Потврђен мит о „лудим генијима“

10-06-2015 09:04:54 | | / vostok.rs |


Генетички фактори који повећавају ризик од шизофреније и биполарних поремећаја чешћи су код људи који се баве креативним професијама, према новој студији која је објављена у часопису „Нејчур неуросајенс“.

Нова обимна студија открила је да генетички фактори који увећавају ризик од шизофреније и биполарних поремећаја значајно су чешћи међу људима у креативним професијама, открио је недавни чланак.

Научници верују да писци, музичари, сликари и плесачи имају већу вероватноћу да буду носиоци ових генетичких варијација од људи у професијама за које се сматра да укључују мање креативности, попут фармера, физичких радника и трговаца.

Према Карију Стефансону, оснивачу и генералном директору компаније „деКОДЕ“, генетске компаније са седиштем у Рејкјавику, истраживање указује на честу биолошку везу између неких менталних поремећаја и креативности.

„Креативност подразумева различит начин размишљања. А када смо другачији, постоји тенденција да будемо означени као чудни, блесави, па чак и луди“, цитира „Гардијан“ Стефансона.

Студија је обухватила 86.000 Исланђана како би биле откривене генетичке варијације које би могле да се додају просечном ризику од шизофреније и биполарних поремећаја. Када су уочили колико су ове варијације честе код чланова државних културних друштава, научници су открили повећање од 17 одсто када се они пореде са онима који нису чланови.

Затим су истраживачи упоредили резултате свог истраживања са обимним архивама података у Холандији и Шведској. Пратећи приближно 35.000 људи, научници су сазнали да они који се сматрају креативнима имају чак 25 одсто веће предиспозиције за ментално обољење.

„Сматрам да ови резултати иду у прилог старом концепту 'лудог генија'. Креативност је особина која нам је дала Моцарта, Баха, Ван Гога. То је особина која је изузетно значајна за наше друштво. Али она са собом носи ризик по индивидуу, и један одсто популације плаћа цех“, рекао је Стефансон.

Током протеклих десет година, Стефансон и његове колеге дошли су до обиља занимљивих открића. Његов истраживачки тим је 2006. године пронашао гене који се повезују са развијањем дијабетеса типа 2; године 2009. открили су делове ДНК који одређују наступање менопаузе, а 2013. фрагменте генетичког кода који су одговорни за појаву мигрене.