Парадокс севернокорејске демографије
У свежем извештају УНЕСКО о проблемима образовања у свету истиче се, између осталог, да ће се до 2040. године број деце школског узраста у КНДР смањити. Разлог је – опште опадање броја становника које се тамо очекује. Старење становништва и депопулација су углавном проблеми богатих земаља. Међутим, Северна Кореја ће без обзира на ниво прихода такође морати да се суочи с њима у најскорије време.
Ово одражава занимљиву особеност севернокорејског друштва. С једне стране, КНДР је врло сиромашна. Пошто економска статистика тамо не само да се држи у тајности још од почетка шездесетих година, већ се и прикупља крајње нередовно, нема тачних података о износу БДП и националног прихода, али он по неким проценама износи од 800 до 1800 долара годишње по човеку. С друге стране, друштвени показатељи Северне Кореје изгледају упечатљиво. Писменост у земљи износи близу 100%, а удео лица која се уписују у високошколске установе износи око 15%. Удео градског становништва је отприлике 65%. Другим речима, КНДР је данас земља с практично свеопштом писменошћу, с великим бројем лица која су стекла високо образовање, напокон, урбана земља. По овим показатељима она отприлике одговара просечно развијеним земљама.
Демографска ситуација у КНДР је такође необична за земљу са приходом од 1000 долара по становнику. КНДР је земља с ниским наталитетом. Укупан коефицијент наталитета, односно број деце по жени у годинама у којима може да рађа у КНДР је пао испод 2,0, односно испод нивоа просте репродукције становништва. То је, наравно, много више него у Јужној Кореји, али свеједно значи да ће у блиској будућности демографска тенденција у Северној Кореји подсећати на ону која се може запазити у развијеним земљама – односно, становништво ће прво старити, а онда ће се брзо смањивати његов број.
Овакав парадоксални спој ниских економских индекса и друштвених показатеља који су карактеристични за релативно развијене земље, изазван је јединственом историјом Северне Кореје. Она је некад представљала прилично развијено индустријско друштво, али је касније Северна Кореја доживела изузетно тешку економску кризу.
Очигледно, треба очекивати да се Северна Кореја ускоро суочи с новим изазовима у области демографије, који ће веома подсећати на проблеме Јужне Кореје. Она притом неће поседовати ни довољно средства, ни довољно искуства за прилагођавање друштвеним и економским последицама старења становништва. Већина земаља постаје стара након што постане богата, а Северној Кореји, ако се економска ситуација не промени кардинално, предстоји да постане стара земља, остајући притом и прилично сиромашна.
Андреј Лањков,
