
Не, неће тражити ни објашњење од америчког Конгреса на основу чега је изградио бестијалну рачуницу по којој је "Сребреница највећи злочин од Другог светског рата"? Чак и када би се дрзнули да питају Вашингтон, а знамо да неће, сигурно би пропустили да примете да су творци резолуције, од 1945. године до данас, директно учествовали у несрећама 35 нација и да су њихове бомбе убиле између 10 и 15 милиона људи.
Ништа од тога. Али, зато "независни" ипаповски журналисти, у дану када је Москва у Њујорку заштитила све Србе и Западу избила батину из руке, на страницама својих новина питају:
- Колико кошта руски вето?
Колико подлости у том бедном питању. И нескривеног очаја што се у Ист Риверу коначно удавила њихова кафанска филозофија да нам Руси никада нису помогли. Та нискост заиста нема цену.
Милан Бабовић,
