ШАНГАЈСКИ РЕJТИНГ 500 НАЈБОЉИХ УНВЕРТИТЕА НА ПЛАНЕТИ (ARWU)
ОБЈАВЉЕН ГЛОБАЛНИ ШАНГАЈСКИ АКАДЕМСКИ РЕЈТИНГ ARWU(the Academic of Ranking of World of Universities)
500 НАЈБОЊИХУНИВЕРЗИТЕТА НА СВЕТУ ЗА 2013. ГОДИНУ, који је саставио Универзитет Цзао Тун из Шангаја (the Institute of Higher Education,Shanghai Jiao Tong University-IHE –SJTU)
- НА ТОП -500 ЈЕ И БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ НА ПОЗИЦИЈИ ОД 300-400 (366.МЕСТО) И НАПРЕДОВАО ЈЕ У ОДНОСУ НА ПРОШЛУ ГОДИНУ ЗА 91 МЕСТО
- ИЗА СЕБЕ ЈЕ НА ПЕТОЈ ДЕОНИЦИ (0Д 400-500) ЗА 117 МЕСТА ОСТАВИО ЗАГРЕБАЧКИ (493) И ЉУБЉАНСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ЗА 108 МЕСТА (474)
- БЕОГРДСКИ УНИВЕЗИТЕТ ЈЕ ПРВИ ПУТ УВРШТЕН НА ТОП ЛИСТУ 200 НАЈБОЉИХ УНВЕРЗИТЕТА ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗАУЗЕВШИ 134. МЕСТО
МЕСТО НА РЕЈТИНГУ КЉУЧНИ ФАКТОР РАЗВОЈА НАУКЕ И ОБРАЗОВАЊА У НЕКОЈ ЗЕМЊИ
Дана 15. августа Шангајски универзите Jiao Tong објавио је рејтинг АRWU 2013., нови глобални рејтинг Т-500 најбољих светских универзитета,звани Шангајски рејтинг.
Нас је обрaдовало што се међу њима нашао и Беогардски универзитет који је чак у односу на прошлу годину ,кад је био у последњој стотки (400-500),заузевши 457. место, сада напредовао за 91 место и нашао се на табели од 300 -400.
Иако се листа са редним бројевима обављује само за првих сто униврзитета, по редоследу којим су наведени, незванично се може рећи да је Београдски универзите на 366. позицији, оставивши иза себе два универзитета из окружења: Загребачко свеучилиште (493.) за 117 места и Љубљански универзитет (474.) за 108 места.
Међународни карактер савремне науке
Сврставање на топ листу од 500 најбољих униветитета света (the Academic Ranking of World Unversities) коју је ове године једанести пут заредом саставио Институ високог образовања Шангајског универзитета Цзјао Тун, (Тhe Institute of Higher Education,Shanghai Jiao Tong University-THE-SJTU), може се смтрати значајним успехом за високошколску установу која се на њему нађе. Кад ово кажемо, мислимо пре свага да истакнемо да савремена наука, па и образовни систем, садрже веома изражени међунардони карактер.
Околност да универзитет неке земље улази у светски рејтинг универзитета може се сматрати кључним факотором развоја научно-истраживачког и образовног система те земље.
Не бисмо смели сметнути с ума да је на Западу место на рејтингу један од основних критеријума при избору универзитета на који студент жели да се упише.
Отуда је место на светском рејтингу, па и сам улазак на топ листу најбољих, веома важан покзатељ за тај универзитет.
Методологија рејтинга ARWU
Резултати овог рејтинга који су просветне власти НР Кине установиле да би унапредили квалитет домаћег високошколског образовања и подигли га на светски ниво, у виду списка 500 најбоњих универзитета света објављује се од 2003.г.
При састављању тог рејтинга најбољих светских уиверзитета одабирају се само они чији су предавачи или некадашњи студенти добили Нобелову награду или Филдсову медаљу, публикују у научним издањима своја истраживања која се цитирају,а индексирана су у Sciennce Citation Index-Expand Social и Scince Citatiob Index.
Узима се у обзир и величина високошколске установе.
Таквих универзитета има свега 1000 на свету, од којих 500 најбољих доспевају једном годишње на Шангајску топ-листу, а међу њима је и наш Београдски.
Критеријуми за избор универзитета
Универзитетети се за овај рејтинг бирају на основу следећа четира критеријума:научних публикација, квалитета наставног кадра,квалитета наставе и академске продкције.
У научним публикацијама вреднује се пре свега број научних прилпога објавњених у Nature или Scinece што доноси 20% поена у коначној оцени.Исто толико поена заслужује и број често цитираних научних публикација (показатељ цитираности SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded SSCI-Social Science Citation Index.)
Број предавача лауреата Нобелове нагарде или Филдсове медаље (аналог Нобеловој нагарди за математику која се не додељује) је главни критереријум за оцењивање квалитета наставног персонала - 20% поена, колико доноси и број често цитираних научних публикација.
У оцену квалитета наставе улазе број дипломаца тог унверзитета који су добили Нобелову нагарду и Филдсову медаљу, а под дипломцима се рачунају бивши студенти који су у тој научно-образовној установи стекли степен бакалавра, магистра или доктора наука, а узима се у обзир само једна награда и један степен.
Већу тежину има број дипломаца који су научни степен стекли после 1991.г., а мању носиоци научних звања стечених у периоду од 1901. до 1910. Овај критеријум доноси 10 % поена, колико и међусбни однос пет вишесложних показатеља према укупном броју персонала универзитета.
Најбољи универзитет са 100 поена
Најбољи универзитета света су они који по сваком од наведених критртијума имају максимални број поена, а у укпним износу 100.
Оцена других универзитета се изводи као проценат од максималног могућег броја поена.
Лидери рејтинга су опет амерички универзитети
И ове, 2013. године су лидери рејтинга ARWU као и обично, амерички универзитети, а то се дешава кад су у питању Тајмосв и и QS рејтинг.
На овогодишњем Шангајском рејтингу у топ-10 ушло је чак осам америчких унииверзитета:Харвард (100 поена), Станфорд (72,6),Калифорнија, Беркли (71,3),Масачусетски технолошки институт (МИТ,71,1),Кембриџ ( Енглеска, 69,6), Калифорнијски технолошки институ (62,9), Принстон (61,9) , Колумбија(59.8), Чикаго (57,1) и Оксофорд (Енглеска, 55,9).
Другу десетицу универзитеског тима снова према верзији ARWU попуњавају све само амрички унверзитети (са једним „ уљезом), предводи их Јејл (11.место, 55,4 поена) а следе га: 12.Универзитет Калифорнија(Лос Анђелос( 52,9) ;13.Корнел (50); 14.Калифорнијски универзитет , Сан Дијего (49, 9) ; 15.Пенсилванија (49, 6) ;16.Универзитет Вашингтон (48,3);17. Џон Хопинкс Универизитет (46,9) ; 18.Калифорнијски универзитет Сан Францско (46,2) ; 19.Универзитет Висконсин –Медисон (Univesity of Visconsin-Madison(44,9) -
У континталној Европи за најбољу високо школску установу проглашена је Швајцарска висока технолошка школа из Цириха која је први пут ушла међу 20 одaбраних (20. место, 43, 5 поена).
Тако је топ-20 овог рејтинга „попуњена“ са 17 америчких универзитеа, док су само 3 „из остатка света „(два енглсека и један швајцарски).
У првих 50 најбољих, чак 35 амаричка универзитета
Док је на топ-20 било место само за америчке и три универзитета из две „гостујуће“ земље, на топ-50 су заступљени универзитети из још шест земаља, па структура „попуњености „ изгледа овако: САД -35,Енглеска -5 ;са по 2 универзитртета су заступљени :Јапан,Канада и Француска,а Швајцарска, Немачка, Шведска и Данска са по једним уиверзитетом.
И на топ-100 више од половине амерички универзитети
На топ-100 листу су ушли универзитети из 15 земаља од којих су поред 11 европских по две из Северне Америке(САД и Канада) и Азије (Јапан и Израел).
Овогодишњи топ-100 се само незнатно разликује од прошлогодишњег (број универзитета у 2012. доносимо у загради, уколико се разликује од овогодишњег).
И на овој лити доминрају амерички универзитети којих је као и лане 53, а следе са истим бројем унвезитета као и лане :Енглеска 9, Аустралија 5,са по 4 представника су заступљене: Канада, Немачка,Француска (3); са по 3: Холандија(2) ,Шведска,Израел,Швајцварска (4), Јапан (4); 2 су универзитета из Данске,а по један из Белгије, Русије,Норвешке и Финске.
Ове године на топ-100 нема принова, нити је нека земља која је лане била на лити ове године испала.
Топ-100 за 11 година ( 2003-2013)
За протеклих 11 година од кад је установљен Шангајски рејтинг, на топ-100 најбољих универзитеа на планети своје представникје је имало укупно 18 земаља из Северне Америке, Аустралије, Азије (Јапан и Израел) и Европе( 14 земаља).
Колико је преимућство америчких универзитета, видиљиво је из подтака да је од укупног броја 1095 светских унвиерзитета са ове листе, више од пловине америчких-чак 592, а из „остатка света“ из 17 земаља -503.
Већ прве године рејтинга, 2003., у 100 набољих универзитеа света ушло је 58 амричкиох, а из осталих 10 земаља само 35.
Годишњи просек броја америчких универзитета износи између 53 - 54,каО у укупно учешће Јапана за 11 година.
Из Енглеске је на листи 100 најбољих било укупно 114 универзитеа (годишењи просек 11), Немачке 58,Јапана 53, Канаде 44,Шведске 38, Аустралије и Француске по 33, Швајцарске 32,Холандије 25,Данске 16,Израела 14, Финске, Норвешке, Русије по 10 (сваке године изузев 2003. по један) , Белгије 5 (прве и од 2010. редовно по један), Италије 5 (од 2003-2008. по један), и Аустрије 3 (од 2003-2005 по један).
Топ-200 за 2013.
Ради свеобухватнијег увида у Шангајски рејтинг, доносимо и топ-200 за 2013. у коме се појављује и универзитети из Кине:САД 85,Енглеска 19, Немачка 14, Јапан 9, Француска и Холандија по 8,Канада, Аустралија и Кина по 7,Швајцарска 6,Шведска 5,Израел и Белгија по 4,Данаска 3, а са по једним универзитетом су заступљене Норвешка, Финска и Русија.
Овогодишнји рејтинг:без значајнијих промена у односу на прошлу годину
Потврђено је лидрство америчких и енглеских унвиерзитета,а у континеталној Европи је најбоља Висока техничка школа из Цириха (Swis Federal Institute of Technology Zurich).
Тако се десило да први пут за 11 година од кад је установљен Шангајски рејтинг (2003), један универзитет из континеталне Европе уђе на топ-20,премда се изанд 20. места није попео.
Друго и треће место на топ-500 из Старог света (без Велике Британије) заузели су париски универзитети Pierre and Marie Curie University-Paris 6 (37. место на светском рејтингу) и Paris Sud XI(39. место).
Из Азијско-Тихоокнаксог региона најбоље позиције су на овом светском рејтингу заузела су два јапанска универзитета: Токијски (21.место) и Киото (26.), док је трећепласирани из ове географске групације Унверзитет Мелбурн (Аустралија) на 56.месту.
Ипак, било је принова
Овогодишнњи рејтинг ARWU се иначе обогатио са десетак принова, од којих је већина Азијско-Тихоокеанског региона.
Рејтинг су као принове „докапитализовали „ поред осталих и Научно –технолошки универзитет „Краљ Абдулах“из Саудијске Арабије (King Abdulaziz University,201-300),Универзитет Коимбри (University of Coimbra,401-500) из Португала и Корејски католички универзитет (Catholic University of Korea ,401-500) из Јужен Кореје.
У односу нa 2012.г. ARWU није претрпео значајније промене: потврдио је лидерство америчких (146) и бритинаских (36) унверзитета. Поред наведених земаља са ранг- листе првих 200 најбоњих, на топ-500 су и универзитети из Јужне Кореје(9), Хонгхоа, Сингапура, Малезије, Тајвана, Саудијке Арабије, Индије, Ирана, Турске (Азија) ; Аргентине, Бразила, Чилеа, Мексика (Јужа Америка) , Египта, Јужноафричке Републике (Африке), Новог Зеланда; Шпаније,Италије,Аустрије, Чешке, Србије, Хрватске, Словеније,Пољске,Грчке, Мађарске(Европа).
Meђу најзаступљенијим су универзитети из Немачке (29), Француске (22)Канаде (21),Аустралије и Јапана (по 19),Шведске (13),Холандоије (11) итд.
За 11 година неприкосновена надмоћ америчких универзитеа
Колика је доминација америчких универзитета, види се и према подацима да су од укупно 1100 најбољих унивезтета (11 година, од 2003-2013, по сто) 686 било из САД, док је из Велике Британије, друге са листе „велике стотке „ у једанестогодишљем периоду у друшто изабраних позивниице добило 143 унверзитета,из Немачке 91, из Јапана 71, из Кaнаде 62,Швајцарске 36, исто толико из Аустралије 38 итд.
Харвард- школа за нобеловце, председнике и милијардере
Једанести пут узастопно лидер без премца је остао и ове године Харвардски унверзитет –Harvards Univrsity(САД) са максималних 100 поена.
Подсећамо да је Хравард(Harvrd Unoiversity, USA) основан 1636., да је од свих конкурената најдуже у континуитету задржао статус најбољег светског универзитети на свим утицајиним рејтинзима.
Овај универзитет који похађа око 12.000 студнета је познат по томе што гарантује знања највишег ранга.
Међу свршеним студентима је велики број добитника Нобелове награде, и неколико председника САД се на њему се школовао, са њега потиче и рекордан број милијардера-чак 54. Међу њима су Мајкл Блумберг,Самнер Редстоун,Дејвид Рокфелер.
Чине га једанаест подраздела :Институт перспективних истраживања Редклифа и 10 различитих факултета.
Студије на овом универзитету стају око око 40000 долара.
Рејтинзи ARWU по предметним областима-Arwu-Subject
И у 2013.. години Шангајски универзитет Jiao Tong је такође објавио Академски рејтинг универзитеа света по широким предметним областима (ARWU-FIELD) као и академски рејтинг универзитеа света по поједниачним предметима (ARWU-SUBJECT). Ове године рејтинзи обухватају 200, а не као досад само 100 универзитета.
Лидери номинција по појединачним предметима
1. Природне науке:Харвардски универзитет, Универзитет Беркли, Калифорнијско-технолошки институт,Пристноски универзитет, Кембриџски универзитет...
2. Комјутерске науке и технологије: Масачусетски технолошки институт (МИТ), Стенфордски универзитет, Универзитет Беркли,Тексашки универзитет у Остину и Илиноијски универзитет у Урбану-Шампејну...
3. Билогија и агронауке:Харавард,Кембриџ,Масучусетс (МТИ), Калифорнијски универзитет Сан Франциско и Вашингтонски универзитет (Сиетл).
4. Медицина: Харвард, Калифорнија Сан Франциско,Вашингтон (Сиетл),Универзитет Џонса Хопкинса, Колумбијски унверзитет...
5. Друштвененауке:Харвард,Чикашки универзитет, Стенфордски универзитет, Колумбијски, Беркли.. .
6. Математика:Пристон, Харвард, Беркли, Кембриџ, Универзитет „Пјер и Марија Кири „(Париз)...Београдски универзитет (од 100-200, 134. место).
7.Физика:Харвард,Масачусетс (МТИ), Беркли,Калифорнијски технолошки институт, Принстон...
8. Хемија:Харвард, Беркли,Стенфордски универзитет,Кембриџ,Швајцарска висока технолошка школа Цирих...
9. Економија и бизнис:Харвард, Чикашки универзитет,Масачусетс (МТИ),Стенфордкси уноерзитет, Беркли...
Рејтинг земаља по броју универзитет на списку 500 нај
Огромна већина од укупно 45 земаља колико их је укупно зступњено на ARWU рејтингу, имала је своје представнике на сваком од 11 рејтинга, почевши од 2003.па до 2013., а учешће оних земаља које нису имале своје представнике сваке године, број заступљености по годинама означен је у заградама.
1.САД; 2.Немачка; 3. Велика Британија ; 4.Кина ;5.Јапан, 6. Канада;7. Италија;8. Француска; 9.Аустралија ;10.Холандоја, 11. Шведска, 12. Јужна Кореја;13.Шпанија; 14.Швајцарска; 15. Израел; 16. Белгија ; 17. Бразил; 18. Тајван; 19. Аустрија; 20. Финска; 21. Хонг-Хонг; 22. Нови Зеланд; 23.Данска; 24.Норвешка; 25.Ирска; 26. Јужна Африка ; 27.Русија, 28. Сингапур ;29. Грчка, 30. Саудијска Арабија ( 3) ;31.Мађарска; 32. Пољска;33.Португал;34. Чиле ;35 Аргентина; 36. Мексико ; 37. Чешка; 38. Индија, 39. Иран(5); 40. Турска (8),41. Малезија (3), 42. Египат( 3) ; 43. Словенија (7) ;44. Хрвватска (3 ) 45. Србија(2).
Остали глобални рејтинзи универзитета у свету
Поред шангајског или Академског рејтинга (АRWU) популарна су још четири светска рејтинга универзитета: Webometrics,Тајвански,Светски рејтинг Times Higher Education,QS World Unovesrsity Rankings.
Важно је напоменути да се сви постојећи глобални рејтинзи могу разматрати као нека врста упрошћених истраживачких модела.Са те тачке гледишта, рејтинг се не може схватити као истина у последњој инстанци, него пре као инструмент за решавање многих важних задатака, па и политичкох, зашто не.
У рејтингу Webometrics универзитети се пореде на основу испуњености интернет-сајтова, цитирању на интренету научних публикација.Процес састављања рејтинга Webometrics се, као што видимо, суштински разликује од Шангајског.
Применом овог рејтинга високошколске установе се оцењују по степену присутности у официјелним интернет –сајтовима. При томе састављачи, -Cibermetric Lab, базиран у Шпанији,-интрепретира Wibometrics као оцену резултата научно-истраживачке делатности најбољих универзитета на свету.
Анализа рејтига првих 10 земаља по следећим параметрима у проценмтима: а) удео у првој стотини најбољих унверзитета, б) удео у топ -500;в) доринос земље општем бруто националном дохотку; г) удео земље у становништву планете:
1.САД: (а-54%, б-30,8%, в- 24,8%, г-4,5%);
2. Велика Британија: (а-11%, б-7,6 %, в-3,8%, г-0,9 %);
3. Немачка (а-5,0%,б- 7,8%,в-5,8%, г-1,2%) ;
4.Јапан (а-5,0%,б-5,0%, в-8,8 %, г-1,9%);
5. Канада: (а-4,0%,б-4,6 %, в-2,3 5, г-0,5 %) ; 6.Француска: (а-3.0 5, б-4, 4 %,в-4,6 %,г-0,9 %),
7.Аустралија :(а-3,0%,б-3,4, в-1,6, г-0,3%);
8.Шведска: (а-3,0, б-2,2%,в-0,7 %,г-0,1%);9. Швајцарска: (а-3,0%, б-1,4 %, в-0,9 %, г-0,1 %);
10. Холандија: (а-2,0%,б-2,4 %, в-1,4 %, г-0,2 %) ;
11.Данска: (а-2,0%, б-0,8%, в- 0,5 %, г-0,1 %);
12.Белгија: (а-1,0 %, б-1,4%, в-0,8 %, г-0,2 %);
13.Израел: (а-1,0 %, б-1,4 %,в-0,3 %,г-0,1 %),
14. Финска :(а-1,0%, б-1,2 %, в-0,4 %, г-0,1 %);
15.Норвешка: (а-1,0%, б-0,8 %, в-0,7 %,г-о,1 %);
16. Русија :(а-1.0 %, б-0,4 %,в-2,1 %,г-2,1 %).
Из ових 16 земаља је у протеклих 11.година, од 2003. кад је ARWU установљен,сваке године потоицало 100 најбољих универзитета света, 1100 досада.
Из ових 16 земаља је и 73,6% унверзитеа с Т-500, оне учествују са 59,5 % у укупном бруто друштвеном производу на свету, а чине 13, 3% светског становништва.
Тајвански рејтинг, или рејтинг научне делатности универзитета, ставља акценат на резулате конкртених резултата.Процедура формирања Тајванског рејтинга умногме се поклапа са методиком састављања Шангајског.Садржајно Тајвански рејтинг се може одредити као упоредна оцена научне делатности универзитета у области написаних научних радова.Како истичу састављачи рејтинга, “акценат на резултатима конкретних идстраживања чини индикаторе праведнијим него што су традицинални показатељи репутације или број добитника Нобелове награде, судената или наставног особља на универзитету којима се истичу универзитети са дугом историјом или пак они из развијених земаља.
Светски рејтинг Times Higher Edukation заснива се на 13 индикатора обједињених у 5 група: предавања (образовна средина), истраживања ( обим, резултати, репутација), цитираље (утицај истраживања),стручни учинак ( иновације) , међуанародне везе ( сарадници и студенти).
Овај рејтинг садржи следеће групе индикатора: настава –изучавање животне средине (30% поена општег рејтинга);научна истраживања –обим, учинак и репутација(такође 30% поена) ; цитирање –истраживање утицаја (исто 30% поена) ; практична примена у стварњу добити –иновација (2,5%);међународна сарадња –сарадници, студнети (7,5 %).
При састављању рејтинга QS World Unversity Rankings (QS) користи се шест показатеља:репутација акадмеске средине као основни критеријум ; праћење свршених студената на њиховим радним местима ; цитираност публикација сарадника универзитета;однос броја студената и предавача ; релатвни број страних предавача и студената.
