Златни витез: Пријем у Томислава Николића и награда митрополиту Амфилохију
Ближи се пети међународни словенски литерарни форум Златни витез. Он ће протећи од 15. до 19. октобра у граду Пјатигорску, административном центру Севернокавкаског федералног округа Русије. Незамењиви председник фестивала, народни уметник Русије Николај Бурљајев посебну пажњу поклања Србији.
И мада он често борави у овој земљи, последња посета за њега је била посебна. И ево зашто.
Примио ме је председник Србије Томислав Николић. Дуго смо разговарали и како је рекао шеф државе, могли бисмо још дуго да говоримо, али су нас раздвојили наши планови. Било је речи о политичким и културним односима међу нашим земљама. Између осталог обратио сам се са молбом да се у Србији отворе одељења међународног филмског форума Златни витез. Ми 22 године радимо са нашим потпредседником Јованом Марковићем који се сам лично бавио нашим контактима. И хтели бисмо да он добије подршку државе. Треба рећи да ме је србски лидер саслушао, дошли смо до заједничког мишљења да је потребно организовати у Србији додатно одељење.
Други важни догађаји који су се десили Николају Бурљајеву ове године у Србији, били су везани за два јубиларна датума – стогодишњицу почетка Првог светског рата и 200-годишњицу рођења великог руског писца Михаила Љермонтова.
Седамнаестог септембра сам учествовао у позоришној поставци Стојте, галије царске, посвећеној стогодишњици почетка Првог светског рата, одиграној у Сава Центру. Глумица, писац и драматург Ивана Жигон, која је већ петоструки добитник нашег Златног витеза задивила ме је својим режисерским талентом. Она је успела да изгради врло сложену по својој структури позоришну представу, уз учешће више од 250 глумаца, музичара и играча. Када ме је позвала да играм цара Николаја Другог, одмах сам се одазвао том предлогу. Као прво већ 40 година како сам напустио позориште, и више нисам мислио да ћу се вратити на сцену. Као друго, за мене је то био грађански поступак. Они који су седели у сали памте како су људи плакали, како су се на крају подигли на ноге, како су биле дуге овације. А наредног дана сам отишао на Златибор на први фестивал Ватра песника, приређен поводом 200-годишњице рођења Љермонтова. У њему је учествовало 35 књижевника из 25 земаља. Пошто је било хладно, а ми смо стајали на планини, запалили смо логорску ватру и читали стихове песника. То је био први овакав фестивал и надам се да ће он постати сталан.
Између осталог, актуални књижевни форум такође ће бити посвећен Љермонтову. Зато ће се одржати у Пјатигорску.
То је место у којем је издахнуо песник. У форуму ће учествовати 40 писаца из разних земаља словенског света, при томе, како познати и истакнути у књижевном свету, тако и почетници прозаици, драматурзи, песници и публицисти. Треба признати да ниво књижевности сваке године расте. Мада и на првом литерарном форуму добитник Златне медаље за допринос књижевности био је истакнути србски писац Добрица Ћосић. Ми ћемо и даље подизати ниво, како бисмо били пример за књижевнике из целог света, и како би они били уверени да ће њихов рад бити достојно оцењен. Посебно ми је драго што ове године поред самих статуета Витезова, оснивамо Гран-при књижевног фестивала. И за мене је посебна част да изјавим да први додељујемо митрополиту Црногорском и Приморском Амфилохију за књигу Летопис новог косовског распећа. Владика планира да допутује у Пјатигорск, и ових дана он ће бити главни јунак нашег књижевног форума.
Како су већ истицали књижевни критичари, књига Владике Амфилохија је изузетна по томе што је заснована на чињеницама, зато има јединствен историјски и документарни значај. Сада је њена вредност обележена и књижевним форумом Златни витез.
Григориј Соколов,
