НЕОПХОДНА ЈЕ НОВА ФИЛОСОФИЈА ОБРАЗОВАЊА

06-09-2013 07:57:18 | | / mojenovosti.com |

Уочи почетка нове шкослке године, Хакубун Симоура, министар образовања Јапама, боравио је најпре у Вашингтону, а затим у Москви где је с америчким и руским експертима размењивао мишљења о перспективама развоја образовања и технологије у XXI веку.

  • Питање образовања у XXI веку још ни изадека није решено.
  • Уместо фрагментарног реформисаља, створити позтивни образвни пројекат ослоњен на идеје из ХХ века
  • Слаба страна основног и средњег образовања у Јапану:веома ниска самооцена ученика
  • Бубању је одзвонило, а ново врема захтева распламсавање стваралачких потенцијала ученика
  • Нова школа мора да васпитава стваралачку личност са израженим лидерским квалитетима, која мисли нешаблонски, способну за високу самоцену и која је усвојила и учврстила у свом карактеру високе стандарде моралних норми и принципа у одсима са другима
  • Време националних образовних система пролази, а наилази глобални систем образовања
  • Образовне границе биће ускоро избрисане, па је неопходно да све земље тај тренутак што спремније дочекају
  • Пажљиво следити достигнућа других држава и с њима координирати националне активности
  • У глобалном свету је присутна тенденеција уједначавња
О тој размени мишљења министар Симонура је говорио за руски недељњик „Агањок“ (Огонек)
Питање образоавања у XXI веку још увек далеко од решења

„Не тако давно сам наступио са рефератом на ескспертоској конференцији У Вашинтону која је била посвећена развоју образовања, науке и технкике.Показало се да питање о томе какаво треба да буде образовање у XXI веку још ни издалелка није решено и захтева обједињавање снага свих развијених земаља ради стварања нове философије образовања човека. Не ради се ту просто о неопходности фрагментарног реформисања система образовања,него о стварању новог позитивног образовног пројекта, разуме се са ослонцем на идеје које су остојале у ХХ веку.
На питање :да ли јапански систем образовања већ не одговара потребама XXI века, министар Симомура је одгворио:

„Јапанско образовање, неоспорно, има своје добре стране.На пример, високи ниво припрема специјалиста за многе високотехнолошке сфере :енергетику,медицину, екологију,иновациону производњу.Осим тога, јапанско основно образовање обезбеђује ученицима релативно висок ниво базичних знања –писања, рачунања,читања, а такође формира оне, у свету прослављене црте јапанског карактера као што су радне навике, упорност,жеља за сарадњом и умење да се ради у колективу.У целини гледано, високи квалитет јапанског основног и средњег образовања потврђује се успешним резултатима које оно постиже у оквиру међународног система тестирања по различитим стандардима, а посебно на тестовима PISA.

Међутим, и недостаци су такође присутни и уочљиви.Један од њих је и релативно ниска у поређењу са другим земљама самооцена јапанских ученика средњих школа и вишег ступња. Веома велики број наших ученика, сходно социолошким истраживањима,сматра себе лошим специјалистима који нису способни да адекватно примењују своја знања. То је већ сигнал за узбуну.Осим тога, још увек се дешавају случајеви да се ђаци ругају и подсмевају један другом, што указује на проблем њиховог васпитања и социјализације.
Ново време захтева пре свега распламсавање стварлачког потенцијала човековог
Јапански министар просвете је затим подсетио да се са својим сабеседницима и у Вашунгтону и у Москви (бившим мнистром просвете и науке, Фурсенком) сагласио како је ђачком бубању одзвонило, а звучне чињенице из уџбеника галопирајући застаревају.Марљивост и трудољубивост су о кеј,али ново време тражи пре свега не развијање, него, ако би се тако могло рећи, распламсавање стваралачког потенцијала човековог.То је врло сложен процес и на адекватна прилажења његовом решавању још се није наишло.

Да би могао узети удела у стварању научно-техничких иновација, специјалиста мора мислити нешаблонски, стваралачки. То је прво.

А друго: аднашњи ученик мора имати развијене лидерске квалитете, јер у противном ризикује да његова идеја, макар колико била вредна и значајна, иноваторска, остане неизражена, и према томе бескорисна док год је неупотребљена .
Из реченог је сасвим јасно да је повећање ниова самоцењивања ученика веома важно за васпитавање активне, стваралачке личности способне да мења свет око себе.
Остао нам је још трећи аспект који се састоји у томе да стваралачка личност са лидерским квалитетом мора усвојити и учврстити у свом карактеру високи стандард моралних норми и принципа у весзи са односом међу људима , како би се оспособила за кооперацију и позитивно деловање за добро других.

Чак и васпитање сваког од тих квалиета појединачно, представља сложени задатак и зато је праведније да се о њима говори и да се оставрју у комплексу .

Време националних система образовања пролази,а све већу улогу игра образовање као глобални систем

На питање новинара саговорника :да ли је неки национални систем образовања успео у већој мери да се приближи том идеалу, јапански министар образовања, Хакубун Симомура је одгворио:

„Сложеност ситуације се састоји у томе да време националних система образовања пролази,па данас све већу улогу игра образовање као глобални систем.Ја рачунам да ће се у следећеој деценији процес светске глобализације убрзати и то неколико пута у поређењу с претходним десетогодишњим периодом.У складу с том чињеницом, важно је да све развијене земље већ данас почну да образују и васпитавају кадрове чије навике могу бити примењене на било којој тачки света.Образовне границе међу земљама ће се брисати, па је непоходно да се то скоро време спремно дочека :пажљиво следити за идеалима других држава и с њима коорединрати своје активности.
Неке особине руског и јапанског образовања

„Интерсантно је да је у Русији, као и у САД, висок проценат ученика који су мотивсани за стицање високог образовања.Број претедената за упис на факулетет у Русији не само што се не смањује, него се и повећава.

У Јапану је ситуација нешто другачија. Сходно статистичким подацима Организације за међународну сарадњу и развој, у Јапану се само 51 проценат средљошколаца упише на факуклтете, што је за целих 10 процената мање од светског просека .Ако се урачуна цео обим свршених средљошколаца који се упише у специјалне заводе и колеџе, онда се добијапроценат од 80 од сто.Ето, то нам отвара врата и показује на чему треба радити“, рекао је јапански министар.

У глобалном свету је присутна тенденција уједначавања

„Свет је глобалан и у њему је присутна тенденција уједначавања,“ каже јапански министар просвете.
„Ако се у неком крају свету образују специјалисти, онда ће се у другом делу појавити радничке руке.Потреба за висококвалификованим кадровима несумњиво је у портасту, па ако је образовни ситем у овој или оној земљи у стању да задвољи ту потребу, онда је то добро.“

Ситуација у Јапану

„Што се ситуације у Јапану тиче,знамо да нам је узалудно да конкуришемо са земљама у развоју у школовању „сивих оковратника „ пошто већина наших грађана није достигла ниво плата који је глобално тржиште радне снаге установило за радничке специјалности.Сходно томе, њих онда треба потражити у другим дестинацијама „ истакао је министар образовања Јапана Хакубун Симомура у интевјуу руском часопису“Агањок“ датог приликом свог недавног боравка у Москви.