Политика у Србији више не користи економску аргументацију, него углас прича о "европском путу"
Западни медији воде кампању усмерену на дискредитовање србско-руских односа
Окретање Србије од руског гаса није паметан потез јер ће испорука гаса из Азербејџана тек 2025. године достићи капацитет од десет милијарди метара кубних годишње, упозоравају руски стручњаци.
Алексеј Гривач, заменик председника Фонда за националну енергетску безбедност, прецизира да је и та количина већ подељена - већи дио (осам милијарди метара кубних) добија Италија, а по милијарду Грчка и Бугарска.
Гасни стручњак Евгениј Крутиков сматра да "прозападни медији" већ неколико месеци воде доследну кампању усмерену на дискредитовање србско-руских односа у целини.
"Главна теза је да Русија врши притисак на Србију која је, наводно једногласно, изабрала фамозни 'европски пут', те због тога Русија намеће Србији свој гас и дословно је присиљава да га купује и властитим средствима гради гасовод, складишта и инфраструктуру", наводи он.
Крутиков сматра да нема смисла тражити било какву логику у таквом ставу те да политика у Србији више не користи економску аргументацију, него углас прича о "европском путу", али то нико не говори у лице Владимиру Путину.
Портал "Газета" преноси оцене да се политичари у Србији претварају да су љути на Русију због одустајања од Јужног тока, будући да је тај пројекат затворен управо зато што руководство земаља кроз које је гасовод требало да прође није заузело чврст став пред Европском комисијом.
Руски експерти сматрају да је фраза о "европском путу" засенила све остале важне ствари - цену гаса, перспективе економског развоја и руске милијарде инвестиране у запуштену инфраструктуру Србије.
Никита Бондарев, доктор историјских наука, оцењује да је, ипак, са гледишта српске вањске политике питање хоће ли Србија имати довољно људских, финансијских и других ресурса да истовремено развија и амерички и руски гасни пројекат.
Бондарев оцењује да не може бити говора ни о каквој антируској политици Србије јер "ако премијер Александар Вучић чак и каже нешто антируско за потребе западне публике, он послије тога коригује своју изјаву".
"Србско руководство ће се и даље понашати управо тако. Оно не може себи допустити да квари односе с Русијом", сматра Бондарев.
Када су у питању други путеви гаса са Србију, наводи "Руски весник", Београд има само једну могућност - може увозити гас из Ирана кроз такозвани Јужни коридор.
То су пројекти као што су "ТАП", "Набуко" и слични, али стварне испоруке тог гаса не могу почети ускоро, односно њихова реализација је могућа само у дугорочној перспективи.
Ирану би претходно требало укинути све санкције и изградити копнену инфраструктуру (која се по иранским законима може градити само за ирански новац), те затим индустријализовати налазишта и слично.
ЕУ за то нема времена, а "Гаспром" је већ најавио да ће до 2020. године одустати од украјинског транзита.
