«Руски Букер»: вреди ли да се живи?
Руски Букер, једна од најпрестижнијих домаћих књижевних награда, ускоро ће финиширати. Жири је објавио списак од шест дела, која претендују на почасну награду.
Бирало се од 78 романа различитих жанрова и праваца – дакле, могуће је говорити да се награда додељује не само успелим са стваралачког гледишта делима, већ она скреће пажњу на правце развоја савременог књижевног процеса.
Председник жирија Руског Букера, историчар књижевности Андреј Арјев у вези са тиме се сетио полемике о намени књижевности, коју су водили истакнути умови 19. века писац Фјодор Достојевски и књижевни критичар Николај Доброљубов.
- Достојевски се тада изјаснио у том смислу, што да је Афанасије Фет објавио једну од својих најбољих песама Шапат, бојажљиво дисање у моменту катастрофалног Лисабонског земљотреса, становници тог града би га вероватно каменовали. Међутим, он је сам себи замерио: иначе, потпуно је могуће да после једно 20 година они би подигли споменик песнику, јер су нам сва та лирска осећања потребна, без њих је живот немогућ. Нешто слично може да се каже и о савременом стању наше књижевности, руског романа, који као да мора да одговара актуелним питањима данашњости, међу њима и политичким, као што су догађаји у Украјини, кризним догађајима из 1991. године и 1993. године итд. Међутим, дешава се тако да актуелна дела немају приметне књижевне успехе, јер је књижевност умногоме рефлексија. Она је позвана да буди у људској души осећаје, емоције. Романи, који су истакнути за Руски Букер, заиста се обраћају дубоким слојевима људске психе, углавном тој страви, том злу, које се шири у људским душама. Савлађивању тог зла, или, обрнуто, немогућности тог савлаивања посвећена је већина тих дела.
Између осталог, проблем светског зла у свим његовим испољавањима је појава, типична не само за савремену руску књижевност. Многа савремена дела остављају толико мрачан устисак да се читалац и нехотице замисли: вреди ли иначе живети на овоме свету?
О доминирајућем минорном тоналитету савремене романистике размишља књижевни секретар Руског Букера познати историчар књижевности Игор Шајтанов.
- Разумем да је пожељно више позитивних емоција, али у шорт-листи ове године неће успети да се нађе много тога. Није случајно председник жирија Андреј Арјев рекао да је у делима очито присуство тога да савремени писац оштро реагује на зло, разливено у свету. Облици зла су различити. То се стварно осећа. Савременим писцима је својствен осећај трагичности савременог света. Међутим, трагедија је стање које омогућује савлађивање, потискивање неког зла.
Жири ће одлучити ко је од аутора највише успео у томе. Име носиоца награде Руски Букер ће бити објављено 5. децембра.
Вера Жердева,
