Испоставило се да је „европска“ Украјина прескупа за Стари свет

05-01-2015 11:07:57 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Mikhail Voskresenskiy/ vosto |


Украјинска криза, изазвана преко океана, пореметила је равнотежу на европском континенту.

Оружани сукоб у Донбасу, антируске санкције, узвратне мере Москве, општа политичка нестабилност и као последица тога, све већа конфронтација са Западом, у принципу нису потребни ни Русији, ни Европској унији. Међутим, у свему томе постоји једна страна која има највише користи од тога, а налази се далеко од узаврелих политичких страсти и скида економски „кајмак“ у врелом котлу унутрашњих европских проблема.

Евромајдан и трагични догађаји који су после њега уследили јасно су показали – европска елита није самостална у доношењу најважнијих одлука које утичу на живот милиона становника континента. У суштини, многи њени представници се одавно налазе „под папучом“ Вашингтона и приморани су да делују полазећи искључиво од његових интереса. Санкције према Русији, које је усвојила ЕУ, између осталог, и под отвореним притиском САД, све чешће имају супротни ефекат. Апсолутно је јасно, као што је више пута речено у Кремљу, да Русија Крим неће дати и да ће помагати становницима на истоку Украјине који су се нашли под пресингом ратоборног Кијева. Дакле, губи се само тло за увођење нових мера ограничења. Не само то, у Европи се све чешће чују изјаве о неефикасности овакве политике, чак и о њеној потпуној бесмислености. Ипак, Вашингтон и даље спроводи своју линију, приморавајући и Европу на то. О томе шта ово значи за њу говори декан катедре за социологију и политикологију Финансијског универзитета при влади Русије Александар Шатилов:

Европа, наравно, није имала интереса не само од украјинске кризе у целини, већ ни од организовања Мајдана. Јер, иако је Украјина декларисала своју приврженост идејама евроинтеграције, њен улазак у састав Европске уније је од почетка представљао фантастичан пројекат. ЕУ није била спремна да храни 42-милионску Украјину, то није било реално. А да не говоримо о томе да су Европљани од почетка размишљали о свим ризицима услед заоштравања економских односа с Русијом. Ипак, овај пројекат је прогуран, јер су САД наметнуле Европљанима неисплативе санкције према Руској Федерацији.

Испоставило се да су Европљани, желећи да казне Русију по наговору САД, сами себе казнили. Узвратни ефекат увођења санкција европски бизнис осећа све јаче и све чешће даје изјаве о потпуном одсуству перспективе сценарија који је изабрала политичка елита. Не само то, Европска унија чак није ни подозревала колике ће бити димензије „прождрљивости“ Кијева, који се скоро свакодневно обраћа европским „пријатељима“ ради нових и нових порција финансијске помоћи. У Бриселу је већ дата изјава о томе да буџет Европске уније једноставно не може да изађе на крај с оваквим „раблеовским“ апетитима. Председник Украјине Петар Порошенко чак није ни позван на још један у низу самита.

Руководилац покрајинског представништва „Фонда за концептуалне технологије“ Валериј Пјакин је навео пример утицаја на Европу резултата такозвне украјинске евроинтеграције:

- Класичан пример за то како је Европа пострадала представљају „Мистрали“. Свака земља има одређене економске односе с Русијом. Постоје уговорни односи чије извршење не утиче само на репутацију земље, већ и на конкретну пословну област. Због тога, кад нека земља бира међународног партнера, она покушава да обезбеди своју будућност. Спровођење америчких санкција води ка томе да оне земље које би желеле да одржавају економске односе с Европом сад више воле да их успостављају с трећим земљама, између осталог, с групом БРИКС.

У последње време не изјављује само европски бизнис, већ и дипломате све чешће говоре о томе да политика санкција према Москви неће довести до жељених резултата. Министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер је недавно изјавио: „Онај ко жели да обори Русију на колена уз помоћ економских санкција, веома греши мислећи да ће то осигурати безбедност Европи и да то одговара интересима ЕУ.“ Преостаје нам да се надамо да ће ова тачка гледишта пре или касније постати доминантна у Старом свету и да ће њени лидери напокон показати да су самостални.

Илија Харламов,

Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут