"Пољска – највећи недруг Русије у Европи"
Изјава министра спољних послова Пољске о томе да су концентрациони логор Аушвиц ослободили Украјинци, пошто су операцију изводиле трупе Првог украјинског фронта, да су „украјински војници отварали капију логора тог јануарског дана и ослобађали логор“, изазвалаје оштар одјек не само у Русији, већ и у Чешкој.
Бивши чешки сенатор Иржи Вивадил је ову изјаву шефа пољске дипломатије назвао „безумном“. А ево шта је рекао за радио Спутњик доктор социолошких наука, дугогодишњи председник чешко-руског друштва у Острави, политичар Карел Шестак:
Глас Пољске у Европи је најнедобронамернији у погледу Русије. То је код нас многима познато. Наравно не из званичних медија, који се налазе у рукама информационе мафије, која толико мрзи вашу земљу. Али, људи се окрећу другим изворима, интернету, Фејсбуку, труде се да успосаве личне контакте са руским грађанима. И слика света, узроци конфронтације Запада и Русије, показује се у потпуно другачијем светлу. Читава ова прича са позивањем и непозивањем председника Русије на свечансоти у Аушвиц очигледно је била покренута како би се искључило присуство председника Владимира Путина. И пољска страна је то постигла.
А шта својом реториком покушава да постигне шеф пољске дипломатије, ради чега ставља акценат на националност ослободилаца концентрационог логора Аушвиц – Биркенау? Наравно, војник-ослободилац је имао неку националност. СССР је била мултинационална држава. Али коме је могли да падне на памет, и тада, и током свих наредних 70 година да то подвлачи? Какав значај је имала или има етничка припадност хероја који је донео слободу народима Европе, Чехословачке, Пољске? То су били једноставно совјетски борци, припадници Црвене армије. Само тако их виде у читавом свету. Остало је све од зле намере. Сматрам да није поштено прилагођавати контексту врло тешких савремених руско-украјинских односа страницу велике Историје борбе против нацизма. Сада чланови нашег чешко-руског друштва из Остраве припремају путовање у Волгоград на прославу 70-годишњице Стаљинградске битке. Зар је тако важно који су управо народи СССР извојевали ову величанствену битку на Волги, која је одредила читав даљи ток рата и на крају велику Победу?
Њен симбол постала је црвена застава над изгорелим Рајхстагом. Као што се зна, подигла су је два борца Црвене армије – Рус Јегоров и Грузин Кантарија. Могу да је совјетско војно руководство хтело да учини пријатност Стаљину, поверивши историјски акт између осталог из Грузину. Није ваљда да у данашњицу треба преносити ове идеолошке стаљинистичке клишее? Лично за мене херој нема националност, он је једноставно херој коме ће човечанство бити вечито захвално.
Гајане Ханова,
