Фестивал „Росбалкфест“: Русија ујединила балканске државе у Москви
На фестивалу „РосБалкФест“ који је био одржан у Москви, окупили су се уметници, музичари и књижевници из разних балканских држава, а међу њима и уметници из Србије, Македоније и Бугарске.
Један од организатора манифестације је саветник председника професионалног удржења уметника Русије Светлана Солодовникова, која се налазила на челу одељења међународних односа Дома народа и сарађивала са балкнаским државама. Светлана Солодовникова говори о настанку „РосБалкФест“:
- Идеја фестивала се родила у сарадњи са групом уметника „Соло“ која се бави словенским пројектима. Касније је ова група постала међународна и њени чланови су у том смислу и уметници из балканских земаља. У почетку смо организовали много одвојених манифестација са Украјином, Белорусијом, Србијом, Македонијом, Бугарском. И онда смо у неком тренутку дошли на идеју да објединимо све ове државе у један пројекат. Шта више, у време СССР, много више смо имали међусобних контаката него сад. А људи желе да комуницирају. Могуће је да се ми сви помало разликујемо, у смислу менталитета, али унутра постоји нешто јединствено и заједничко, што је речима тешко описати. И то се осећа током реализације ових пројеката.
Почећемо од србског уметника Дејана Миленковића, најмлађег учесника „РоБалкФест“, својевремено је Дејан неколико година живео у Москви:
- Мени се баш допало зато што се први пут изложим у Русији. Заиста сам почаствован позивом да учествујем на овој манифестацији. Просто сам био изненађен да су мене позвали пошто сам ја релативно млад човек и не толико познат уметник. Више од свега ми се допало зато што ту су опет били Словени из Русије, Србије, Македоније, Бугарске, односно братски народи. Волео бих да ово постаје традиција да се све више наши братски народи скупљају и све више друже. Ми смо ти Словени који треба да штитимо један другог а не да идемо један против другог.
Са својим србским колегом је сагласан и македонски уметник Тоне Чатлески, директор културног центра „Марк Цепенков“ из Прилепа, који одавно гради добре односе са Македонским културним центром у Москви:
- То је за мене одлична замисао како да бисмо могли да представимо своје умеће са читавог Балкана, да се дружимо, да се упознајемо и да скупимо нова пријатељства. А још једно да уствари покажемо да смо опет једини и уједињени са Русијом. Важно је да престанемо да се делимо политички и етнички и да покажемо да нас уметност споји.
Међу књижевним делима из Македоније на фестивалу је била представљена последња књига из едиције „Савремени македонски роман“, тачније роман писца Ермиса Лафазановског „Храпешко“, о обичном становнику једног села који је случајно открио свој таленат- почео је да „дува“ односно производи стакло и његови су уметнички радови постали познати у читавој Европи. Своје утиске о књизи изнео је заменик директора Македонског културног центра у Москви, уметник Александар Белугин:
- Мене је као уметника заинтригирало ауторово поимање уметности и креативности. Био сам искрено изненађен како Лафазановски говори о стваралачком процесу, о томе како у души уметника настају јединствене идеје. Нажалост, често се уметници лоше односе према свом дару, заборављајући да им он не припада потпуно, већ да им је послат одозго и што је, како је говорио Лав Толстој, за стварање великог дела неопходан константни унутрашњи рад.
Од македонске књижевности прећи ћемо на Бугарску. Књижевница и новинарка Румјана Лечева представила је у Дому народа своју књигу о чувеној бугарској певачици из прве половине 20.века- Христини Морфовој, која је само једном одржала концерт у Москви. Сама Румјана Лечева говори:
- Иако Христина Морфова није успела да учествује на Културном фестивалу 1935.године, ипак је одржала концерт у јуну исте године у Москви. Нажалост, то је био њен једини концерт. Још један је био планиран за октобар. Али, нажалост, певачици није било суђено да га одржи. Срећна сам, што захваљујући организаторима овог фестивала, имам шансу да говорим о Христини Морфовој, јединстеном сопрану 20.века, чији је глас могуће упоредити са гласовима Каруза или Шаљапина. Бићу срећна ако неко од вас прочита моју књигу.
Остаје само да додамо да су књиге неких од балканских аутора биле предате као поклон Дому народа у Москви, као и централној библиотеци подмосковског града Звенигорода.
Григориј Соколов,
