Не знају шта да раде: Судије се консултују са Шешељом да ли да понове или да наставе процес
Исто “разјашњење” тражи и дисквалификовани судија, а потпредседник Трибунала је одложио именовање новог судије док се Антонети и Латанци не консултују са Шешељем о томе да ли ће се поступак “поновити или наставити”
Зоран Красић (србски адвокат и политичар, потпредседник Српске радикалне странке и бивши посланик; шеф је тима за одбрану др Војислава Шешеља.)
стручни осврт:
Ако се судија изузме из суђење у неком предмету да ли је то ситуација као да је судија одсутан?
Судија Хархоф је изузет из предемета и од суђења Војиславу Шешељу.
Правило 15 (Б) (и) и (ии) Правилника о поступку и доказима МКСЈ је јасно и гласи:
(и) Свака од страна може затражити од председавајућег судије неког већа да се судија тог већа изузме и повуче из првостепеног или жалбеног поступка из горе наведених разлога.
Председавајући судија ће обавити разговор са судијом чије се изузеће тражи и о томе известити председника.
(ии) Након извештаја председавајућег судије, председник ће, уколико је потребно, именовати трочлану комисију сачињену од судија из других већа која ће га известити о својој одлуци о утемељености захтева. Уколико је донесена одлука да се захтев подржи, председник именује другог судију уместо судије о коме је реч.
Да подсетим 28. августа 2013. године трочлана комисија је донела следећу одлуку:
В. ИЗВЕШТАЈ ПОТПРЕДСЕДНИКУ
Већина судија, уз супротно мишљење судије Лиуа, закључује да је судија Хархофф у Писму показао пристрасност у прилог осуђујућој пресуди, тако да би то код разумног и ваљано информисаног посматрача изазвало разумну бојазан од пристрасности.
Према томе, постоји неприхватљив утисак пристрасности. Стога, већина судија, уз супротно мишљење судије Лиуа, закључује да је претпоставка непристрасности побијена. У складу с тим, већина судија закључује да је тврдња о пристрасности судије Хархоффа утемељена.
Из горе наведених разлога, на основу правила 15(А) Правилника, већина судија, уз супротно мишљење судије Лиуа, ПОДРЖАВА захтев.
ДАКЛЕ, ПРЕДСЕДНИК МКСЈ, ОДНОСНО ПОТПРЕСЕДНИК МКСЈ У ОВОМ СЛУЧАЈУ ЈЕ ДУЖАН ДА ИМЕНУЈЕ ДРУГОГ СУДИЈУ УМЕСТО ХАРХОФА.
Шта ради потпредседник МКСЈ који у овом случају мења председника МКСЈ?
Он тражи од Претресног већа да обави разговор са Војиславом Шешељем како би се Шешељ изјаснио да ли хоће понављање поступка или наставак суђења и уноси још нешто што нико не може да схвати.
Оно што може да се схвати и што постоји у Правилнику о поступку и доказима МКСЈ је позивање потпредседника МКСЈ на правило 15бис Ц и Д.
Међутим правило 15бис се не односи на изузеће судије, већ на одсутност судије због болести или других хитних личних разлога или због службеног посла за Суд судија није у могућности да настави да учествује у већ започетом суђењу током раздобља које ће вероватно бити кратко.
Пошто је у питању суђење Војиславу Шешељу, онда потпреседник МКСЈ налази за сходно да се по принципу МУТАНТИС МУТАНДИС могу применити одредбе правила 15 бис:
(Ц) Ако судија из било ког разлога више не може да учествује у већ започетом суђењу током раздобља које ће вероватно дуже трајати, преостале судије тог већа ће о томе обавестити председника, који може именовати другог судију за тај предмет и наложити или понављање претреса или наставак поступка тамо где је прекинут.
Међутим, након што су одржане уводне речи предвиђене правилом 84 или након што је почело извођење доказа предвиђено правилом 85, наставак поступка може се наложити само уз пристанак свих оптужених, осим у случајевима из ставова (Д) и (Г).
(Д) Ако у околностима описаним у задњој реченици става (Ц) неки оптужени ускрати пристанак, преостале судије могу ипак одучити хоће ли или неће наставити поступак пред претресним већем са судијом који ће заменити одсутног судију ако, узевши у обзир све околности, једногласно оцене да би то било у интересу правде. На ту одлуку било која од страна може изјавити жалбу директно Жалбеном већу у пуном саставу. Ако против одлуке да се поступак настави с новим судијом не буде изјављена жалба или ако Жалбено веће потврди ту одлуку, председник у постојећи састав већа именује судију који, међутим, може постати члан већа тек након што потврди да се упознао са списом поступка. Према одредбама овог става, може се извести само једна замена.
(Е) За сврхе ставова (Ц) и (Д), у одговарајућој мери се узима у обзир став 6 члана 12 Статута.
(Ф) Жалбе из става (Д) подносе се у року од седам дана од дана завођења побијане одлуке. У случају да је одлука изречена усмено, тај рок почиње тећи од дана њеног доношења, осим:
(и) ако страна која оспорава одлуку није била присутна или заступана кад је одлука изречена, у ком случају рок почиње тећи од дана кад страна која је оспорава буде обавештена о усменој одлуци; или
(ии) ако је претресно веће најавило да ће уследити писмена одлука, у ком случају рок почиње тећи од дана завођења писмене одлуке.
(Г) Ако на суђењу на ком је именован резервни судија у складу с правилом 15тер неки судија више не може да учествује у поступку, а судија који ће га заменити не буде именован у складу са ставовима (Ц) или (Д), суђење се наставља с резервним судијом који ће заменити судију који више не може да учествује у поступку.
(Х) У случају болести или непопуњеног места или у другим сличним околностима, председник, уколико се увери да је у интересу правде да се то учини, може овластити веће да у одсуству једног или више чланова већа води рутинске послове као што је објављивање одлука.
Да ли је судија Хархоф одсутни судије? То је централно питање. Зашто потпредседник МКСЈ који обавља функцију председника МКСЈ тражи да га Претресно веће обавести да је судија Хархоф одсутан? Судија Хархоф се није сам повукао из предмета. Њега је МКСЈ избацио из предмета. Зар потпреседник МКСЈ тражи да га Претресно веће обавести да нема трећег судије кога је избацио потпредседник МКСЈ?
Дилема није само да ли понављање суђења или наставак са новим измењеним судијом, већ докле више?
МКСЈ се налази у својеврсној хибернацији до 31. децембра 2014. године. Од 1. јула 2013. године је покренут резидуални механизам, што значи да МКСЈ више и нема судија.
Сеоба првостепеног поступка у Механизам не постоји као могућност. Историјски и најдужи поступак налази се захваљујући Тужилаштву и МКСЈ у ћорсокаку.
Почетком 2007. године сви су у МКСЈ рекли да је право на експедитивно суђење повређено Војиславу Шешељу, а шта сада да се каже после још 6 година?
Никада се није десило у историји да је судија изузет у фази већања и гласања. Шта сада да се ради?
Да ли неко може да суди Војиславу Шешељу, а да не може да се позове на начело непосредности када су у питању радње доказивања и одлучивања. Мислим на судију. Без обзира да ли је у питању понављање поступка или наставак поступка. Ко би од судија могао да потврди да се упознао са списима предмета, када се и сада тврди да је то обиман предмет. Ко би имао храбрости да се укључи у поновљено суђење после скоро 11 година притвора?
Привидно ћорсокак, а суштински не постоји бољи пример предмета у коме треба да се примени доктрина злоупотребе поступка. Ако предмет Шешељ то није онда такав предмет никада није ни постојао, нити ће икада постојати. Да ли судија Антонети данас може да понови оно што је рекао почетком 2007. године када је именован за претпретресног судију у овом предмету.
Војислав Шешељ је пример жртве тортуре која се спроводи у МКСЈ. То је толико очигледно да не може више да се прећуткује, нити да се праве неке правне бравуре попут ове да потпреседник МКСЈ који врши функцију председника МКСЈ пита судије Претресног већа да ли је Хархоф одсутан, а баш га трочлана комисија изузела из суђења у предмету Шешељ.
КАТЕГОРИЈЕ
