Балкан и Јункеров план за спасавање Европе
План за економски опоравак ЕУ председника Европске комисије (АК) Жан-Клода Јункера могао би бити веома занимљив и за регион југоисточне Европе, а о могућности његове примене на овај регион биће речи и на дводневном Самиту 100, политичких и бизнис лидера региона, који данас почиње у Порторожу.
У наредне три године очекују се инвестиције од 315 милијарди евра, које би могле помоћи креирање око 1,3 милиона нових радних места широм ЕУ. То је основа плана председника Европске комисије Жан-Клода Јункера за економски опоравак Уније.
У основи план има ефекат мутипликатора, јер сваки евро јавног новца из буџета могао би да се претвори у 15 евра средстава приватних инвеститора.
Уколико Јункеров план успе, могао би да преокрене курс кризе у Европи, а ако се то не деси, како наглашавају организатори „Самита 100“, цео план би могао да се уруши.
Уместо да троши сав новац из европског буџета на инфраструктурне пројекте, Јункеров план подразумева да се буџетски новац искористи као гаранција, у нади да ће приватни инвеститори дати допринос.
Помоћу тог плана ће се Европа, како је оценио Јункер, поново вратити успешном пословању после више година кризе.
Новооформљени Европски фонд за стратешке инвестиције биће попуњен средствима у износу од 21 милијарде евра, али Јункер тврди да ће ефекат рада тог фонда по европску привреду бити 15 пута већи, односно око 315 милијарде евра, колико би средстава могао да привуче од приватних инвеститора.
Јункеров предлог представља камен-темељац његове петогодишње агенде за оживљавање успорене европске привреде, која није успела да оствари значајнији раст од финансијске кризе и има проблем огромне незапослености становништва.
Пројекат полази од недостатка инвестиција у Европи, које су за 15 одсто мање него 2007. године, што је последица кризе.
И поред велике ликвидности у привреди, потребне су приватне инвестиције, док су јавне инвестиције ограничене због тесне буџетске политике држава.
Планом управља Европска инвестициона банка (ЕИБ), финансијски орган ЕУ.
Решење Европске комисије је да тој банци повери одговорност за нов „Европски фонд за стратешке инвестиције“ (СИЕФ), а затим ће тај фонд подржати ризичније пројекте од оних које ЕИБ обично финансира.
Фонд ће имати 16 милијарди евра у гаранцијама из буџета ЕУ, од чега ће половина бити из постојећих буџетских средстава.
Стратешка инфраструктура, пре свега области дигиталне технологије и енергетике, транспорта, образовања, истраживања и иновације у средишту су пажње Јункеровог плана.
Један део новца, око 75 милијарди евра, резервисан је за мала и средња предузећа која су суочена са тешкоћама проналажења извора финансирања.
У оквиру „Самита 100“ биће одржан панел на којем ће представници међународних финансијских институција разматрати могућност примене Јункеровог плана у региону и како би он могао да ојача економије земаља југоисточне Европе.
Главни говорник панела, који се одржава у уторак, биће председник Европске инвестиционе банке Вернер Хојер.
У панелу ће учествовати и директор Европске банке за обнову и развој за централну и источну Европу Жан-Марк Петершмит, саветник заменика генералног директора директората за економске и финансијске односе ЕК Алесандро Карано, председник „Атлас групације“ Душко Кнежевић и генерални директор компаније Рико Јанез Шкрабец.
