Украјинска историја се претвара у митологију
Украјина оптужује за све невоље Русију. Од источног суседа праве монструма који тобоже извршава нуклеарне нападе, а скоро пре једног века је приредио геноцид Украјинаца. За актуалну кризу, сматра Кијев, такође је крива Москва. Могуће да деценију касније догађаји на југоистоку земље такође ће се називати помором глађу.
Каква генерација може да се васпита на таквој историји и да ли са њим може да изађе на крај украјинска власт?
Осећај сопствене важности Украјинци су вероватно наследили од Великих Укра, који су стајали на извору човечанства. Само ванредном величином нације може да се објасни то што Москва тобоже покушава да је уништи током читаве своје историје. Посебно свесни грађани савремене Украјине уопште труде се да то објасне тиме што их се Русија једноставно плаши. Зато је 30-их година свесно приредила у СССР глад и, како би натерала да пате несрећни становници републике, пристала је да гладује и сама. Мада одређење Помора глађу само по себи није тачно. Да, била је глад од које су патили сви. Да, биле су одређене тешкоће и пропусти. Али сматрати да је то био план совјетских власти безумно је. Експерти тврде да је први пут ова идеја пала на памет Американцима. Тако сматра старији научни сарадник Института руске историје РАН, магистар историје Андреј Марчуков:
- У основи су истраживања два америчка историчара: Роберта Конквеста и Џејмса Мејса. Они су први покренули ову концепцију да је глад планирао Стаљин како би сломио сељаштво и уништио Украјинце. Колико год да су тражили докумената, нису нашли. Чак западни истраживачи су одустали од ове концепције. Шта више, један од оснивача ове концепције фактички се ње одрекао. А Украјина наставља да се за њу држи.
Историја украјинске државе се мења тако нагло и хировито да не полази увек за руком да се прати ток мисли аутора.
Неочекивани сижеи и обрти у њиховим радовима објашњавају се неопходношћу васпитавања националне самосвести. Али из неког разлога нацију покушавају да уједине мржњом, а не конструктивним идејама. Ради тога је неоходно уништити, заборавити или преокренути свако подсећање на везе са Русијом. И усмерити све снаге на проналазак нове заједничке историје са Европом и САД. Ради тога је Украјина решила да избрише из свог сећања Велики отаџбински рат и да заборави на свој Дан Победе – крај рата се сада слави заједно са Европом. Све то су кораци на путу ка Евроинтеграцији, сматра заменик шефа катедре за земље постсовјетског простора РГГУ Александра Левченков:
- Украјина се усмерила на убрзани процес покушаја интеграције у ЕУ, као и на јачање евроатлантских тенденција. Подразумевајући или савез, или директно ступање у НАТО. И у вези са тим поново актуализациај разматрања помора глађу као чињенице геноцида може да одигра одређену улогу, доказујући украјинском друштву да према мишљењу аутора концепције Украјину не везује тако много са Русијом, као што се то представљало у совјетском периоду. То није историјски, већ политички прилаз.
Украјински уџбеници историје одавно су већ почели да личе на фантастичне романе, чији сваки ред зрачи националном или чак националистичком идејом. То да земља живи у сопственој, паралелном реалности, јасно је показао Мајдан. Тада је постало очигледно да млади Украјинци, васпитани на лажној историји, не могу да се прилагоде постојећим условима.
Марија Баљабина,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
