Македонске белешке руског сликара: сунчано расположење

06-10-2014 01:34:30 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Многи руски песници и сликари традиционално се окупљају сваке јесени у једном московском литерарном клубу и износе своје утиске о путовањима у различите земље.

Приликом последњег таквог скупа водитељ, руски уметник Александар Белугин испричао је о успоменама из уметничке колоније у македонском месту Кичево, које је он посетио лети. Уствари, контакти Александра Белугина с овом балканском земљом имају давне корене. Уметник је испричао о клубу и о својим везама с Македонијом.

Већ се окупљамо у току 17 година. Наш књижевни клуб се зове Подрум број 1. 2000. године је он био номиниран за награду Мали Букер као руски књижевни пројекат. У последње време додељујемо велику пажњу Македонији. Све је почело од тога, што смо се упознали и здружили с Македонским културним центром и његовим руководиоцем Олгом Пањкином. Уз њено учешће у нашем клубу су већ биле одржане промоције многих македонских писаца.

Ипак, обратимо се сликарству. Према речима Александра Белугина, то није било његово прво путовање на Балкан.

2011. године први пут сам био позван тамо од стране амбасаде Македоније у РФ. Тада сам се нашао у уметничкој колонији града Струмица. Био сам срећан: допали су ми се колектив уметника, као и дивни организатори. У принципу, нисам тамо само сликао. Традиционално водим графички дневник. Нажалост, имао сам мало времена, јер тада још нисам добро упознао Македонију. Следећи пут, када сам био позван у град Прилеп, село Дрен, насликао сам много више радова. Ту сам серију назвао Рај во Дрен, односно, Рај у Дрену. Њена промоција је била одржана у Москви.

Подсетимо да се последњи пут, ове године, Александар Белугин нашао у Кичевској уметничкој колонији.

Она се сматра најбољом у земљи. И ја тако мислим. Њени руководиоци су три дивна човека – Горан Донески, Виктор и Наталија Толевски. Они одлично организују и пријем, и сусрет, и рад уметника. Пријатно је, што управо ове године, иначе колонија постоји већ у току 21 године, посетио ју је председник Македоние Георгиј Иванов. Седели смо за истим столом с шефом државе. За нас је то био незаборавни догађај. О њему су саопштили у македонским медијима. Морам да признам да је у Македонији веома угодно радити: потресна природа, много сунца. Наши организатори су нам пружили јединствене услове. У сваком моменту смо могли да добијемо потребне фарбе, или презалогајимо. Иначе, све је било организовано тако да би сликари могли да раде. Мора да се каже да је суштина нашег боравка у томе да сваки уметник ствара две слике да би их поклонио колонији. Иначе сам током сваког мог боравка сликао по пет слика, јер ми је било веома угодно да тамо радим.

Током боравка у Македонији Александру Белугину су се дешавали различити занимљиви догађаји.

Близу колоние се налази храм св. Ђорђа. Нисам могао да му приђем. Једном сам ипак успео. Видим да у храму никог нема. Зато сам се бојао да уђем. Нешто ми је сметало. Зато сам прилазио храму, сликао га и цртао. Сутрадан сам приметио да из њега излази човек. Испало је да је то теософ из Бугарске, који је дошао овамо ради теософских сврха. Када је сазнао да сам из Русије, позвао ме је да уђем. Било ми је незгодно, али сам ипак ушао. Почастили су ме чајем, те је мој страх нестао. И још нешто. Видео сам лепу кућу, коју сам хтео да насликам. Приметио сам две таблице: Пазите, врши се видеоснимање! И Пазите, бесан пас! Занимљиво је да је био нацртан велики пас. Док сам сликао, из куће је изашло мало куче, које је почело да лаје. Онда се појавио домаћин. Он се много обрадовао, када је сазнао да сам из Русије и да сликам његову кућу. Иначе, још једном сам се убедио да су гости из Русије пожељни у Македонији.

О раду у македонским уметничким колонијама причао је уметник Александар Белугин.

Григориј Соколов,