Бекство из Шошенка: Како Кијев гони оне који беже од мобилизације
У Украјини је објављен лов на војне обвезнике који избегавају мобилизацију. Кијев планира да направи „црну листу“ грађана који покушавају да на овај или онај начин избегну мобилизацију.
Власти су већ упозориле: укључивање у регистар одмах ће се одразити на обвезнике који избегавају позив. Проблеми око запошљавања, социјалних олакшица, све до кривичне одговорности — све то очекује младе људе који не желе да умру у име некаквих вредности које им нису ни познате.
Нови, четврти талас мобилизације, започео је у Украјини 20. јануара. Од првог дана војни одсеци су се суочили са неочекиваним проблемом — људи не желе да буду мобилисани и многи мушкарци се уопште нису јавили у војни одсек. У појединим пунктовима недостајало је више од половине војних обвезника. На то је заменик начелника управе мобилизационог планирања Генралштаба Украјине Владимир Талалај припретио да ће сви који избегавају мобилизацију бити унети на „црну листу“ и да ће „видети своје“. Ипак, таква пракса ће у реалности само погоршати већ сложену ситуацију, сматра политиколог Александар Коњков.
Ови спискови ће највероватније довести до још већег раскола у украјинском друштву, где у овом тренутку у информационом простору доминира ултрапатриотско расположење. Са друге стране, људи којих се то непосредно тиче, војни обвезници, не желе да учествују у братоубилачком рату. Они схватају да то нису ништа друго до политичке игре које су отишле предалеко и које доводе до трагичних последица и зато обични људи не планирају да учествују у оваквим авантурама. То што званичне власти покушавају да их натерају да то учине, постављајући им свакакве препреке, прети да доведе до нарастања противрчености у друштву и до продубљивања раскола.
Кијевске власти би обвезницма као пример могле да покажу такозване ура-патриоте, али такви су очигледно у мањини. То значи да формирање некаквих спискова и претње неће дати никаквог резултата, истиче украјински политички коментатор Владимир Скачко.
„Ове црне листе могу да буду фиксиране само у случају да се на њима нађе мањина. Ако четири петине иде да ратује, а сваки пети не иде, тада може да буде створен притисак на тог једног несавесног војника уношењем на ову листу. Међутим, ако четири петине друштва то не жели, тада је тешко унети их на ову листу. Док се у друштву не појави мотивација да се за нешто ратује, неће бити никаквих промена и режим неће имати снаге да натера становништво да то уради. У сваком случају, засад се то не назире.“
„У неким насељеним местима на западу земље скоро да није остало мушкараца. Сви су отишли или у Русију, или у Румунију и Мађарску. Очигледно је да нико не жели да ратује“, каже политиколог Александар Коњков.
У многим градовима који се граниче са Украјином хотели су препуни мушкараца који на тај начин покушавају да преживе нови талас мобилизације. Али у дугорочној перспективи, људи не могу дуго да остају у хотелима, па ће тражити могућност да дуже остану у другим земљама. То ће довести до тога да ће они подржавати разне напоре за смену власти и долазак нових људи који ће ове мере укинути и који неће гонити сопствене грађане.
У Кијеву засад и даље спроводе претходну линију. Још два таласа мобилизације планирана су за април и јун. Притом, у случају потребе, у армију ће се позивати и жене од 25 до 50 година.
Ника Филимонова,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
