НОВО ВРЕМЕ-НОВА ФИЛОСОФИЈА ОБРАЗОВАЊА

06-09-2013 08:06:11 | | / mojenovosti.com |

Од дбрих мисли, кроз добре мисли ка добрим поступцима

  • Наступило је време неке друге романтике.
  • Нова романтика је романтика индиовидуалног света у коме нема преимућства једне леичноти нда другом.
  • Човек све мање копира своје идоле и учитеље, а све више твори свој сосптвени лик
  • Највиши ауторитет за човека данас је постала Васељена, а он сам један њен део

Да бисмо знали како да организујемо школу, како и чему да учимо ученике, неопходно је разумети филосфоју новог образовања.

Подсећмо најпре да појам „образовање „ има различита значења (како међу професионалцима, тако и у обичном животу) .Отуда би било упутно да пре него пређемо на разматрање „философије образовања“, кажемо нешто како ми схватамо ту синтагму.

Образовање као непрекидни процес трајног формрања чоекољубиве личности

Образовање траје вазда, од рођења и никад се не прекида.

За оног који образује (наставника, профсера, коме дадоше најпре часно име :учитељ, па ћемо га тако и ми звати и спомињати у овом запису) , цицвилизација и култура имају превасходно морални смисао.

Живот човеков данас протиче у Свету који красе моралне какарктеристике и обележја.

Наступило је време неке друге романтике

Наступило је време неке друге романтике.

Романтика снаге (физичке, интелектуалне, моралне) одлази у историју.

Нова романтика, то је романтика индивидуалног света у којему нема преимућства једне личности над другом.

Сад већ та стара романтика која се одликовала утицајем на личност позивањем на примере хероја и лидера, припада времену прошлом.

Одјездили су у прошлост ауторитети свих „македнксих“, “цезара „, „лењина „, „тита“.

Сасвим су другачији постали утицаји Буде, Христа, Мухамеда.

Највиши ауторитет за човека данас је постала Васељена, а он сам један њен део

Данас се човек својим мислима више приближавава становишту да је за њега највећи ауторитет Васељена, а он сам је постао њен део.

У новом времену човек сам твори свој живот, врши соспствени избор зависности бирајући утицаје Света који га окружује.

Живећи у Васељени усред разноврсних елемената света , међу којима (пре свега) , у социуму, где човек превасходно сам жање плодове свог открића, свог изума.

Човек све мање копира своје идоле и учитеље, а све више твори свој соптвени лик

Са сваким покољењем човек све мање копира своје кумире и своје учитеље, а све више ствара свој сопствени лик.

Схватање чињенице да је истина о личности као једном делу Васељене, а итовремено и као непоновљивој индивидуалности дата засвагда.Личност као део Васељене, а не копија или подобије признатог лидера.

К том схватању мудраци света и филосфи свакодневног живота ишли су миленијумима година. И дошли до њега не одједном.Постепено.Са многим тешкоћама.

Свест о припадању Свету стицала се полако, али и брзо.У зависноти од тога како се мери време.

Потепено од схватања о припдности хорди, роду, племену, држави, отаџбини, социуму-до припадности планети-Земљи.

Сада је човек све ближе да се увери и поверује у своју припадност Васељени.

То је философија савремених младих лидера, наших ђака, који развијају и преносе културу човечанства.

Нова схватања личне слободе

Човек ступа у период новог схватања личне слободе.Кад се о слободи личности може размишљати само у контексту независности соспствене свести.

Данас се с великом увереношћу може изјавити да се лични поглед на свет формира независно од других, по сопственом избору и по сосптвеној вољи.

Породица, социум, идоли, који су играли улогу утицајних фактора васпитања, у све већем степену се јављају као елементи личног избора.

Код разних људи мишљење (свест) не може бити исто, једнако, зато што се оно, мишљење гради од безмерне масе унутрашњих и спољних утицаја.

Подударност свих утицаја практично је немогуће постићи и то због неизмерног броја елемената које их твори и колико их и колико их делује.

Отуда је мишљење и поглед на свет такође уникално попут односа атомских и молекуларних информација у телу човековом.

Бити срећан, значи бити слободан

Слобода је доследно трагање ка познавању истине.

Истина је правда живота, која спаја и обједињује међусбне односе личних и индивидуалних способности (за оно што је човек способан да уради) , спољашњих фактора утицаја, различитих животних оклоности и ситуација.

Бити срећан заначи бити слободан. А слободан се може бити само ако се следи истина.

Учитељ је делатник душе који помаже да се позна истина, то јесте, помаже вам да постанете слободни.

Учитељи су то први схватили у лику својих најбољих представника који су осмислили методе и садржаје свога рада.

Раније је учитељска активност у социуму у великој мери била заснована на вери у хероје, у идоле.

Хероје су бирали, док су идоле стварали сами, или уз нечију помоћ ради спасења или компензације.

Сада је тај поглед на свет прикладан само као за „реанимацију“ носталгије.

Нови циљеви анагажовања учитеља:формирање уникалног карактера.

Учитењ, осећајући се све више као део Васељене, ствара услове за развој јединствене, непоновљиве слике човека.

„Ја сам овде и свуда, данас и свагда „.Ради преласка у будућност потребно је схватити смисао тих речи.Човечанство је спремно да прихвати да се Свет налази у чврстом јединству и разнообразности.

Током целе претходне историје Човечанство се приближавало практичом разумевању тог стања.Прва слична сазнања потичу још из дубине векова.Затим су та сазнања стално допирала до учитеља - мудраца.

На крају је човек спреман да то схвати и одлучан да прихвати као личну философију.За то је било непоходно прећи дугачак пут искушења и сумњи...

Различита мишљења су попут различитих нота или тонова једне симфоније или боја и форми једне слике

Разумети те речи могуће је једино кроз интезивне мисаоне активности.Оне су вишезначне и карактеристичне само за конкретну личност.

Људи се разликују један од другог управо по томе како се односе према том проблему.Али то разликовање нема ништа антагонистичког у себи.Људи са различитим представама о том питању не могу бити непријатељи, чак ни супарници.

Различита мишљења су попут различитих нота или тонова једне симфоније.Или разне боје, сенчења и форме једне слике.

Ја сам конкретно место у простору и времену, а истовремено сам и део Васељене.Заједно с Васељеном, ја сам свуда и вазда.

Тако је сваки мој део, свака ћелија мога тела, модел мене, а иствремно је део мене и сав ја.

Ја живим сада и овде, али сам увек постојао у информацији Васељене

Ја живим сада, у овом трену, и овде.Али ја сам био увек у молекулима, у атомима, у електромагнетним таласима.Ја сам увек постојао у информацији Васељене.

И постојаћу вечно у сећањима, у поступцима, у искуству, у мислима, у идејама.До мене је из прошлости допрло нешто и конкретно и необјашњиво.И од мене то често прелази у будућност.

Такође је у свакој честици микросвета и макросвета садржана информавија прошлости, садашњости и будућности.

Успех у тражењу истине зависи од тога колико је личност-трагалац у стању да види Свет у разноликостии и неразрушивпости.Учитељ помаже трагање за истином.

Мишљење управља човеком, организује га, промовише

Човек добија информацију кроз све канале узајамног деловања са Светом.Добија их и прерађује, творећи нову информавију за живот.

Данас, више него икад раније, основна информавија неопходна за формирање личности пролази кроз мишљење.

Човек мисаоно обрађује добијену информацију, гради у мишљењу своје идеје и слике, то јесте, твори властиту информацију.Тако саздана мисао одређује понашање конкретног човека.

Мишљење постаје главни „инструменат“ живота.Мишљење управља човеком, организује га, промовише.

Мишљење врши избор између добра и зла

Управо мишљење врши избор између добра и зла.Из мисли почиње делање. Мисао је почетак свих стваралачких и рушилачких поступака човекових.

Мишљење је регулатор и проводник инфомација света.Истовремено и само мишљење постаје систематизована информација.

Поједина мисао је део мишљења.Исто као што је наше тело део Васељене.

Мишљење је неодвојиво од душе, духа, тела човековог

Мишљење је неодвојиво од душе, духа и тела човековог.Тело, душа и дух-то су различити „системи структуре „ информације наше Васељене.

Следећи нову философију образовања, будућег поретка, система вредности, основни задаци учитеља ће се састојати у развоју способности ученика да формирају добре мисли, да код својих ђака васпитава свест засновану на добронамерном мишљењу, да их обучи како да овладају методом конструисања добре мисли.

У новој школи ученика треба учити да мисли, да развија спсобности да мисли.

Нова школа васпитава само добро мишљење

У новој школи се узгаја само добро мишљење.

Идеја водиља учитеља и свих раденика у новој школи треба да буде:“Учити, развијати, васпитаавати добро мишљење.“

Од добрих мисли и кроз добре мисли-ка добрим поступцима.

Таква треба да буде философија образовања у новој школи.У томе се састоји „уметност образовања“.