Исток и Запад: цивилизацијски конфликт у границама једне земље
"Запад је Запад, Исток је Исток, и они се неће померити с места" - Киплинг је писао ове речи мислећи о читавом свету, о судару и протвречности цивилизација. Међутим, нова реалност нас наводи да у њима тражимо нове смислове. Запад и Исток не могу да се споје ни у границама једне земље – Украјине, мада их тамо не дели ни националност, ни вероисповест. Само погледи на живот.
О томе да је у Украјини некада постојала јединствена нација која је једнодушно, без противпречности, одређивала себе као Украјинце врло је тешко говорити, ако је уопште могуће. Земља од самог почетка самосталног живота није могла да успостави односе своја два дела. И не чуди, јер, првобитно, она је била вештачки састављена од разних делова. Без обзира на то што су пасоши за све становнике сада једнаки, менталитет запада и истока је различит. И он се преноси из генерације у генерацију, тако да је врло тешко наћи рационалне изворе непријатељства.
Ипак, необично је што становници једне земље који се, наизглед, разликују само постојањем или одсуством везене кошуље, могу да мрзе једни друге толико да ствар долази до убистава. Узрок је, вероватно, то што они никада нису осећали своју припадност једној истој нацији. Становници запада, блиског Пољској, виде себе као центар Европе, а становници истока који се граничи са Русијом, уверени су да они јесу део великог руског света. Док разлика у тим погледима није утицала на спољну политику земље, свакодневне противречности су могле да се сузбију. Мада пријатељство није успело. Сада када се Украјина нашла на распућу између Европе и Русије, исток и запад су се сетили некадашњих увреда и политичку конфронтацију примили су као свој лични рат.
И у догледној будућности неће моћи да се спријатеље, сматра украјински политички експерт Владимир Скачко.
- Док постоји захев за поделом земље, док се држи усмерење на гушење источног дела од стране западног, то је могуће само у случају да неонацисти разбију југоисток. Када ово становништво не буде смело да пусти глас, онда ће и бити јединствена нација, како ју је још Хитлер одредио – једна нација, једна држава, један фирер. То се тамо пропагира већ 23 године.
Изгледа да је све ове године Украјина разматрала само један начин да здружи нацију – да преда потпуну власт западу или истоку. Не да уједини разне људе заједничком идејом, не да ради добро за све, већ да гуши и доминира. Противречности још више подгрева геополитички положај земље која се налази између Европе и Русије. Мада, чинило би се, при мудром руководству, то би могло да се користи на благо не само Украјине, већ и читавог света. Земља би могла да постане интеграциони мост између Запада и Истока. Али сада о томе не може да буде ни говора, сматра директор Института за политику, право и социјални развој Московског државног хуманитарног универзитета "Шолохов" Владимир Шаповалов:
- Политичке елите које су дошле на власт у току преврата, својом политиком су, у суштини, уништиле могућност за такво одређење Украјине. Управо такво одређење, као везивног елемента за Украјину, најприроднија је и најповољнија улога у светком економском и политичком систему. Нажалост, сва дејства актуелних политичких елита говоре о неразумевању те чињенице или о нежељи да се прати ова природна улога.
Донбас се очајнички бори за право да има сопствену тачку гледишта и да остане исток који не личи на запад. На крају крајева, живи и Швајцарска са четири национална региона и никакви конфликти на тој основи се не појављују. Али Украјина је очигледно одабрала други пут.
Марија Иванова,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
